Википедија

Корисник:Андјиxи/песак


Afera Puštai je kontroverza koja je nastala u Ujedinjenom Kraljevstvu 1990-ih zbog eksperimenata sa genetski modifikovanim krompirom koje je sproveo Arpad Puštai u engleskoj biotehnološkoj kompaniji Cambridge Agricultural Genetics,а која је касније преименована у Axis Genetics.

Арпад Пуштаи, је нутрициониста и биохемичар који је радио 36 година на Ровет институту за истраживања у Абердину у Шкотској. Аутор је 270 чланака и 3 књиге на тему биљних лектина, у чијем пољу је био светски стручњак. Аршад Пуштаи је 1998. године јавно објавио резултате његовог истраживања услед ког је дошло до велике контроверзе и научних критика, због објављивања резултата истраживања пре његовог завршетка. Неки подаци истраживања су објављени у Лансету 1999. године. Пуштаиа су суспендовали и његов годишњи уговор није обновљен. После настала контроверза је позната као Афера Пуштаи.

Историја уреди

Ове експерименте је између 1995. и 1998. спровео Арпад Пуштаи, британски научник мађарског порекла, који се сматра светским специјалистом за биљне лектине. Њихов циљ је био да испитају нутритивне особине трансгене сорте кромпира која носи ген висибабе (Galanthus nivalis). Овај ген је изражавао ГНА лектин, протеин са добро познатим инсектицидним својствима, али који може изазвати поремећаје варења код сисара (пролив, мучнина и повраћање). Овај ГМО није био подвргнут процедури одобрења Evropske unije.

Арпад Пуштаи је 1998. године, током телевизијског интервјуа, јавно објавио да конзумирање ових ГМО кромпира од стране пацова изазива депресију њиховог имунолошког система и кашњење у расту. Ова емисија је изазвала скандал, због ког је Пуштаи суспеднован са функције у Ровет институту, а званична комисија је закључила да његове изјаве нису проверене, узимајући у обзир експерименталне податке.

Након тога, 1999. године, Арпад Пуштаи је добио јавну подршку међународних научника[1] и објавио је свој рад у Тхе Ланцет[2][3], изазвавши контроверзу између овог британског медицинског часописа и институција као што су Краљевско друштво из Лондона и Академија медицинских наука (Ацадеми оф Медицал Сциенцес). Међутим, ова публикација не понавља првобитне оптужбе, примећујући само задебљање слузнице желуца, али не и пријављене ефекте на раст и имуни систем[4].

Случај Пуштаи је одабран и анализиран у оквиру студија случаја Зентрум фур Тецхник- унд Виртсцхафтсетхик (Центра за етику у технологији и економији Технолошког института у Карлсруеу). Аутор, Диетер Деисеротх, схвата случај као студију случаја у етици у науци. На крају студије постављена су следећа питања: с једне стране, понашање Ровет института и његових директора није јасно. Уместо да подрже Пуштаја у контроверзи са научним, политичким и економским интересним групама и унапреде његов истраживачки рад, одлучили су да га натерају да одустане и напусти Институт. Деисерот се позива на контроверзу око истраживачког рада Жила-Ерика Сералинија о кукурузу МОН 863 сугеришући да се идентификују потенцијално упоредиве фундаменталне структуре моћи и утицаја. Аутор позива на мере којима би се осигурало да разилажење ставова научне природе не повлачи егзистенцијални ризик за каријере научника који из етичке одговорности изражавају различита мишљења[5].

Експеримент уреди

У свом клиничком прегледу Пуштаи је тестирао само ефекте кромпира обогаћен конкавалином А (лектином) на Ровет Институту. Експеримент који је спроведен на трансгени кромпир који садржи ген за лектин висибабе (ГНА)[3] показује разлику у дебљини стомачне мембране.

Постојале су две групе пацова на чије се понашање мотрило. Једној групи је даван црвени кромпир без модификација, а другој кромпир у који је убризган овај лектин. Укупно је било 12 експеримената по десет(10) дана и два по сто десет(110) .

Сматрано је да је генетски модификован кромпир сушински исти као и немодификовани кромпир, и да неће бити већих разлика. [6]. Током студија су коришћена две трансгенетске линије кромпира које су садржале ГНА ген. Били су узгајани у истим условима са кромпиром који није био модификован. Међутим Пуштаи је тврдио да кромпири нису исти, јер је једна трансгенетска линија садржала 20 посто(%) мање протеина од друге, као и је количина скроба и шећера варирала до чак 20 посто за све три линије[6].

Стомачна мембрана код пацова чија је храна била некувани или кувани кромпир који је био модификован је била доста дебља него код осталих. Такође је почетак танког црева био доста већи него код других група. [6]

Међутим пошто ови ефекти нису били посматрани код пацова који су добијали контролне кромпире убризгане са ГНА геном, Пуштаи је закључио да су ове разлике последице процедуре трансформације, а не последице самог присуства ГНА-а.[6][7]

Објава уреди

Пуштаи је открио сазнања својих истраживања 22. јуна 1998. године током интервјуа на Телевизији Гранаде у току њихове емисије Свет у акцији[8]. Током интервјуа је рекао да је било забринутости око техника тестирања и да би било потребно извршити још тестирања. На питање због чега је био забринут је рекао да је због тога што су обављени неки експерименти и надаље је причао о њима у општим цртама. [9]

У том тренутку он није био сигуран да ли треба да објави своје резултате зато што нису били завршени. Његова процена је била да су 99 посто завршени били када је интервју обављен. [9]

Пацови у његовим експериментима су патили од закржљалог развоја и имали ослабљен имуни систем и било је потребно обавити још истраживања. Такође је рекао Ако бисте ми дали избор сада, ја то не бих јео као и није фер да користимо наше сународнике као заморчиће.[10]

Реакције уреди

Дан пре емитовања је објављен артикал у стампи због којих је Пуштаи добио велики број позива од различитих компанија. Након овога је био суспендован и сви радови су му одузети због података које је открио а нису још били објављени. [6]

Настала је забуна око врсти експеримената, где је институт претпоставио да је једна линија кромпира трансформисана са конкавалином А, лектином једне врсте пасуља који је отрован сисарима. Ово је довело до тога да су објављена два рада од стране Ровет Инсистута који подржавају Пуштаија и охрабљују даља истраживања. Међутим у њима је речено да кромпири јесу били модификовани овим отровним лектином, али Пуштаи је тврдио да није видео ове радове, те није могао да их исправи и објасни да овај кромпир јесте развијен, али није био тестиран. [6]

Због овог веровања су барон Роберт Мај и министар пољопривреде Џек Кунингхам изјавили да ови проналасци нису изненађујући, јер је познат отров додат кромпиру.[11]

Ревизија уреди

Институт је 22. октобра 1998. године ревизирао његов рад и закључио да његови подаци не подржавају његове закључке. Међутим у фебруару 1999. године, научници из 13 земљала у оквиру организације Пријатељи планете су објавили одговор на ову ревизију у ком су у оквиру сопствених истраживања добили исте резултате и тиме подржали Пуштаија. [12]

Рецензија Краљевског друштва уреди

Краљевско друштво је 19. фебруара објавило да ће комисија прегледати његове радове. Новинари Лори Флин и Мајкл Шон Гилард су тврдили да је ово необичан корак, пошто Краљевско друштво обично не спроводи рецензије колега.[13]

Након што су резултати били испитани, наведено је било да су експерименти били лоше осмишљени, тестирали премало пацова, користили погрешне статистичке методе и није било конзистентности у оквиру експеримената.[14]

Пуштаи је одговорио рекавши да су рецензенти прегледали само интерне Роветове извештаје, који нису укључивали дизајн или методологију експеримената.

Одговор Ланцета уреди

Уредници Ланцет-а су објавили у мају 1999. чланак у којем су осудили све укључене стране, критикујући Пуштаија што је немудро објавио своје резултате на телевизији и наводећи да научници треба да објављују резултате у научној штампи, а не путем популарних медија.[15]

Публикација уреди

Подаци су објављени као писмо у Лансету у октобру 1999. године, чији је коаутор Евен.[4] Извештава о значајним разликама у дебљини епитела црева пацова који су храњени генетски модификованим кромпиром и пацова који су храњени контролном исхраном.

Чак шест рецензената је прегледало писмо. Студија, која је користила податке које Евен поседује, који није био предмет вета на Пуштаијевом раду, је пријавила значајне разлике у дебљини епитела црева између контролних и тестираних субјеката.[4]

Објављени рад је критикован на основу тога да немодификовани кромпир није била праведна дијета и да би пацови патили од недостатка протеина. Пуштаи је рекао да су све дијете имале исти садржај протеина и енергије и да је унос хране код свих пацова био исти.[16]

Ричард Хортон, уредник Лансета, је тврдио да је добио агресиван телефонски позив у којем га је назвао "неморалним" и запретио да ако објави новине то би "имало импликације на његов лични положај" као уредника. Питер Лахман, бивши потпредседник и биолошки секретар Краљевског друштва и председник Академије медицинских наука, признао је да је он упутио позив, али негира да је претио Хортону.[13]

Последице уреди

Након објављивања, тврдећи да су његове могућности за каријеру блокиране, Евен се пензионисао.[11]

Истраживање које је спровела радна група ГМО панела Европске агенције за безбедност хране за испитивање исхране животиња закључила је: „Резултати добијени тестирањем ГМ хране и хране за животиње на глодарима показују да постоје велике безбедносне границе између нивоа изложености животиња без примећених штетних ефеката и процењеног дневног уноса код људи.”

Пуштаи је добио награду за узбуњиваче од Савеза Немачких научника 2005. године.

Такође видети уреди

Референце уреди

  1. ^ (језик: енглески)[1]Меморандум (објавили научници који подржавају др. Пусзтаија).
  2. ^ Стенли V. Б. Евен и Áрпáд Пусзтаи, « Ризици по здравље због генетски модификоване хране», Тхе Ланцет, вол. 354-9179, 21. август 1999. , страница 684.
  3. ^ а б Стенли V. Б. Евен и Арпад Пуштаи, « Станлеи V. Б. Евен и Арпад Пуштаи, „Ефекат исхране која садржи генетски модификовани кромпир који експримира лектин Галантхус нивалис на танко црево пацова“, Тхе Ланцет, вол. 354-9187, 16. октобар 1999., странице 1353-1354. », Тхе Ланцет, вол. 354-9187, 16. октобар 1999, странице 1353-1354.
  4. ^ а б в «Стенли V.Б. Евен и Арпад Пуштаи, „Ефекат дијете која садржи генетски модификовани кромпир који експримира лектин Галантхус нивалис на танко црево пацова“, Тхе Ланцет, вол. 354, бр. 9187,‎ 1999, стр. 1353–1354 (ИССН 0140-6736, ДОИ 10.1016/С0140-6736(98)05860-7) »
  5. ^ (језик: немачки)„Фаллстудиен зур Етхик ин Виссенсцхафт, Виртсцхафт, Тецхник унд Геселлсцхафт”« Научно издаваштво (приступљено 13. новембра 2011.).
  6. ^ а б в г д ђ (језик: енглески)[2] „Ревизија података произведених у Роветт Ресеарцх Институте“ (ПДФ). 21. август 1998. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. септембра 2011.).
  7. ^ (језик: енглески)[3] „Интервју са Арпадом Пуштајем”. Канадска здравствена коалиција. 10. новембар 2000. Архивирано из оригинала 22.7.2010. Приступљено 18.11.2010
  8. ^ Економиста (13. 08. 1998). „Главе кромпира”. 
  9. ^ а б „Записник о доказима пред Комитетом за науку и технологију” (ПДФ). 08. 03. 1999. 
  10. ^ ББЦ (12. 02. 1999). „Страхови науке и технологије избијају због генетске хране”. 
  11. ^ а б Ровел, Андрев (2003). Не брините, безбедно је за јело: истинита прича о ГМ храни, БСЕ-у, устима и стопалима. Еартхсцан. ИСБН 978-1-85383-932-0. 
  12. ^ Тхе Гуардиан (12. 02. 1999). „Врхунски истраживачи подржавају суспендованог лабораторијског узбуњивача”. 
  13. ^ а б „Лаурие Флинн и Мицхаел Сеан Гиллард за Тхе Гуардиан”. 31. 10. 1999. 
  14. ^ Мурраи, Нореен (01. 06. 1999). „Преглед података о могућој токсичности ГМ кромпира Краљевско друштво” (ПДФ). 
  15. ^ (језик: енглески)[4]Уредници Ланцета. Здравствени ризици генетски модификоване хране, 29. мај 1999.
  16. ^ Евен. „Дебата о ГМ храни”. Тхе Ланцет. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Andjixi/песак&oldid=24522559”