Википедија

Камерун

држава у средњој Африци

Камерун, или званично Република Камерун (фр. République du Cameroun, енгл. Republic of Cameroon), је држава у централној Африци.[4] Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

Република Камерун
République du Cameroun  (француски)
Republic of Cameroon  (енглески)
Крилатица: Мир, рад, отаџбина
(фр. Paix, Travail, Patrie)
(енгл. Peace, Work, Fatherland)
Химна: О Камеруне, колевко наших предака
(фр. Ô Cameroun, Berceau de nos Ancêtres)
(енгл. O Cameroon, Cradle of our Forefathers)
Положај Камеруна
Главни градЈаунде
Највећи градДуала
Службени језикфранцуски и енглески
Владавина
ПредседникПол Бија
Председник ВладеЏозеф Нгуте
Историја
НезависностОд Француске и УК
1. јануара 1960.
Географија
Површина‍
 — укупно475.442 km2 (53)
 — вода (%)1.3
Становништво‍
 — 2012.[1][2][3]20.386.799 (56)
 — густина42,88 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен‍.cm‍
Позивни број+237

Иако Камерун није земља чланица организације ECOWAS, он је географски и историјски у Западној Африци, при чему јужни Камерун који у данашње време формирају северозападни и југозападни региони има екстензивну западноафричку историју. Земља се понекад идентификује као западноафричка, а у другим околностима као централноафричка због њеног стратешког положаја на размеђу западне и централне Африке. У Камеруну се користи преко 250 домородачких језика којима говори скоро 20 милиона људи.[5][6] Званични језици земље су енглески и француски.

Ову земљу често називају „Африка у минијатури” због њене геолошке и културне разноликости.[7][8]

Закључно са 20. јануаром 2016. године је једна од 14 светских држава која не признаје Црну Гору као независну државу. Тих 14 држава чине углавном мале и забачене државе, међутим има и изузетака попут Нигерије, и Танзаније.[9]

Историја

уреди

Први становници Камеруна су били пигмејски народ Бака које су касније заменила Банту племена. Први Европљани на овом подручју су били Португалци који су стигли око 1500. године, али нису основали сталне колоније.[10] Камерун је потпуно колонизиран тек у касним 1870-им, када је ово подручје припало Немачкој. Након Првог светског рата колонију су поделиле Француска и Британија. Француски Камерун је стекао независност 1960, а годину дана касније оба дела су се ујединила. Први председник Камеруна је био Ахмеду Ахиџо који је владао до 1982. Његова владавина се сматра ауторитарном, чак и диктаторском, али је земљи донео стабилност и онемогућио покушаје државног удара. Наследио га је садашњи председник Пол Бија.

1800-те

уреди
Главни чланак: Немачки Камерун
 
Бамумско писмо је систем писања који је развио краљ Нџоја при крају 19. века

Почетком 19. века Модибо Адама је водио гуланијске војнике у џихад на северу против немуслиманских и делимично муслиманских народа, и основао је Адамавски Емират. Раније насељени народи који су избегли од Фулана проузроковали су велику прерасподелу становништва.

Племе Бамум има систем писања, познат као Бамумско писмо или Шу Мом. Писмо је увео султан Ибрахим Нџоја 1896. године,[11][12] а у Камеруну се предаје у оквиру пројекта Бамумског писма.[12] Немачка је почела да успоставља корене у Камеруну 1868. године, када је компанија Воерман из Хамбурга изградила складиште. Оно је било изграђено на ушћу реке Воури. Касније је Густав Нахтигал склопио уговор са једним од локалних краљева да анексира регион за немачког цара.[13] Немачка империја је територију преузела као колонију Камерун 1884. године и започела је да постојано напредује у унутрашњост. Немци су наишли на отпор домородаца који нису желели да се Немци успоставе на њиховој земљи. Под утицајем Немачке, комерцијалним компанијама је било дозвољено да регулишу локалне управе. Те су концесије користиле присилни рад Африканаца да би оствариле зараду. Таква радна снага је кориштена на плантажама банана, гуме, палминог уља и какаа.[13] Они су иницирали пројекте за побољшање инфраструктуре колоније, ослањајући се на суров систем принудног рада, који су остале колонијалне силе често критиковале.[14]

Географија

уреди

Положај

уреди

Државе са којима се Камерун граничи су: Централноафричка Република, Чад, Република Конго, Екваторијална Гвинеја, Габон и Нигерија. Површина државе износи 475.442 km².

Геологија и рељеф

уреди
 
Сателитска карта Камеруна

Камерун се дели на четири географске целине: на западу уз нигеријску границу пружа се планина Камерун са истоименим највишим врхом (4.095 m), уједно и највишом планином овог дела Африке; на југу се налази обална низија која према унутрашњости прелази у пошумљену висораван чија висина не прелази 1.000 m; у средишњем делу земље рељеф се поступно уздиже до висоравни Адамаоуа (1.400 m), а на северу, где доминира савана и сува степа, надморска висина поновно пада према језеру Чад.

Воде

уреди

Флора и фауна

уреди

Клима

уреди

Становништво

уреди
 
Тикар породица у северозападним провинцијама

Етнички и верски Камерун је изразито хетерогена земља. Многобројни народи могу се поделити у пет група чија територијална расподела одговара географској подели: народи западних планина (31%, најзначајнији Бамилеке и Бамун), народи обалних тропских шума (12%, најбројнији Баса и Дуала), народи тропских шума у унутрашњости (18%, најбројнији Бети-Пахуин, народ председника Бија), народи северних сушних подручја (14%, најбројнији Фулани) и Кирди, становници северне пустиње и средишње висоравни.

Хришћанство је присутно на југу и централно делу државе, а ислам на северу. Преко 70% становништва припада хришћанству[15][16].

Дуала, на обали Гвинејског залива, је највећи камерунски град и главна лука са више од 2 милиона становника. Главни град Јаунде са око 1,5 мил. је у унутрашњости земље.

Административна подела

уреди
 
Административна подела Камеруна

Камерун је подељен на 10 региона (фр. régions). Региони чине територије од 58 департмана (фр. départements). Департмани су подељени на 327 комуна (фр. communes).

Бр. на мапи Регион Адм. центар Површина,
км² 		Становништво,
(2007) 		Густина,
км²
1 Адамауа Нгаундере 63.701 838.689 13,17
2 Централни Јаунде 68.953 2.797.212 40,57
3 Источни Бертуа 109.002 875.949 8,04
4 Крајњи север Маруа 34.263 3.142.883 91,73
5 Приморски Дуала 20.248 2.294.540 113,32
6 Северни Гаруа 66.090 1.409.445 21,33
7 Северозападни Баменда 17.300 2.095.538 121,13
8 Јужни Еболова 47.191 633.082 13,42
9 Југозападни Буеа 25.410 1.419.269 55,85
10 Западни Бафусам 13.892 2.269.136 163,34
Укупно 466.050 17.775.743 38,14

Привреда

уреди

Камерун има велика природна богатства. Две трећине извоза чини нафта, а извози се још и какао, кафа и дрво. БДП је у 2004. износио 1.900 долара по глави становника, мерено по паритету куповне моћи. Привреду оптерећују велика и корумпирана бирократија као и споре и недовољне реформе. Кроз Камерун пролази нафтовод којим се извози нафта из суседног Чада.

Спорт

уреди

Традиционални спортови у Камеруну укључују трке кануом и рвање, а стотине тркача учествује у трци наде на 40 km (25 mi) сваке године.[17] Камерун је једна од ретких тропских земаља која се такмичила на Зимским олимпијским играма.

У Камеруну је фудбал један од најпопуларнијих спортова. Има много регистрованих аматерских фудбалских клубова. Репрезентација је једна од најуспешнијих у Африци, имала је добре наступе на Светским првенствима 1982. у Шпанији и 1990. године у Италији. Камерун је освојио пет титула Купа афричких нација и златну медаљу на Олимпијским играма 2000. године.[18]

Камерун је био земља домаћин Купа афричких нација за жене у новембру–децембру 2016,[19] Првенства афричких нација 2020. и Купа Афричких нација 2021. Женска фудбалска репрезентација Камеруна позната је по надимку „Неукротиве лавице”, као и њихове мушке колеге, успешна је и на међународној сцени, иако није освојила ниједан већи трофеј.

Крикет је такође популаран у Камеруну као спорт у настајању, а Камерунска крикетска федерација редовно учествује на разним међународним такмичењима.[20]

Из Камеруна је потекло више кошаркаша који наступају у НБА лиги, најпознатији су Паскал Сијакам, Џоел Ембид, Ди Џеј Строубери, Рубен Боумтје-Боумтје и Кристијан Колоко.[21] Џоел Ембид је проглашен за најкориснијег играча (МВП) НБА лиге регуларног дела сезоне 2022/23.[22]

Бивши УФЦ шампион у тешкој категорији Франсис Нганоу пореклом је из Камеруна.[23]

Референце

уреди
  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2018)
  2. ^ „Rapport de présentation des résultats définitifs” (PDF) (на језику: French). Institut national de la statistique. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 7. 2012. г. Приступљено 21. 7. 2012. 
  3. ^ „Rapport de présentation des résultats définitifs” (PDF) (на језику: French). Institut national de la statistique. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 8. 2012. г. Приступљено 21. 7. 2012. 
  4. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 09. 04. 2014. 
  5. ^ Kouega, Jean-Paul. 'The Language Situation in Cameroon', Current Issues in Language Planning, vol. 8/no. 1, (2007), pp. 3–94.
  6. ^ „Cameroon”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2019. 
  7. ^ Highest Average Annual Precipitation Extremes. Global Measured Extremes of Temperature and Precipitation, National Climatic Data Center. 25 May 2012. Last accessed 1 July 2019.
  8. ^ „Linguistic diversity in Africa and Europe - Languages Of The World”. languagesoftheworld.info. 16. 6. 2011. Архивирано из оригинала 15. 9. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2019. 
  9. ^ Pejović, Igor (20. јануар 2016). „Crnu Goru nije priznalo samo 14 država”. rtcg.me. Приступљено 14. новембар 2022. 
  10. ^ Pondi, J. E. (1997). „Cameroon and the Commonwealth of nations”. The Round Table. 86 (344): 563—570. doi:10.1080/00358539708454389. 
  11. ^ DeLancey and DeLancey 59
  12. ^ а б „Bamum”. National Museum of African Art, Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала 1. 1. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2012. 
  13. ^ а б „historyworld”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г. Приступљено 17. 4. 2019. 
  14. ^ DeLancey and DeLancey 125.
  15. ^ Pew Research Center's Religion & Public Life Project: Cameroon Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2018). Pew Research Center. 2010.
  16. ^ „July–December, 2010 International Religious Freedom Report – Cameroon”. US Department of State. 8. 4. 2011. Приступљено 12. 11. 2011. 
  17. ^ West 127.
  18. ^ West 92–3, 127.
  19. ^ Shearlaw, Maeve (20. 11. 2016). „Africa Women Cup of Nations kicks off in Cameroon”. The Guardian. Архивирано из оригинала 23. 11. 2016. г. 
  20. ^ „Africa Cricket Association”. africacricket.com. Приступљено 2022-01-25. 
  21. ^ „Cameroon NBA Players - RealGM”. Basketball.realgm.com. Приступљено 2022-05-05. 
  22. ^ „76ers center Joel Embiid wins 2022-23 Kia NBA Most Valuable Player award”. nba.com. 3. 5. 2023. Приступљено 3. 5. 2023. 
  23. ^ Morgan, Emmanuel (2022-01-21). „The Fearsome, Quiet Champion” . The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-04-29. 

Литература

уреди
  • DeLancey, Mark W.; DeLancey, Mark Dike (2000). Historical Dictionary of the Republic of Cameroon (3rd изд.). Lanham, Maryland: The Scarecrow Press. ISBN 978-0810837751. 
  • Hudgens, Jim; Trillo, Richard (1999). West Africa: The Rough Guide (3rd изд.). London: Rough Guides. ISBN 978-1858284682. 
  • Mbaku, John Mukum (2005). Culture and Customs of Cameroon. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0313332319. 
  • Neba, Aaron (1999). Modern Geography of the Republic of Cameroon (3rd изд.). Bamenda: Neba Publishers. 
  • West, Ben (2004). Cameroon: The Bradt Travel Guide. Guilford, Connecticut: The Globe Pequot Press. ISBN 978-1841620787. 
  • „Cameroon – Annual Report 2007”. Архивирано из оригинала 26. 5. 2007. г. Приступљено 7. 2. 2007.  . Reporters without Borders. Приступљено 6 April 2007.
  • „Cameroon”. Архивирано из оригинала 13. 1. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2007.  . Human Development Report 2006. United Nations Development Programme. Приступљено 6 April 2007.
  • Fonge, Fuabeh P (1997). Modernization without Development in Africa: Patterns of Change and Continuity in Post-Independence Cameroonian Public Service. Trenton, New Jersey: Africa World Press. . Inc.
  • MacDonald, Brian S. (1997). "Case Study 4: Cameroon", Military Spending in Developing Countries: How Much Is Too Much? McGill-Queen's University Press.
  • Njeuma, Dorothy L. (no date). "Country Profiles: Cameroon". The Boston College Center for International Higher Education. Приступљено 11 April 2008.
  • Sa'ah, Randy Joe (23 June 2006). "Cameroon girls battle 'breast ironing'". BBC News. Приступљено 6 April 2007.
  • Wight, Susannah, ed (2006). Cameroon. Spain: MTH Multimedia S.L. 
  • "World Economic and Financial Surveys". World Economic Outlook Database, International Monetary Fund. September 2006. Приступљено 6 April 2007.

Спољашње везе

уреди
Влада
Опште информације
Трговина
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камерун&oldid=28822256”