Краљевачко позориште
Краљевачко позориште је установа културе града Краљева, основана 1949. године. Директор установе је Миодраг Динуловић, а капацитет сале са позорницом је 190 седећих места.
Локација | Топлице Милана 1 Краљево Србија |
---|---|
Дезигнација | КПК |
Тип | музичко сценска уметност |
Макс. број гледалаца | 190 |
Конструкција | |
Отворено | 9. августа 1949. |
Период активности | 1949 — 1956, 1996 — |
Реновирано/обновљено | 1996. |
Веб-сајт | |
kpk |
Историјат
уредиГодине 1949, 9. августа, основана је институција под називом „Народно позориште Краљево“.[1] Прва представа која је одиграна на сцени театра била је драма Ујка Вања, рађена према истоименом делу Антона Павловича Чехова. Режију и сценографију представе потписала је Зорица Цемовић Протић.[2]
Позориште је у свом статусу постојало до 24. јула 1956, те се његово постојање у великој мери преклапало са периодом током ког је град носио назив по Александру Ранковићу.[3] Услед одлуке тадашњег министра просвете да обустави финансирање професионалног театра у Краљеву, Градски народни одбор основао је аматарско позориште „14. октобар Краљево“. Након четири деценије постојања таквог глумишта, одлуком Скупштине општине Краљева од јануара 1996, позоришту је враћен професионални статус и том приликом утврђено име „Краљевачко позориште“.[1] Позориште се, међутим, потпуно активирало тек почетком новог миленијума.[4]
У Краљевачком позоришту је 2019. године организован 55. по реду Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“.[5] Крајем исте године је у краљевачком Народном музеју одржана изложба под називом Испод подигнуте завесе, ауторке Мирјане Савић, поводом обележавања 7 деценија постојања и уметничког рада позоришта.[6]
Зграда позоришта
уредиОбјекат у коме је позориште смештено подигнут је крајем 19. века,[7] а налази се у најужем центру града, у улици Топлице Милана.[8] Са бочне стране зграде, ка Тргу српских ратника и Споменика српским ратницима, смештена је кафана „Париз“, која важи за један од најстаријих угоститељских објеката у граду. Цео комплекс раније је представљао истоимени хотел.[9][10][11] Услед разорног земљотреса, који је Краљево погодио 3. новембра 2010. године,[12] зграда је претрпела значајна оштећења и у таквом стању процењена је као небезбедна за употребу.[13] Део објекта саниран је средствима прикупљеним у виду помоћи након земљотреса.[14] На позорници су се за време реконструкције одвијале пробе представа, док је театар свој програм изводио у својству гостујућег ансамбла на сценама других позоришта.[15] Крајем 2011. године, током извођења радова, обрушио се плафон позоришта.[16] У фебруару наредне године, услед пуцања цеви на спрату зграде, у салу се излила вода и поплавила већи део позоришта.[17] Две године након земљотреса, позориште је поново пуштено у рад.[18] Почетком 2017, поновно пуцање цеви под притиском, услед хаварије топловодне мреже, изазвало је поплаву сале и том приликом начинило већу материјалну штету.[19] Санација је трајала око два месеца, а за то време извођене су камерне представе на позорници.[20] Током исте године, Краљевачко позориште је добило донацију Министарства културе и информисања Републике Србије у износу од 2.900.000 динара за санацију дворане, у оквиру пројекта „Градови у фокусу“.[21] Након реконструкције сале и окончања радова, позориште је са радом наставило у другој половини децембра 2017, када је капацитет сале смањен на 190 седећих места.[1][22][23] Истовремено, град је отпочео процес замене имовине за зграду кафане „Париз“,[24] у склопу чега је планирано проширење позоришта и повећање капацитета сале.[25]
Галерија
уреди-
зграда позоришта
-
кафана „Париз“
-
угао улице Топлице Милана и Трга српских ратника
-
улаз у салу
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Историјат”. kraljevo.org. 7. 12. 2012. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Дугалић, М. (29. 12. 2019). „Седам деценија краљевачког позоришта”. Политика. Приступљено 26. 1. 2020.
- ^ Дугалић, Мирољуб (18. 4. 2017). „Друг Тито и друг Марко у Ранковићеву”. Политика. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Ћировић, Г. (19. 9. 2016). „Краљевачко позориште: Театар извор талената више од шест деценија”. Вечерње новости. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Otvoren 55. Festival „Joakim Vujić“”. krug.rs. 16. 5. 2019. Архивирано из оригинала 16. 05. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019.
- ^ „Otvorena izložba u čast jubileja Kraljevačkog pozorišta”. kraljevackenovosti.com. 26. 12. 2019. Приступљено 26. 1. 2020.
- ^ Maja (8. 10. 2013). „Kraljevačko pozorište”. Универзитет у Новом Саду. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Kraljevačko pozorište”. 11811.rs. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Vesković, R (14. 1. 2009). „Svetla "Pariza" u srcu Kraljeva”. Прес. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Дугалић, Мирољуб (9. 2. 2011). „„Југославија” и „Париз” чекају обнову”. Политика. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Oglas za prodaju kafane „Pariz“ u Kraljevu”. krug.rs. 23. 1. 2018. Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Spiridon (5. 11. 2010). „Pomoc za Kraljevacko pozoriste”. Б92. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Dadov i Marčelo za Kraljevačko pozorište”. hellomagazin.rs. 3. 12. 2010. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Ћировић, Г. (11. 4. 2012). „Краљевачко позориште: Представе на точковима”. Вечерње новости. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Kraljevačko pozorište u Beogradu”. Б92. 23. 2. 2012. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Srušio se plafon u kraljevačkom pozorištu”. mondo.rs. 13. 12. 2011. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Poplavljeno Kraljevačko pozorište”. Независне новине. 16. 2. 2012. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Ispada da je zemljotres popravio zgradu”. Данас. 25. 9. 2012. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Потопљено Краљевачко позориште”. infokvpress.rs. 23. 1. 2017. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Бечки, Ратко; Сарић, Зоран (15. 3. 2017). „Приводи се крају реконструкција краљевачког позоришта”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 12. 4. 2020.
- ^ „Краљевачко позориште отвара „Андрићу у част“ у београдском Народном позоришту” (PDF). kraljevo.org. 13. 11. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „Реновирана сала Краљевачког позоришта”. Министарство културе и информисања Републике Србије. 4. 12. 2017. Архивирано из оригинала 14. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ „U Kraljevačkom pozorištu premijerno izvedena predstava “Boing boing””. Регионална телевизија Краљево. 18. 12. 2017. Приступљено 5. 1. 2020.
- ^ „Саопштење за јавност”. Краљевачко позориште, фејсбук страница. 15. 11. 2019. Приступљено 15. 11. 2019.
- ^ Dugalić, M. (10. 11. 2019). „Kraljevačko pozorište se širi u „Pariz“”. Политика. krug.rs. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 15. 11. 2019.
Литература
уреди- Dinulović, Radivoje; Konstantinović, Dragana; Zeković, Miljana (2011). Arhitektura scenskih objekata u Republici Srbiji (PDF). Departman za arhitekturu i urbanizam. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 01. 2021. г. Приступљено 12. 04. 2020.
Спољашње везе
уреди- Званични веб-сајт
- Стари веб-сајт
- Краљевачко позориште на сајту Facebook
- Stanković, Srbijanka. „Kako raste pozorište (III)”. portalmladi.com. Приступљено 16. 5. 2019.
- „Театар – стожер културе”. infokvpress.rs. 15. 9. 2016. Архивирано из оригинала 16. 05. 2019. г. Приступљено 16. 5. 2019.
- Ћировић, Г. (4. 5. 2019). „Краљевачко позориште оаза глумачких талената”. Вечерње новости. Приступљено 16. 5. 2019.
- „Позоришта за Краљево”. Радио-телевизија Србије. 16. 11. 2010. Приступљено 28. 5. 2019.