Живко Јаћимовић (1878−1945) био је познати драгачевски каменорезац из Пухова. Родоначелник и најзначајнији представник пуховске каменорезачке школе.[1]

Живко Јаћимовић
Лични подаци
НадимакМисирац
Датум рођења1878.
Место рођењаПухово, Кнежевина Србија
Датум смрти1945.(1945-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (66/67 год.)
Место смртиПухово, Краљевина Југославија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Крајпуташи у Липници код Чачка
Поднаредник Миломир Гостиљац

Живот

уреди

Потомак досељеника из Сјенице.[2] Не зна се где се обучавао каменорезу. Споменике је клесао од 1900. године до почетка Другог српског рата по Доњем Драгачеву, чачанским и пожешким селима.[1]

Дело

уреди

Споменике је израђивао од пуховског пешчара, на којима је приказивао ликове ратника, стаменог стаса и изражајног лица. Строго је пазио на реалистично приказивање униформе.[2]

Осим крстова и других хришћанских симбола, на боковима споменика приказивао је стилизовано цвеће, винову лозу са голубовима који зобљу грође, пољопривредне и занатске алатке.[2]

Другу форму представљају споменици у облику вертикалне плоче надвишене крстом, насађене на постоља у форми храма. Изнад епитафа је лучно надсвође које се продужава у стилизовани крст.

Надгробне натписе, са бројним подацима о покојницима, урезивао је изврсно клесаним словима, уносећи у њих поетске исказе. Ратницима је величао подвиге, посебно онима који су учествовали у Балканским ратовима и поставили „границу велике Србије и Македоније”.[2]

Текстове је урезивао читким, правилним словима ванредне лепоте. На споменицима се потписивао:

Писо Живко Јаћимовић из Пухова[2]

Епитафи

уреди

Натписе је започињао уобичајеним дозивима:

Ој, Србине брате и Српкиње миле сеје,
приђите ближе![2]


На крајпуташким обележјима:

Кости су ми на даљини,
а спомен ми у близини.[2]


А својој првој жени, коју је искрено ожалио:

Од жалости једва дишем
кад ти овај спомен пишем.
Тебе крије гробна тама,
а ја живим у сузама.[2]


Споменик Добросаву Чубрићу (+1913) (Горачићи - Петковића гробље)

ДОБРОСАВ Чубрић
војник II чете III бат.
10 пука шумадинске дивизије.
Пред овим ладним спомеником
а под овом плочом
лежи тело дичне младости
велике жалости
ДОБРОСАВ ЧУБРИЋ
из Горачића
бивши као регрут у Приштини
разболи се и дође кући на боловање
и умре код своје куће
24 вебруара 1913 г.
Бог да му душу прости.
Споменик овај подиже му
његова ожалошћена мајка
Станојка у 1919 г.
Писо Живко Јаћимовић
из Пухова.[3]

Извори

уреди
  1. ^ а б Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52. 
  3. ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2017). Камени памћеници Горачића : [епитафи на споменицима]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-28-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.