Кувајт (град)
Град Кувајт (арап. مدينة الكويت) је главни град емирата Кувајт. По подацима из 2006. град има 63.600 становника, са 2.388.688 становника у ширем подручју.[1] Налази се у центру кувајтске обале Персијског залива. У граду се налазе државни парламент, већина владиних институција и седиште највећих корпорација и банака.
| Град Кувајт مدينة الكويت | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Кувајт |
| Гувернорат | Ал Асимах |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 151.060 |
| — густина | 755,3 ст./km2 |
| Агломерација | 2.380.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 29° 22′ 30″ С; 47° 58′ 48″ И / 29.375° С; 47.98° И |
| Површина | 200 km2 |
  Град Кувајт Град Кувајт на карти Кувајта | |
Град је основан почетком 18. века. Основао га је клан Ал Сабах, који је касније постао владајућа породица Кувајта. Име је вероватно добио по арапској речи Кут (كوت), што значи тврђава поред мора. После ирачке окупације (август 1990-фебруар 1991), и разарања које је град доживео у том периоду, Кувајт је брзо обновљен и претворен у финансијски, трговински и хотелски центар међународног значаја.
Географија уреди
Град Кувајт се налази у Кувајтском заливу, природној дубоководној луци. 90% становништва Кувајта живи на обали Кувајтског залива. Земља је углавном ниско лежећа, а највиша тачка је 306 m (1.004 ft) надморске висине.[2] Има девет острва, од којих су сва, са изузетком острва Фајлак, ненасељена.[3] Са површином од 860 km2 (330 sq mi), Бубијан је највеће острво у Кувајту и повезано је са остатком земље мостом дугим 2.380 m-long (7.808 ft).[4] Земљиште се сматра обрадивим[2] и ретка вегетација се налази дуж обале дуге 499 km-long (310 mi) coastline.[2]
Кувајтско поље Бурган има укупан капацитет од приближно 70 Gbbl (1,1×1010 m3) доказаних резерви нафте. Током кувајтских нафтних пожара 1991. године створено је више од 500 нафтних језера која покривају укупну површину од око 35,7 km2 (13,8 sq mi).[5] Настала контаминација тла услед акумулације нафте и чађи учинила је источне и југоисточне делове Кувајта ненастањивим. Песак и остаци нафте су свели велике делове кувајтске пустиње на полуасфалтне површине.[6] Изливање нафте током Заливског рата такође је драстично утицало на морске ресурсе Кувајта.[7]
Клима уреди
Град Кувајт има врућу пустињску климу (Кепен: BWh) са изузетно топлим, веома дугим летима и благим, кратким зимама. То је један од најтоплијих летњих градова на свету.[8] Просечне летње високе температуре су изнад 45 °C (113 °F) током три месеца у години и током топлотних таласа; дневна температура редовно прелази 50 °C (122 °F), а ноћне ниске често остају изнад 30 °C (86 °F). Зими, ноћне температуре често падају испод 8 °C (46 °F). С обзиром на његов приобални положај и релативну удаљеност од екватора у поређењу са врелом пустињском климом у Африци и Саудијској Арабији, врућина у граду је прилично екстремна – окружен је врелом пустињом у скоро свим правцима.
Пешчане олује се понекад дешавају током лета од шамалског ветра. Пешчане олује се могу појавити у било које доба године, али се јављају углавном током лета, а ређе током јесени.
| Клима Кувајт Ситија | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 29,8 (85,6) |
35,8 (96,4) |
41,2 (106,2) |
44,2 (111,6) |
49,0 (120,2) |
49,8 (121,6) |
52,1 (125,8) |
50,7 (123,3) |
47,7 (117,9) |
43,7 (110,7) |
37,9 (100,2) |
30,5 (86,9) |
52,1 (125,8) |
| Максимум, °C (°F) | 19,5 (67,1) |
21,8 (71,2) |
26,9 (80,4) |
33,9 (93) |
40,9 (105,6) |
45,5 (113,9) |
46,7 (116,1) |
46,9 (116,4) |
43,7 (110,7) |
36,6 (97,9) |
27,8 (82) |
21,9 (71,4) |
34,3 (93,7) |
| Минимум, °C (°F) | 8,5 (47,3) |
10,0 (50) |
14,0 (57,2) |
19,5 (67,1) |
25,4 (77,7) |
28,9 (84) |
30,7 (87,3) |
29,5 (85,1) |
26,2 (79,2) |
21,5 (70,7) |
14,5 (58,1) |
9,9 (49,8) |
19,9 (67,8) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −4,0 (24,8) |
−1,6 (29,1) |
−0,1 (31,8) |
6,9 (44,4) |
14,7 (58,5) |
20,4 (68,7) |
22,4 (72,3) |
21,7 (71,1) |
16,0 (60,8) |
9,4 (48,9) |
2,0 (35,6) |
−1,5 (29,3) |
−4,0 (24,8) |
| Количина кише, mm (in) | 30,2 (1,189) |
10,5 (0,413) |
18,2 (0,717) |
11,5 (0,453) |
0,4 (0,016) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
1,4 (0,055) |
18,5 (0,728) |
25,5 (1,004) |
116,2 (4,575) |
| Дани са кишом (≥ 0.1 mm) | 5 | 3 | 3 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 3 | 19 |
| Сунчани сати — месечни просек | 198,1 | 222,5 | 217,6 | 229,3 | 272,5 | 304,5 | 307,1 | 301,6 | 285,1 | 252,2 | 216,5 | 193,5 | 3.000,5 |
| Сунчани сати — дневни просек | 7,1 | 7,7 | 7,5 | 7,9 | 9,4 | 10,5 | 10,6 | 10,8 | 10,2 | 9,0 | 7,7 | 6,9 | 8,8 |
| Сунчано време — месечни проценти | 68 | 69 | 63 | 62 | 69 | 77 | 76 | 78 | 77 | 79 | 72 | 67 | 72 |
| Извор: World Meteorological Organization (temperature and rainfall 1994–2008);[9] NOAA (sunshine and records, 1961–1990);[10] Wundergound (2012 records)[11] | |||||||||||||
Партнерски градови уреди
Референце уреди
- ^ The World's Cities in 2018. Data Booklet (PDF), United Nations, Приступљено 2021-03-29
- ^ а б в „Kuwait”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 10. 4. 2015.
- ^ „Bubiyan (island, Kuwait)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 6. 2010.
- ^ „Structurae [en]: Bubiyan Bridge (1983)”. En.structurae.de. 19. 10. 2002. Приступљено 28. 6. 2010.
- ^ Pendick, Daniel. „Kuwaiti Oil Lakes”. Encarta. Архивирано из оригинала 1. 11. 2009. г.
- ^ „The Economic and Environmental Impact of the Gulf War on Kuwait and the Persian Gulf”. American.edu. Архивирано из оригинала 19. 12. 2010. г. Приступљено 28. 6. 2010.
- ^ „Kuwait (country)”. Encarta. Архивирано из оригинала 21. 10. 2009. г. Приступљено 4. 7. 2011.
- ^ Birch, Hayley (22. 7. 2015). „Where is the world's hottest city?”. the Guardian. Приступљено 3. 3. 2016.
- ^ „World Weather Information Service – Kuwait City”. World Meteorological Organization. Архивирано из оригинала 09. 12. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2014.
- ^ „Kuwait International Airport Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 15. 1. 2015.
- ^ „Dr. Jeff Masters' article published January 2013”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 20. 7. 2015.
Литература уреди
- James Horsburgh (1852). „Persian Gulf, West Side: Graen, or Grane, called also Quade”. India Directory: Or, Directions for Sailing to and from the East Indies, China, Australia, and the Interjacent Ports of Africa and South America (6th изд.). London: William H. Allen & Co. — преко Google Books.
- Edward Balfour (1885), „Koweit, also called Quade or Grave”, Cyclopaedia of India (3rd изд.), London: B. Quaritch, hdl:2027/mdp.39015068611014 — преко Hathi Trust, „Al Quaat”
- Wahab, Robert Alexander (1910). „Kuwēt”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 15 (11 изд.). стр. 956.
- British Admiralty (1916). „Sultanate of Koweit: Towns: Koweit”. Handbook of Arabia. 1. London: British War Office. hdl:2027/njp.32101006882755.
- „Kuwait”. Persian Gulf Pilot. Washington DC: Government Printing Office. 1920.
- L.W. Amps (1953). „Kuwait Town Development”. Journal of the Royal Central Asian Society. UK. 40 (3–4): 234—240. doi:10.1080/03068375308731484.
- Abdul-llah Abu-Ayyash (1980). „Urban Development and Planning Strategies in Kuwait”. International Journal of Urban and Regional Research. 4.
- Najat Abd al-Qadir al-Jasim (1980). The Kuwait Municipality over 50 Years. Kuwait Municipality.
- Stephen Gardiner; Ian Cook (1983). Kuwait, the making of a city. Longman. ISBN 978-0-582-78356-0.
- Norconsult (1984), Public Transport in Kuwait Town and Urban Areas, Kuwait Municipality and Kuwait Transport Company
- Saleh Abdulghani Al-Mutawa (1994), History of Architecture in Old Kuwait City
- Yasser Elsheshtawy, ур. (2008). „Kuwait: learning from a globalized city”. The Evolving Arab City: Tradition, Modernity and Urban Development. Routledge. ISBN 978-1-134-12821-1.
- Angie Turner (2008), „Kuwait City”, Ур.: Michael R.T. Dumper; Bruce E. Stanley, Cities of the Middle East and North Africa, USA: ABC-CLIO, стр. 229+, ISBN 9781576079195
- Farah al-Nakib (2013). „Kuwait's Modern Spectacle: Oil Wealth and the Making of a New Capital City, 1950–90”. Comparative Studies of South Asia, Africa and the Middle East. 33: 7—25. doi:10.1215/1089201X-2072694.
- Gwyn Lloyd Jones (2014). „Kuwait City, Kuwait”. Ур.: Murray Fraser; Nasser Golzari. Architecture and Globalisation in the Persian Gulf Region. Ashgate. стр. 37—56. ISBN 978-1-4094-7098-4.
- „Arabia: Sultanate of Koweit”. Statesman's Year-Book. London: Macmillan and Co. 1921. hdl:2027/njp.32101072368440.
- Michael Herb (2014). The Wages of Oil: Parliaments and Economic Development in Kuwait and the UAE
. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-5468-4. - „Kuwait marks 50th anniversary of first municipal elections”. Kuwait News Agency. јун 2014.
- Leon E. Seltzer, ур. (1952), „Kuwait, Kuweit, or Al-Kuwayt”, Columbia Lippincott Gazetteer of the World, New York: Columbia University Press, стр. 996, OL 6112221M, „Formerly called Qurein, Grane, or Grain”
- Malcolm C. Peck (2007). Historical Dictionary of the Gulf Arab States. USA: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6416-0.
- Abdul-llah Abu-Ayyash (1986). „Urban Public Transport Planning in Kuwait”. GeoJournal. 12 (3): 243—254. JSTOR 41143870.
- „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. Demographic Yearbook 1965. New York: Statistical Office of the United Nations. 1966. стр. 140—161.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1987). „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. 1985 Demographic Yearbook. New York. стр. 247—289.
- „Kuwait”. Europa World Year Book. Europa Publications. 2004. стр. 2538+. ISBN 978-1-85743-255-8.
- Noura Alsager, ур. (2014). Acquiring Modernity. State of Kuwait, National Council for Culture, Arts and Letters. ISBN 978-99906-0-423-8. „Biennale di Venezia”
Спољашње везе уреди
- „Statistical Reports: Population: Population Density by Governorate”. Government of Kuwait, Public Authority for Civil Information. 2014. Архивирано из оригинала 13. 03. 2014. г. Приступљено 14. 06. 2022.
