Композиција (музика)

Реч композиција (ен. фр. composition)[2] има двојако значење:

Почетни тактови композиције Радивоја Лазића-    Властимира Перичића, Кончертино за кларинет и клавир, 1998. године[1]

1. Музичко дело. Оно може бити: вокално, вокално-инструментално и инструментално. Особа која ствара композицију назива се композитор. Музички образовани композитори композиције бележе нотама, из којих свирају музичари извођачи.

Композиција може бити мала форма, као што је песма, а може бити и сложена форма, као што су симфонија, кантата, опера или ораторијум.[3]

Постоје народне, забавне, џез и класичне композиције. Зависно од намене и броја извођача, оне се деле на:

  • Солистичке композиције, писане су за соло инструмент или соло глас, а могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.
  • Камерне композиције, писане су за заједничко музицирање у малим саставима (дуо, трио, квартет итд.).
  • Оркестарске композиције, писане су и аранжиране (оркестриране) за оркестре.
  • Хорске композиције које су писане и аранжиране само за хор без пратње, зову се а капела (a cappella); док хорске композиције могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.

2. Наука о компоновању. Као предмет, предаје се и изучава у музичким школама и на факултетима, на одсеку за композицију. Ту настају музички образовани кадрови - композитори.[4]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди