Википедија

Kraljevačko pozorište

Kraljevačko pozorište je ustanova kulture grada Kraljeva, osnovana 1949. godine. Direktor ustanove je Miodrag Dinulović, a kapacitet sale sa pozornicom je 190 sedećih mesta.

Kraljevačko pozorište
Ulaz u pozorište
LokacijaToplice Milana 1
Kraljevo
 Srbija
DezignacijaKPK
Tipmuzičko scenska umetnost
Maks. broj gledalaca190
Konstrukcija
Otvoreno9. avgusta 1949.
Period aktivnosti1949 — 1956, 1996 —
Renovirano/obnovljeno1996.
Veb-sajt
kpk.rs

Istorijat uredi

Godine 1949, 9. avgusta, osnovana je institucija pod nazivom „Narodno pozorište Kraljevo“.[1] Prva predstava koja je odigrana na sceni teatra bila je drama Ujka Vanja, rađena prema istoimenom delu Antona Pavloviča Čehova. Režiju i scenografiju predstave potpisala je Zorica Cemović Protić.[2]

Pozorište je u svom statusu postojalo do 24. jula 1956, te se njegovo postojanje u velikoj meri preklapalo sa periodom tokom kog je grad nosio naziv po Aleksandru Rankoviću.[3] Usled odluke tadašnjeg ministra prosvete da obustavi finansiranje profesionalnog teatra u Kraljevu, Gradski narodni odbor osnovao je amatarsko pozorište „14. oktobar Kraljevo“. Nakon četiri decenije postojanja takvog glumišta, odlukom Skupštine opštine Kraljeva od januara 1996, pozorištu je vraćen profesionalni status i tom prilikom utvrđeno ime „Kraljevačko pozorište“.[1] Pozorište se, međutim, potpuno aktiviralo tek početkom novog milenijuma.[4]

U Kraljevačkom pozorištu je 2019. godine organizovan 55. po redu Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“.[5] Krajem iste godine je u kraljevačkom Narodnom muzeju održana izložba pod nazivom Ispod podignute zavese, autorke Mirjane Savić, povodom obeležavanja 7 decenija postojanja i umetničkog rada pozorišta.[6]

Zgrada pozorišta uredi

Objekat u kome je pozorište smešteno podignut je krajem 19. veka,[7] a nalazi se u najužem centru grada, u ulici Toplice Milana.[8] Sa bočne strane zgrade, ka Trgu srpskih ratnika i Spomenika srpskim ratnicima, smeštena je kafana „Pariz“, koja važi za jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata u gradu. Ceo kompleks ranije je predstavljao istoimeni hotel.[9][10][11] Usled razornog zemljotresa, koji je Kraljevo pogodio 3. novembra 2010. godine,[12] zgrada je pretrpela značajna oštećenja i u takvom stanju procenjena je kao nebezbedna za upotrebu.[13] Deo objekta saniran je sredstvima prikupljenim u vidu pomoći nakon zemljotresa.[14] Na pozornici su se za vreme rekonstrukcije odvijale probe predstava, dok je teatar svoj program izvodio u svojstvu gostujućeg ansambla na scenama drugih pozorišta.[15] Krajem 2011. godine, tokom izvođenja radova, obrušio se plafon pozorišta.[16] U februaru naredne godine, usled pucanja cevi na spratu zgrade, u salu se izlila voda i poplavila veći deo pozorišta.[17] Dve godine nakon zemljotresa, pozorište je ponovo pušteno u rad.[18] Početkom 2017, ponovno pucanje cevi pod pritiskom, usled havarije toplovodne mreže, izazvalo je poplavu sale i tom prilikom načinilo veću materijalnu štetu.[19] Sanacija je trajala oko dva meseca, a za to vreme izvođene su kamerne predstave na pozornici.[20] Tokom iste godine, Kraljevačko pozorište je dobilo donaciju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u iznosu od 2.900.000 dinara za sanaciju dvorane, u okviru projekta „Gradovi u fokusu“.[21] Nakon rekonstrukcije sale i okončanja radova, pozorište je sa radom nastavilo u drugoj polovini decembra 2017, kada je kapacitet sale smanjen na 190 sedećih mesta.[1][22][23] Istovremeno, grad je otpočeo proces zamene imovine za zgradu kafane „Pariz“,[24] u sklopu čega je planirano proširenje pozorišta i povećanje kapaciteta sale.[25]

Galerija uredi

  • Objekat u ulici Toplice Milana
  •  
    zgrada pozorišta
  •  
    kafana „Pariz“
  •  
    ugao ulice Toplice Milana i Trga srpskih ratnika
  •  
    ulaz u salu

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Istorijat”. kraljevo.org. 7. 12. 2012. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  2. ^ Dugalić, M. (29. 12. 2019). „Sedam decenija kraljevačkog pozorišta”. Politika. Pristupljeno 26. 1. 2020. 
  3. ^ Dugalić, Miroljub (18. 4. 2017). „Drug Tito i drug Marko u Rankovićevu”. Politika. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  4. ^ Ćirović, G. (19. 9. 2016). „Kraljevačko pozorište: Teatar izvor talenata više od šest decenija”. Večernje novosti. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  5. ^ „Otvoren 55. Festival „Joakim Vujić“”. krug.rs. 16. 5. 2019. Arhivirano iz originala 16. 05. 2019. g. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  6. ^ „Otvorena izložba u čast jubileja Kraljevačkog pozorišta”. kraljevackenovosti.com. 26. 12. 2019. Pristupljeno 26. 1. 2020. 
  7. ^ Maja (8. 10. 2013). „Kraljevačko pozorište”. Univerzitet u Novom Sadu. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  8. ^ „Kraljevačko pozorište”. 11811.rs. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  9. ^ Vesković, R (14. 1. 2009). „Svetla "Pariza" u srcu Kraljeva”. Pres. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  10. ^ Dugalić, Miroljub (9. 2. 2011). „„Jugoslavija” i „Pariz” čekaju obnovu”. Politika. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  11. ^ „Oglas za prodaju kafane „Pariz“ u Kraljevu”. krug.rs. 23. 1. 2018. Arhivirano iz originala 15. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  12. ^ Spiridon (5. 11. 2010). „Pomoc za Kraljevacko pozoriste”. B92. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  13. ^ „Dadov i Marčelo za Kraljevačko pozorište”. hellomagazin.rs. 3. 12. 2010. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  14. ^ Ćirović, G. (11. 4. 2012). „Kraljevačko pozorište: Predstave na točkovima”. Večernje novosti. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  15. ^ „Kraljevačko pozorište u Beogradu”. B92. 23. 2. 2012. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  16. ^ „Srušio se plafon u kraljevačkom pozorištu”. mondo.rs. 13. 12. 2011. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  17. ^ „Poplavljeno Kraljevačko pozorište”. Nezavisne novine. 16. 2. 2012. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  18. ^ „Ispada da je zemljotres popravio zgradu”. Danas. 25. 9. 2012. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  19. ^ „Potopljeno Kraljevačko pozorište”. infokvpress.rs. 23. 1. 2017. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  20. ^ Bečki, Ratko; Sarić, Zoran (15. 3. 2017). „Privodi se kraju rekonstrukcija kraljevačkog pozorišta”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 12. 4. 2020. 
  21. ^ „Kraljevačko pozorište otvara „Andriću u čast“ u beogradskom Narodnom pozorištu” (PDF). kraljevo.org. 13. 11. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  22. ^ „Renovirana sala Kraljevačkog pozorišta”. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. 4. 12. 2017. Arhivirano iz originala 14. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  23. ^ „U Kraljevačkom pozorištu premijerno izvedena predstava “Boing boing””. Regionalna televizija Kraljevo. 18. 12. 2017. Pristupljeno 5. 1. 2020. 
  24. ^ „Saopštenje za javnost”. Kraljevačko pozorište, fejsbuk stranica. 15. 11. 2019. Pristupljeno 15. 11. 2019. 
  25. ^ Dugalić, M. (10. 11. 2019). „Kraljevačko pozorište se širi u „Pariz“”. Politika. krug.rs. Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g. Pristupljeno 15. 11. 2019. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Краљевачко_позориште&oldid=26908699”