Корисник:Мвлајковиц/песак
Лесне заравни су настале таложењем фине, жућкасте прашине, коју су за време плеистоцена доносили ветрови са севера. Лес се таложио у условима суве и хладне климе. Међутим, на лесним одсецима се могу запазити и тамнији хоризонти фосилног земљишта, који указују да је клима повремено бивала топлија и влажнија, односно да се лес таложио у одређеним периодима. На лесу је сада образован чернозем - најплодније земљиште у Панонској низији и у Европи. Лесне заравни су благо заталасане, често удубљене плитким вртачама и по ободу опасане одсецима, на којима су усечене јаружасте долинице - сурдуци.[1]
Лесне заравни у Војводини[2] уреди
Сремска лесна зараван уреди
Сремска лесна зараван лежи између Саве и Дунава, захватајући највећи део Срема и окружујући Фрушку гору са свих страна. Пружа се од Вуковара на северозападу до Земуна на југоистоку. Јужна граница је од Земуна, преко Сурчина, Добановаца, Батајнице, Старе Пазове, Руме и Шида, а северна је означена Дунавом. Савски лесни одсек полази од Капетаније у Земуну и као Бежанијска коса пружа се до Сурчина, где се постепено губи. Јужно од лесне заравни, према Сави, лежи лесна тераса настала преталожавањем лесних наслага под утицајем Саве и њених фрушкогорских притока.[3]
Бачка лесна зараван уреди
Бачка лесна зараван захвата централни део северне Бачке, од Суботице до Телечке на југу. Са запада, југа и истока ограничена је одсецима и падинама, а на северу је прекривена Суботичком пешчаром. Благо је заталасана и постепено се спушта од севера према југу. С обзиром на то да дебљина леса износи до 10 м и да је на северу прекривена пешчаром, слабије је уочљива у рељефу.[4]
Тителски лесни плато уреди
Тителски лесни плато се налази са десне стране Тисе, пре њеног ушћа у Дунав. Иако малог распрострањења, врло је изразит облик у рељефу. На површини Тителског лесног платоа су многобројне вртаче, настале понирањем атмосферске воде кроз лес. Вртаче су широке око 40-50 м и дубоке 3-4 м. Тителски и Тамишки лесни плато су долинама Тамиша и Тисе отцепљени од Јужнобанатске лесне заравни.
Јужнобанатска лесна зараван уреди
Јужнобанатска лесна зараван опасује Делиблатску пешчару са свих страна. Пружа се од југоистока ка северозападу и у том правцу је и нагнута. Око лесне заравни се простире ниска лесна тераса. Лесна зараван је благо заталасана и прекривена ниским лесним динама и плитким вртачама. У подини леса се налазе језерски пескови и глине.
Тамишка лесна зараван уреди
Тамишка лесна зараван се налази између долина Тамиша и Бегеја и представља флувијалном ерозијом издвојено острво, које је некад било саставни део јединствене велике банатске лесне заравни. Дебљина леса варира од 10 до 25 м.
Спољасње везе уреди
Референце уреди
- ^ „САНУ”. Српска академија науке и уметности. 23. 10. 2017.
- ^ http://www.gef.bg.ac.rs/
- ^ „Republički geodetski zavod”. Republički geodetski zavod. 23. 10. 2017.
- ^ Cvijić, Jovan (23. 10. 2017). „Balkansko poluostrvo”. Scribd.com.