Жбандај (итал. Sbandati) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу Града Пореча.

Жбандај
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадПореч
Становништво
 — 2011.415[1]
Географске карактеристике
Координате45° 12′ 32″ С; 13° 40′ 59″ И / 45.209° С; 13.683° И / 45.209; 13.683
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина132 m
Жбандај на карти Хрватске
Жбандај
Жбандај
Жбандај на карти Хрватске
Жбандај на карти Истарске жупаније
Жбандај
Жбандај
Жбандај на карти Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52440 Пореч
Позивни број+385 52

Географија

уреди

Жбандај се налази 6 км југоисточно од Пореча на надморској висини од 132 м. Према попису из 2012. има 296 становника. Смјештен је на брежуљку покрај главног пута (Д 302) Пореч — Бадерна, на раскрсници са путем за Свети Ловреч. Жбандају гравитирају насеља: Буићи, Филипини, Јехнићи, Кадуми, Кирмењак, Ладровићи, Мичетићи, Михелићи, Монтижана, Радмани, Радоши, Ружићи и Веленики.

Жбандај и околна насеља административно припадају граду Поречу, у којем већина становништва углавном ради. Остало је још мало оних кије са баве пољопривредом. Околина Жбандаја се интензивно урбанизује, а изградња је пре свега у функцији масовног туризма поречког приобаља.

Историја

уреди

Шире подручје је било настањено од праисторије (илирске градине из бронзаног доба), а у античко доба припадало је Парентинском подручју. После ратних дешавања и епидемија које су га демографски опустошиле, у Жбандају се 1570. године настањује капетан Јурај Филипин са 40 породица из Земуника у Задарском залеђу. То је било у склопу организоване колонизације коју је млетачка власт проводила са избеглицама из подручја под њеном влашћу која су била захваћена ратом са Османлијама. Досељеницима је додељивана необрађена земља на локалитетима напуштених и ненасељених средњовековних села, што је доводило до ширења новонасталих насеља. Својим доласком досељеници су утицали на промену у структури пољопривредеа на начин да сточарство постаје једнако заступљено као и земљорадња. Године 1607. помиње се да је жупан Жбандаја био Шиме Филипин, што доказује постојање организоване локалне власти. Број становника у више се наврата следећих деценија повећавао досељавањем нових избеглица. Након 1622. године наишао је нови талас насељавања Порештине колонистима претежно из Далмације, Црне Горе, Босне, Албаније, као и из Фурланије, Тревиза и грчког Крита.

Тробродна жупна црква Светих Ивана и Павла Мученика изграђена је на месту старије цркве из 1595. године, у периоду досељавања становника из Далматинскога залеђа, када је основана и жупа. Звоник је висок 20 м, а у унутрашњости цркве има више уметнина рустичних карактеристика те крстионица са уклесаном 1688. годином.

Становништво

уреди

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељу Жбандај је живело 296 становника[2] који су живели у 70 породичних и 12 самачких домаћинства.[3] Кретање броја становника по пописима 18572001.[4]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
бр. становника 1521.

Напомена:У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Буићи, Дековићи, Јехнићи, Кадуми, Кирмењак, Ладровићи, Михелићи, Монтижана, Радмани, Радоши код Жбандаја, Ружићи и Веленики и Вржнавери. Од 1857. до 1880, 1921. i 1931. садржи податке за насеље Филипини, a u 1857, 1869, 1890, 1921. i 1931. за насеље Мичетићи.

Извори

уреди

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди