Иван Тургењев
Иван Сергејевич Тургењев (рус. Ива́н Серге́евич Турге́нев; Орел, 9. новембар 1818 — Буживал, 3. септембра 1883) је био руски књижевник и драматург.
Иван Тургењев | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Иван Сергејевич Тургењев |
Датум рођења | 9. новембар 1818. |
Место рођења | Орел, Руска Империја |
Датум смрти | 3. септембар 1883.64 год.) ( |
Место смрти | Буживал, Француска |
Образовање | Московски државни универзитет Ломоносов, Државни универзитет у Санкт Петербургу, Хумболтов универзитет у Берлину |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Очеви и деца |
Потпис |
Његово дело Очеви и деца сматра се једним од најважнијих романа у 19. веку. У њему је први пут дефинисао појам нихилизам коме је супротставио „позитивног хероја”. Осим тога познат је и по збирци припиведака Ловчеви записи која је први пут штампана 1852.
Биографија
уредиИван Тургењев је рођен у богатој земљопоседничкој породици 1818. године.[1][2] Првих 9 година живота провео је на имању своје мајке Спаскоје-Лутовиново у Орелској губернији.[3] Богати родитељи су му обезбедили добро образовање.[4] Школовао се код куће, а касније у интернату у Москви. Почео је да студира филологију 1833. на Универзитету у Москви, студије је наставио у Санкт Петербургу (1834—1837) и Берлину (1838—1841).[5] После повратка у Русију 1841, почео је да ради као чиновник у министарству спољних послова у Санкт Петербургу. Тај посао је напустио после две године да би се посветио књижевном раду.
Тургењев је одбацивао политички радикализам који су подједнако исказивали критичари и поборници царског режима, али је био разочаран репресивном унутрашњом политиком цара Николаја I. Активно је исказивао своје противљење кметству што је показао и када је наследио родитељско имање 1850. Тада је ослободио све кметове, а после званичног укидања кметства 1861, помогао је еманципацију и економски положај кметова на своме имању. Државна власт није са симпатијама гледала на његове отворено изнете ставове. Ухапшен је у мају 1852. и провео је две године заточен на породичном имању. Разлог је био чланак посвећен преминулом Гогољу којим је заобишао званичне цензоре. Одбојност ка преовладавајућем политичком стању у Русији била је разлог што је много година провео у иностранству. Коначно је емигрирао 1861. прво у Баден-Баден (до 1870), а касније у Париз, где је живео до смрти.[5] У Русију се враћао повремено у посебним приликама.
Љубавни живот
уредиПисац је имао љубавну везу са Авдотјом Јермолајевом, која је радила као шваља на имању Спаско и из те везе ванбрачну ћерку Пелагију, што је у време пишчевог живота било велико оптерећење за девојку, па је ћерку сместио у један пансион у Паризу.
У јесен 1843, у Петрограду је гостовала Италијанска опера, а међу чланицама и певачица шпанског порекла Полина Гарсија Виардо, са којом се писац упознао и у коју се заљубио толико да кад је опера завршила гостовање, писац је напустио државну службу да би отишао у иностранство са примадоном са којом је живео до њене смрти.
Књижевни рад
уредиИако је писао још као студент, прво објављено дело Тургењева је Параша. Једна од битних особина прозе Тургењева је да је руско село померио са периферије дешавања у сам центар збивања. Он први ствара бројну галерију руских ликова сељака. То нарочито долази до изражаја у Ловчевим записима.
Тургењев се у књижевности афирмисао пре свега као романописац иако је писао и драме, бројне збирке приповедака и песме. Најпознатији романи су Руђин, Племићко гнездо, Очеви и деца, Уочи нових дана итд. Особина његових романа је да пише o најактуелнијим проблемимa свог времена. Лик сувишног човека постoјао је у делима руских писаца и пре Тургењева (Александар Пушкин, Михаил Љермонтов итд.), али он је први увео тај назив у књижевност приповетком Дневник сувишног човека.
Од осталих приповедака значајна је прича Пролећне воде, која носи готово све особинe Тургењевљевог мотива љубави. Написао ју је када се враћао преко Италије и Швајцарске у Немачку па је доживео занимљив сусрет у Франкфурту на Мајни. И приповетка Прва љубав има аутобиографске елементе. То је прича о односу његовог оца и мајке испричана кроз лик шеснаестогодишњег Владимира Петровича, који представља самог писца. Особинe Тургењевљевог типа руске жене приказане су кроз три лика: Наталије из романа Руђин, Асје из истоимене приповетке и Марјане у роману Новина.
Наслеђе
уредиУметничка чистоћа Тургењева учинила га је миљеником истомишљеника писаца следеће генерације попут Хенрија Џејмса и Џозефа Конрада, који су обојицa више волели Тургењева него Толстоја и Достојевског. Џејмс, који је написао не мање од пет критичких есеја о Тургењевљевом делу, тврдио је да је "његова заслуга форме првог реда" (1873) и похвалио је његову "изузетну деликатност" због које се чини да нас превише његових ривала држи, за поређење насилним средствима, и упознајте нас, за поређење са вулгарним стварима “(1896). Владимир Набоков, познат по лежерном отпуштању многих великих писаца, похвалио је Тургењевљеву „пластичну музичку прозу“ али је критиковао његове „напорне епилоге“ и „банално руковање заплетима“. Набоков је изјавио да Тургењев "није велики писац, иако пријатан" и сврстао га је на четврто место међу руским прозним писцима 19. века, иза Толстоја, Гогоља и Чехова, a испред Достојевског. Његове идеалистичке идеје о љубави, посебно оданост коју жена треба да покаже мужу, цинично су помињали ликови у Чеховљевој „Анонимној причи“. Исаиja Берлин похвалио је Тургењевљеву посвећеност хуманизму, плурализму и постепеним реформама над насилном револуцијом као најбоље аспекте руског либерализма.
Библиографија
уредиОдабрани романи
уреди- 1857 - Рудин
- 1859 - Дворианскоие гнездо
- 1860 - Накануне
- 1862 - Оттси и дети
- 1867 - Дим
- 1872 - Весне води
- 1877 - Новембар
Одабрана краћа белетристика
уреди- 1850 - Дневник сувишне особе
- 1852 - Белешке једног ловца
- 1854 - Муму
- 1855 - Јаков Пасинков
- 1855 - Фауст
- 1858 - Асја
- 1860 - Прва љубав
- 1870 - Степски краљ Лир
- 1881 - Песма победничке љубави
- 1883. - Цлара Милицх
Референце
уреди- ^ Turgenev coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 4, December 7, 1799 (in Russian)
- ^ Richard Pipes, U.S.–Soviet Relations in the Era of Détente: a Tragedy of Errors, Westview Press (1981), p. 17.
- ^ Lutovinov coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 8, January 25, 1807 (in Russian)
- ^ Yuri Lebedev (1990). Turgenev. — Moscow: Molodaya Gvardiya, 608 pages. ISBN 978-5-235-00789-5. стр. 8-103.
- ^ а б Тургењев, Иван Сергејевич. Изабрана дела. [Књ. ]2. Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2014. стр. 392—394. ISBN 978-86-7543-298-2.
Литература
уреди- Тургењев, Иван Сергејевич. Изабрана дела. [Књ. ]2. Сремски Карловци ; Нови Сад : Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2014. стр. 392—394. ISBN 978-86-7543-298-2.
- Милосав Бабовић: Руска књижевност XIX века, Научна Књига, Београд, 1971; Напомене приређивача изабраних дела Тургењева, Матица српска, Нови Сад, 1977.
- Cecil, David. 1949. "Turgenev," in David Cecil, Poets and Story-tellers: A Book of Critical Essays. New York: Macmillan Co.: 123-138.
- Freeborn, Richard. 1960. Turgenev: the Novelist's Novelist, a Study. London: Oxford University Press.
- Magarshack, David. 1954. Turgenev: a Life. London: Faber and Faber.
- Sokolowska, Katarzyna. 2011. Conrad and Turgenev: Towards the Real. Boulder: Eastern European Monographs.
- Troyat, Henri. 1988. Turgenev. New York: Dutton.
- Yarmolinsky, Avrahm. 1959. Turgenev, the Man, his Art and his Age. New York: Orion Press.
- Белоголовый Н. А. (1897). Воспоминания и другие статьи, Кое-что о болезни И. С. Тургенева. М.: Типо-литография К.Ф. Александрова.
- Генералова Н. П. (2003). И. С. Тургенев: Россия и Европа. Из истории русско-европейских литературных и общественных отношений. СПб.: РХГИ. ISBN 5-88812-192-4.
- Гершензон М. О. Мечта и мысль И. С. Тургенева. — М.: Товарищество «Книгоиздательство писателей в Москве», 1919. — 170 с.
- Дессе, Р. (2009). Сумерки любви. Путешествия с Тургеневым. М.: Текст.
- Достоевский Ф. М. (1972—1990). Полное собрание сочинений в 30 т. (33 кн.). В. Г. Базанов, Ф. Я. Прийма, Г. М. Фридлендер и др (Академия наук СССР изд.). Л.: «Наука», Ленинградское отделение.
- Житова В. Н. (1961). Воспоминания о семье И.С. Тургенева. Редакция текста, вступительная статья и комментарии Т. Н. Волковой. Тула: Тульское книжное издательство.
- Зайцев Б. К. (1949). Жизнь Тургенева. Париж: YMCA Press. Архивирано из оригинала 01. 02. 2014. г. Приступљено 02. 02. 2023.
- История одной вражды. Переписка Достоевского и Тургенева / Под ред., с введ. и прим. И. С. Зильберштейна; предисл. Н. Ф. Бельчикова. Л.: Academia, 1928. VIII, 200 с., илл.
- Клеман М. К. Летопись жизни и творчества И. С. Тургенева. М.; Л., 1934
- Коровин В. Л. Тургенев, Иван Сергеевич // Энциклопедия Кругосвет
- Летопись жизни и творчества И. С. Тургенева (1818—1858) / Сост. Никитина Н. С.. СПб., 1995.
- Лотман Л. М. (1979). И. С. Тургенев. Полное собрание сочинений и писем в 30 т. 2. Под ред. Баскакова В. Н. (2-е изд.). М.: Наука.
- Лотман Л. М. (1982). Расцвет реализма. История русской литературы: В 4 т. 3. Л.: АН СССР. Институт русской литературы.
- Маркович В. М. (1990). Русские писатели : Библиографический словарь. В 2 ч. под ред. П. А. Николаева. М.: Просвещение. стр. 314—326. ISBN 5-09-001172-9.
- Недзвецкий В. А.; Пустовойт, Пётр Григорьевич; Полтавец, Елена Юрьевна (2000). И. С. Тургенев. В помощь преподавателям, старшеклассникам и абитуриентам. М.: Издательство МГУ. ISBN 5211042999.
- Полякова Л. И. (1983). Повести И. С. Тургенева 70-х годов. К.: Наукова думка.
- Тургенев и его время: Сборник. Под ред. Н. Л. Бродского. М.: Госиздат. 1923.
- И. С. Тургенев: Материалы и исследования: Сборник. Под ред. Н. Л. Бродского. Орёл. 1940.
- И. С. Тургенев: Новые материалы и исследования. Литературное наследство. 76. Ред. тома А. Н. Дубовиков и И. С. Зильберштейн. М.: АН СССР. 1967.
- Чернов Н. М. (2003). Провинциальный Тургенев. Россия забытая и неизвестная. Под ред. Благово В. А. М.: Центрполиграф. ISBN 5-9524-0071-X.
- Шаталов С. Е. (1979). Художественный мир И. С. Тургенева. Отв. ред. У. А. Гуральник. Институт мировой литературы им. А. М. Горького АН СССР. М.: Наука.
- Курдюмова Т. Ф. (1981). Тургенев в школе. Пособие для учителей. М.: Просвещение.
- Богословский Н. В. (1959). Тургенев. Н. Богословский (1-е издание изд.). М.: Молодая гвардия.
- Богословский Н. В. (1961). Тургенев. Жизнь замечательных людей. Под ред. Г. Е. Померанцевой (2-е издание изд.). М.
- Богословский Н. В. (1964). Тургенев. Жизнь замечательных людей. Н. Богословский (3-е издание изд.). М.
- Лебедев, Юрий Владимирович (1990). Тургенев. Жизнь замечательных людей. Вып. 706. Юрий Лебедев. М. ISBN 5235007891.
- Кривенко, Сергей Николаевич (1890). „Из литературных воспоминаний. Воспоминания об И. С. Тургеневе”. 39 (2) (Исторический вестник изд.). СПб. Архивирано из оригинала 15. 04. 2019. г. Приступљено 02. 02. 2023.
- Немзер А. С. Тургенев Иван Сергеевич — жизненный путь и творчество Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015)
- Ободовский К. П. (1893). „Рассказы об И. С. Тургеневе”. 51 (Исторический вестник изд.). СПб.: 359—366. Архивирано из оригинала 02. 10. 2019. г. Приступљено 02. 02. 2023.
- Поспелов Г. Н. (1939). Литературная энциклопедия 1929—1939. 11. М.: Художественная литература. стр. 419—439.
- Затеева Т. В., Ленхобоева Т. Р. Рецепция романов И. С. Тургенева в трудах В. М. Марковича // Вестник Бурятского государственного университета. Философия. — 2014.
- Новикова Е. Г. Тургеневедение XXI в. Рецензия на книги: И. С. Тургенев. Новые исследования и материалы / Отв. ред. Н. П. Генералова, В. А. Лукина. 2009-2012. Вып. 1-3 // Вестник Томского государственного университета. Филология. — 2015.
- Васильев М. И. Серийные сборники как проблема современного литературоведения (И. С. Тургенев: Новые исследования и материалы. Вып. 1–3 / Отв. ред. Н. П. Генералова, В. А. Лукина. М.; СПб., 2009–2012; А. А. Фет: Материалы и исследования. Вып. 1–2 / Отв. ред. Н. П. Генералова, В. А. Лукина. М.; СПб., 2010–2013) // Вестник «Альянс-Архео». — 2015.
- Генералова Н. П. Академическое тургеневедение на современном этапе // Вестник Российской академии наук. — 2018. — Т. 88, № 9. — С. 793–803
- Карпов А. А., Тверьянович К. Ю. Тургеневедение сегодня: итоги и проблемы изучения творчества писателя // Мир русского слова. — 2019.
- Доманский В. А. И. С. Тургенев в школе: традиции и преодоление стереотипов // Вестник Томского государственного педагогического университета. — 2019.
- Доманский В. А., Кафанова О. Б. Тургеневские юбилейные конференции 2018 года: обзор и рефлексия // Вестник Томского государственного педагогического университета. — 2020.
Спољашње везе
уреди- Иван Тургењев на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Иван Тургењев на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Иван Тургењев на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Ivan Turgenev poetry
- Online archive of Turgenev's novels in the original Russian
- Turgenev's works
- Turgenev Society
- Turgenev Museum in Bougival
- Turgenev Bibliography 1983– by Nicholas Žekulin
- The Novels of Ivan Turgenev: Symbols and Emblems by Richard Peace
- Text of A Sportsman's Sketches, in English as translated from the Russian
- English translations of 4 Poetic Miniatures
- English translations of 4 late Prose Poems
- English translation of eight late prose poems by Alexander Stillmark in Modern Poetry in Translation, No.11 (1997).
- Elena Bekhtieva. The Tretyakov Family and Ivan Turgenev. The Tretyakov Gallery magazine, #1 2009 (22)