Лева обала Дунава је део Београда. На њој се налазе пет месних заједница: МЗ "Борча", МЗ "Овча", МЗ "Котеж", МЗ "Крњача", МЗ "Падинска Скела". У овим насељима живи око 72.000 становника. Подручје Града Београда на левој обали Дунава данас је један од најплоднијих реона Србије. Оивичено је насипом изграђеним 1933. године, који га штити од ћудљивог Дунава и његове притоке Тамиша. Већи део обрадивог земљишта припада ПКБ корпорацији и пољопривредним произвођачима са овог подручја. Ово подручје припада Општини Палилула које је једно од највећих опстина на подручју града Београда. Мостови који деле Београд од Леве обале су Панчевачки мост и Пупинов мост.

Историја уреди

Пројекат[1] који је требао сувоземно да повеже Београд и Панчево почео је 1924. године. Министарство је 1927. године наредило да се исушивање повеже са изградњом пруге Београд-Панчево, тако да се насипи за одбрану од поплава заврше пре железничког насипа у исто време и пруга и мост. Радови су званично почели 1929. године. Ивицом рита паралелно са Дунавом и Тамишем, подигнут је насип дужине 89.890 а ширине 6 метара.

Насеља на Левог обали Дунава уреди

Борча

Борча уреди

Насеље Борча[2] налази се на левој обали Дунава, западно од пута који води од Београда ка Зрењанину. Удаљено је од Београда шест километара и подељено је на три месне заједнице: Стара Борча, Нова Борча и Борча Греда. У све три Борче према неким проценама живи око 70.000 становника. Испреплетана бројним каналима Борча данас личи на острво надомак велеграда. Подељена је на сеоски и урбани део. Од пре неколико година почело је планско улагање у овај део палилулске општине. Изграђена је зграда за Месну заједницу и Месну канцеларију са салом за венчање и Услужним центром, тако да становници Борче и целе леве обале Дунава не морају за сваки документ да долазе до седишта Општинске управе у Таковској. Комплетно је уређена зграда Дома здравља, а изграђена је и Полицијска станица.

Овча уреди

Овча[3] је удаљена од Београда 12 километара и спада, уз Борчу, међу најстарија насеља на левој обали Дунава, односно у Панчевачком риту. Према последњем попису 2002. у Овчи живи 2351 становника. По предању Овча је добила име по главном занимању својих житеља - овчарима. Услед ратова, разних добровољних и принудних сеоба почетком 19. века територију данашње Овче насељавају Румуни, тако да је Овча постала и остала претежно румунско село.

У близини Овче налази се извориште слане воде које је откривено пре Другог светског рата, које мештани Овче називају бањом. Реч је о лековитој сланој води која има јода, соли и осталих корисних састојака. Према неким подацима ради се о морској води, или прецизније то је "фосилна слана вода" пореклом из мицанског мора, које је према претпоставци овде постојало пре 15 до 30 милиона година.

Крњача уреди

Крњача[4] је градско насеље које се налази у Београдској општини Палилула, на левој обали Дунава. Насеље је изграђено иза дугог низа насипа на левој обали Дунава. Крњача се протеже дуж две главне саобраћајнице у овој области, Панчевачког пута који повезује Београд и Панчево и Зрењанински пут који повезује Београд и Зрењанин. На јужној страни се граничи са Дунавом, на западној са каналом "Јојкићев венац", на северу са каналом "Мокри Себеш" и мочваром "Велико Блато", док се на истоку простире до потока "Себеш". Канал "Каловита" протиче кроз средиште насеља. Према попису из 2002, Крњача је имала 23.509 становника (Крњача и Дунавски Венац - 13.414, Рева - 2.808, Котеж - 7.287).

Котеж уреди

Насеље Котеж[5] је основано 1968. године. У почетку је то била радничко насеље запослених у "Мостоградњи", МУП-у и "Раду". Данас је то урбана средина, али окружена дивљим насељем. Званично насеље има око 8000 становника, а незванично, укључујући и дивља насеља, око 15 хиљада.

Пупинов мост

Пупинов мост уреди

Пупинов мост[6] у Београду повезује Земун и Борчу преко Дунава. Његова изградња највећим делом је била финансирана из кредита кинеске банке "Ексим", а изградила га је кинеска фирма "Чајна роуд енд бриџ корпорејшн" ("ЦРБЦ"). Октобра 2014, скупштина града га је преименовала у Пупинов Мост по Михајлу Пупину. Мост повезује Земун и Борчу и део је Спољне магистралне тангенте (СМТ). Пупинов мост је тек други београдски мост преко Дунава, неколико километара узводније од Панчевачког моста. Мост је дугачак 1.482 метара, широк 29,1 метара и висок 22,8 метара, са укупно шест коловозних трака и пешачко-бициклистичким стазама са обе стране. Мост има један већи распон за пролаз бродова.

Падинска Скела уреди

Најудаљенија месна заједница на Општини Палилула је МЗ "Падинска скела" која обухвата следећа насеља: Падинска Скела, Ковилово, Глогоњски Рит, Јабучки Рит, Врбовски, Бесни Фок и Дунавац. Падинска Скела је удаљена од Београда 15 километара, смештена је поред Зрењанинског пута. Састоји се од дела који се зове Товилиште, новог насеља, средњег насеља и старог насеља. Ово подручје су најпре почели да насељавају сточари почетком 20. века, касније и радници који су радили на мелиорацији Панчевачког рита. Назив је добило по првим сточарима и закупцима земљишта, Словацима из села Падине из Баната. Они су се превозили скелом, па је по њиховом селу Падине и по скели добило име Падинска Скела[7].

Панчевачки мост

Панчевачки мост уреди

Панчевачки мост[8] је један од два моста преко Дунава на територији града Београда који повезује главни град Србије са Шумадијом и Банатом, преко кога дневно пређе више од 100.000 возила и више од пола милиона људи. Мост има по две траке у оба правца за друмски саобраћај, а предвиђен је и за двосмерни железнички саобраћај, мада се за сада он обавља само у једном смеру, јер је други железнички колосек одмах након изградње демонтиран.

Референце уреди

  1. ^ „Историјат”. лоби. Приступљено 25. 4. 2016. 
  2. ^ „Насеље Борча”. Палилула. Приступљено 25. 4. 2016. 
  3. ^ „Насеље Овча”. палилула. Приступљено 25. 4. 2016. 
  4. ^ „Крњача”. википедиа. Приступљено 28. 4. 2016. 
  5. ^ „Насеље Котеж”. палилула. Приступљено 25. 4. 2016. 
  6. ^ „Пупинов мост”. вкипедиа. Приступљено 28. 4. 2016. 
  7. ^ „Насеље Падинска Скела”. палилула. Приступљено 25. 4. 2016. 
  8. ^ „Панчевачки мост”. телеграф. Приступљено 25. 4. 2016.