Иво Голдштајн (хрв. Ivo Goldstein; Загреб, 16. март 1958), хрватски историчар и јеврејски верски службеник.

Иво Голдштајн
Лични подаци
Датум рођења(1958-03-16)16. март 1958.(66 год.)
Место рођењаЗагреб, ФНРЈ

Биографија

уреди

Иво Голдштајн је завршио основну школу у родном граду, класичну гимназију и једнопредметне студије историје (1979). Од 1980. године асистент је на одсеку за историју загребачког филозофског факултета. На истом факултету прошао је сва звања од асистента, преко вишег асистента, доцента, ванредног и редовног професора. Магистрирао је 1984. (Historiografski kriteriji Prokopija iz Cezareje), а докторирао 1988 (Bizant na Jadranu od Justinijana I do Bazilija II /6-9. stoljeće/).

Иво Голдштајн је направио обрт у научној каријери променом матичне научне дисциплине. До 2003. године био је шеф катедре за општу историју средњег века, а исте године напушта професуру на наведеној катедри и постаје професор хрватске историје 20. века. Предмет научног интереса Голдштајна су византологија, хрватска историја раног средњег века, и историја Јевреја у Хрватској. Дао је неколико публицистичких синтеза целокупне историје Хрватске. Радови о новијој хрватској историји оптерећени су често дневнополитичким кретањима. У радовима о новијој хрватској историји и српско-хрватским односима стоји на линији хрватске историографије која оптужује српску политичку елиту за тзв. великосрпство. Пропагира у својим радовима број жртава концентрационог логора у Јасеновцу на 80 до 100 хиљада жртава (Ivo Goldstein, Hrvatska povijest, 21. том едиције Povijest загребачког дневника Јутарњи лист, Загреб 2008, pp. 498). Највећи квалитет историографског рада дао је делима посвећеним историји Јевреја у Хрватској.

Иво Голдштајн је председник јеврејске верске заједнице „Beth Israel“ са седиштем у Загребу. Активан је у политичком и културном животу Хрватске као интелектуалац близак хрватском председнику Стјепану Месићу.

Одабрана дела

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди