Константин Арсеновић

Константин Арсеновић (рођен као Константин Арсенијевић, Панчево, 18. септембар 1782. — Панчево, 26. децембар 1868.) био је српски сликар и свештеник.

Константин Арсеновић
Лични подаци
Датум рођења(1783-09-18)18. септембар 1783.
Место рођењаПанчево, Аустријско Царство
Датум смрти26. децембар 1868.(1868-12-26) (85 год.)
Место смртиПанчево, Аустроугарска
Уметнички рад
Најважнија дела
Аутопортрет
Бања Мехадија

Константин је био син проте Андрије Арсенијевића који је руководио изградњом Успењске цркве у Панчеву.[1] Константин је започео војничку каријеру, али ју је убрзо напустио и 1807. прихватио свештенички позив. Помиње се 1807. у Панчеву као ђакон, а већ 1816, после очеве смрти, се помиње као протопрезвитер.[2]

Под утицајем Константина Данила Константин је почео да се интересује за сликарство и да ради иконостас у Успењској цркви.[3]

Развио се у ваљаног сликара, који није за собом оставио обимније дело јер се сликарством бавио узгред, из задовољства. Израдио је неколико портрета, који се налазе у збирци Панчевачке црквене општине, мањи број икона и портрет супруге из млађих дана, којем се изгубио траг након продаје на лицитацији.[2]

"Свети Никола" рад Константина Арсеновића из 1840. године.

Најзанимљивији је као сликар предела. Бања Мехадија, наивни пејзаж са брдима и речицом, делује веома импресивно снагом своје редуковане форме. Његов други пејзаж нестао је из Уметничког музеја у Београду за време I светског рата. Малобројни сачувани радови сврставају га у групацију провинцијског бидермајера.[2] Сачувани су Арсеновићеви портрети епископа Кенђелца, владике Живковића, војводе Книћанина и Шупљикца.[3]

Константин Арсеновић је био један од оснивача прве стрељачке дружине у Панчеву.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б admin (2017-12-08). „ДО ТАДА ЈЕ СЛИКАО ПОРТРЕТЕ УВАЖЕНИХ ГОСПОЈА”. Start013 (на језику: српски). Приступљено 2024-04-16. 
  2. ^ а б в „АРСЕНОВИЋ, Константин | Српска енциклопедија”. enciklopedija.maticasrpska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-04-16. 
  3. ^ а б Кнежевић, Вера (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, 1 А-Ј. Загреб: Југославенки лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 41. 

Литература

уреди
  • Л. и В. Николић, Српски сликари, прилог културној повесници српског народа, Земун 1895;
  • В. Петровић, М. Кашанин, Српска уметност у Војводини, Н. Сад 1927;
  • М. Томандл, Споменица панчевачког српског црквеног певачког друштва, 1838–1938, Пан. 1938;
  • М. Коларић, Класицизам код Срба, I, Бг 1965;
  • М. Јовановић, Н. Кусовац, Школа Константина Данила, Зр. 1967;
  • П. Васић, Уметничка типографија Панчева, Н. Сад 1989.