Википедија

Кнежевина Трансилванија (1711–1867)

Кнежевина Трансилванија (1711–1867), од 1765. Велика кнежевина Трансилванија, (мађ. Erdélyi Nagyfejedelemség, нем. Großfürstentum Siebenbürgen, рум. Marele Principat al Transilvaniei), била је област мађарске круне[1][2], а од 1804. аустријска крунска земља[3] којом су владали Хабзбуршки и Хабзбуршко-Лотариншки монарси Хабзбуршке монархије (касније Аустријско царство).[4][5][6] Након што су Османлије протеране са већине територија средњовековне Мађарске Краљевине, и након неуспеха Ракоцијевог рата за независност (1703—1711), Хабзбуршка династија је полагала право на некадашње територије Кнежевине Трансилваније под својством своје титуле „краљ мађарске“.[7] Током Мађарске револуције 1848. године, мађарска влада је прогласила унију са Трансилванијом у априлским законима из 1848. [8] (након потврде Трансилванске скупштине 30. маја и краљевог одобрења 10. јуна[9][10] да Трансилванија постане опет саставни део Мађарске). После неуспеха револуције, мартовски устав Аустрије одредио је да Кнежевина Трансилванија буде посебна крунска земља потпуно независна од Мађарскеарске.[11] Године 1867, као резултат Аустроугарске нагодбе, кнежевина је поново уједињена са ужом Мађарском.

Кнежевина Трансилванија (1711–1867)
Großfürstentum Siebenbürgen  (немачки)
Erdélyi Nagyfejedelemség  (мађарски)

Трансилванија
Ердељ
Зибенбурген
Застава
Застава
Застава и грб Трансилваније


Subdivisions of the Austrian Empire in 1844
Велико војводство Трансилванија као део Аустријског царства
Географија
Континент Европа
Земља Земље мађарске круне (у оквиру Хабзбуршке монархије (1711–1804) и Аустријско царство (1804–1849)
Цислајтанија Аустријског царства (1849–1867)
Главни град (Херманштадт, Нађсебен) 1711–1791, 1848–1861
(Клаусенбург, Коложвар) 1791–1848, 1861–1867
Друштво
Службени језик немачки и мађарски
Религија
Политика
Облик државе монархија
 — Цар (1711–1740) Карло VI (први)
 — Цар (1848–1867) Франц Јозеф (задњи)
Историја
 — Оснивање 1711.
 — Укидање 1867.
 — Статус бивша држава
Географске и друге карактеристике
Становништво  
 — 1850. 2.073.372
Земље претходнице и наследнице
Трансилваније
Претходнице: Наследнице:
Кнежевина Трансилванија Земље круне Светог Стефана

Историја

уреди
 
Велика кнежевина Трансилванија 1791.
 
Трансилванија (жуто - десна страна) на мапи војних округа Хабзбуршке монархије (карта из 1818. која приказује стање крајем 1790-их)

У Великом турском рату, хабзбуршки цар Леополд I окупирао је вазалну Османску кнежевину Трансилванију (1570–1711) и приморао принца Михаља I Апафија да призна своју власт у својству краља Мађарске. Након Апафијеве смрти 1690. године, цар Леополд је декретом издао диплому Леополдинум, која је повезивала територију Трансилваније са Хабзбуршком монархијом. Године 1697. Михаљов син и наследник, принц Михаљ II Апафи коначно се одрекао Трансилваније у корист Леополда, прелазак у хабзбуршке земље потврђен је Карловичким уговором из 1699. између Свете лиге и Османског царства.

Након што је Ракоцијев рат за независност пропао, 1711. је закључен Сатмарски мир: контрола Хабзбурга над Трансилванијом је консолидована, а принчеви Трансилваније су замењени хабзбуршким царским гувернерима (Gubernatoren). Године 1765. Марија Терезија и њен син, цар Јосиф II, прогласили су Велику кнежевину Трансилванију, учврстивши посебан посебан статус Трансилваније у оквиру Хабзбуршке монархије, установљен Леополдинум дипломом 1691.

Отприлике од 1734. године па надаље, јужна Трансилванија је постала подручје насељавања прогнаних „трансилванијских Ландлера” који су говорили немачки, крипто-протестанта из хабзбуршких наследних земаља Горње Аустрије, Штајерске и Корушке, који су били прогнани на најисточнију испоставу Хабзбуршке монархије. Подручје око Сибиљ (Херманштата) колонизовано је од стране „трансилванијских Саксонаца” од средњег века, овде су Ландлери морали да се населе у крајевима опустошеним током Великог турског рата.

Већина трансилванског становништва чинили су Румуни, многи од њих су сељаци који су радили за мађарске магнате под несигурним условима кметства. Међутим, „побуна Хорее, Клоске и Кризана 1784.” и сви захтеви за политичком једнакошћу нису били од користи.

Током револуција 1848. године, мађарски устаници су позивали на поновно уједињење Трансилваније са Мађарском, чему су се противили румунски (Влашки) револуционари предвођени Аврамом Јанкуом, али и на укидање кметства. „Априлски закони из 1848”. прогласили су поновно уједињење, али након што је мађарска побуна угушена, Трансилванија је остала под војном управом неколико година, а мартовски устав Аустрије дефинисао је Кнежевину Трансилванију као посебну крунску земљу која је потпуно независна од Мађарска.[11]

Године 1853. Трансилванијска војна граница, која је постојала од 1762. године, је укинута и поново укључена у Трансилванију.

Трансилванијска скупштина 1863-1864, сазвана у Сибињу (први састанак управног тела Трансилваније након Револуције 1848.) прогласила је да се румунска нација, језик и вероисповести (гркокатолички и православни) уздигну у исти ранг. другим народима, чиме се Румунима даје потпуна једнакост права са осталим становницима Трансилваније. Такође, том приликом су Румуни по први пут заузели релативну већину места у Трансилванијској скупштини, по привременим, либералним прописима (Румуни: 48 посланика на 1.300.913 становника или један посланик на 28.280 људи; Мађари: 44 посланика за 568.172 становника или један посланик на 12.913 људи; Саксонци: 33 посланика на 204.031 становника или један посланик на 6.370 људи).[12]

У септембру 1865. године, цар је, сада тражећи помирење са Мађарима усред тешке аустријске војне и економске кризе, распустио Сибињску дијету и сазвао нову дијету у Клужу, изабрану према другачијем изборном пропису, који је у великој мери фаворизовао Мађарску страну. Дана 19. новембра 1865, овај нови Трансилвански сабор је изгласао придруживање Мађарској. Са накнадним Аустроугарском нагодбом (Ausgleich), вишевековни аутономни статус мађарског племства, Секељи и „Трансилванијских Саса” је окончан и Велика кнежевина Трансилванија је укључена у ужу Мађарску у оквиру Двојне монархије, кодификоване 6. децембра 1868. године.[13]

Након нагодбе, 3. маја 1868. године, током народне скупштине којој је присуствовало око 60.000 сељака из целе Трансилваније, представници ердељских Румуна издали су Блајеву декларацију, политичку декларацију против мађарског система власти која је укинула дугогодишњу Трансилванијску аутономију. Позивала је на аутономију Трансилваније, поновно отварање њене скупштине на основу пропорционалне заступљености и признавање закона које је одобрила скупштина у Сибињу. У њему је прецизирано да Румуни нису признали парламент Мађарске нити његово право да доноси законе за Трансилванију. Истовремено, документ је изразио принципе пасивистичке доктрине одбијања признавања мађарских институција и бојкота политичког живота земље.

Границе

уреди

Пре укидања кнежевине 1867. године, Кнежевина Трансилванија се граничила са Хабзбуршком Краљевином Мађарском на северозападу и западу, Хабзбуршком Војводством Буковином на североистоку, Хабзбуршком војном границом на југозападу и Уједињеним Кнежевинама Молдавијом и Влашком на југу и истоку.

Демографија

уреди
Година Укупно Румуни Мађари и Секељи Немци Напомене
1700 ~500,000 ~50% ~30% ~20% Процена Бенедека Јанче[14]
1700 ~800,000–865,000 Недавне процене[15]
1712-1713 34% 47% 19% Званична процена[14]
1720 806,221 49.6% 37.2% 12.2% Процена Кароља Кочиша и Естер Кочишне Ходоши[16]
1721 - 48,28% 36.09% 15.62% Процена Игнаца Ачадија[17]
1730 ~725,000 57.9% 26.2% 15.1% Аустријска статистика
1765 ~1,000,000 55.9% 26% 12% Процена Балинта Хомана и Ђуле Секфија
1773[18] 1,066,017 63.5% 24.2% 12.3%
1784 1,440,986 - - - Званични попис становништва
1790[19] 1,465,000 50.8% 30.4% -
1835 - 62.3% 23.3% 14.3%
1850 2,073,372 59.1% 25.9% 9.3%

Референце

уреди
  1. ^ Trócsányi, Zsolt (2002), TRANSYLVANIA IN THE HABSBURG EMPIRE, Akadémiai Kiadó, Приступљено 10. 3. 2016 
  2. ^ Trócsányi, Zsolt (2002), FROM THE ENLIGHTENMENT TO REACTION UNDER EMPEROR FRANCIS (1771–1830): The Diet of 1790–91;The 'Supplex Libellus Valachorum', Akadémiai Kiadó, Приступљено 10. 3. 2016 
  3. ^ Chambers's Encyclopaedia Vol. IX, 1860, Chambers's Encyclopaedia based on Brockhaus Enzyklopädie, 10th Edition
  4. ^ Penny Cyclopaedia of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge. C. Knight. 1843. стр. 162–. 
  5. ^ Lieber, Francis; Wigglesworth, Edward (1836). Encyclopædia Americana: A Popular Dictionary of Arts, Sciences, Literature, History, Politics, and Biography, Brought Down to the Present Time; Including a Copious Collection of Original Articles in American Biography; on the Basis of the Seventh Edition of the German Conversations-Lexicon. Desilver, Thomas, & Company. стр. 320–. 
  6. ^ Mallows, Lucy; Abraham, Rudolf (26. 11. 2012). Transylvania. Bradt Travel Guides. стр. 22—. ISBN 978-1-84162-419-8. 
  7. ^ Michael Hochedlinger (2003). Austria's Wars of Emergence: War, State and Society in the Habsburg Monarchy, 1683-1797. Pearson Education. стр. 227. ISBN 9780582290846. 
  8. ^ Laszlo Péter, Hungary's Long Nineteenth Century: Constitutional and Democratic Traditions in a European Perspective, BRILL, 2012, p. 56
  9. ^ „Unió Erdéllyel”. Múlt-Kor. 29. 5. 2003. 
  10. ^ „unió Erdélylyel”. Magyar Katolikus Lexikon. Архивирано из оригинала 24. 06. 2013. г. Приступљено 18. 08. 2023. 
  11. ^ а б Austrian Constitution of 4 March 1849. (Section I, Art. I and Section IX., Art. LXXIV)
  12. ^ „Dieta de la Sibiu din 1863”. 3. 7. 2020. 
  13. ^ Prof. dr. PÁL Judit - Unió vagy autonómia? Erdély uniójának törvényi szabályozása. Magyar Kisebbség. Nemzetpolitikai szemle. Új sorozat. XIV. évf. 2009. 1-2. (51-52.) sz. 64-80. - Prof. dr. PÁL Judit - Union or autonomy? The legal reagulation of the union of Transylvania. Magyar Kisebbség. Nemzetpolitikai szemle. Új sorozat. XIV. évf. 2009. 1-2. (51-52.) sz. 64-80.
  14. ^ а б Trócsányi, Zsolt (2002). A NEW REGIME AND AN ALTERED ETHNIC PATTERN (1711–1770) (Demographics), In: Béla Köpeczi, HISTORY OF TRANSYLVANIA Volume II. From 1606 to 1830, Columbia University Press, New York. Demographic Changes. 2002. стр. 2—527. ISBN 0-88033-491-6. 
  15. ^ Trócsányi, Zsolt (2002). A NEW REGIME AND AN ALTERED ETHNIC PATTERN (1711–1770) (Demographics), In: Béla Köpeczi, HISTORY OF TRANSYLVANIA Volume II. From 1606 to 1830, Columbia University Press, New York, p. 2 - 522/531. . 2002. ISBN 0-88033-491-6.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  16. ^ Károly Kocsis, Eszter Kocsisné Hodosi, Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin, Simon Publications LLC, 1998, p. 102 (Table 19) [1]
  17. ^ Acsády Ignác: Magyarország népessége a Pragamtica Sanctio korában, Magyar statisztikai közlemények 12. kötet - Ignác Acsády: The population of Hungary in the ages of the Pragmatica Sanction, Magyar statisztikai közlemények vol. 12.
  18. ^ „A Growing Population in the Grip of Underdeveloped Agriculture”. 
  19. ^ Peter Rokai – Zoltan Đere – Tibor Pal – Aleksandar Kasaš, Istorija Mađara, Beograd, 2002, pages 376–377.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кнежевина_Трансилванија_(1711–1867)&oldid=26901083”