Ламашту

Ламашту је, у месопотамској митологији, је женски демон, чудовиште, злоћудна богиња или демон-богиња које злоставља жене током порођаја и, ако је могуће, киднапује децу током дојења. Гризла би им кости и сисала крв, а приписују јој се и и низ других злих дела. Била је ћерка небеског бога Ануа .

Ламашту је приказан као митолошки хибрид, длакавог тела, главе лавице са магарећим зубима и ушима, дугим прстима и ноктима и ногама птице са оштрим канџама. Често се приказује како стоји или клечи на магарцу, негује свињу и пса и како држи змије. Поседује неке функције и сличност је са месопотамским демоном Лилит.

Митологија

Ламаштуин отац је био Бог неба Ану.^[2] За разлику од многих других уобичајених демонских личности и описа у месопотамском предању, за Ламашту се каже да делује од сопствене злобе, а не од божанских упутстава. Уз то њено име је записано заједно са клинастом одредницом која указује на божанство.^[3] То значи да је она сама била богиња или полубогиња.^[4]

Носила је седам имена и описана је као седам вештица у бајалицама. Њена зла дела су обухватала (али нису била ограничена на): убијање деце, нерођених и новорођенчади; наношење штете мајкама и будућим мајкама; прождирање мушкарца и пијење њихове крви; узнемиравање сна; доношење ноћних мора; сушење лишћа; загађивање река и језера; доношење заразе, болести и смрти. ^[4]

Пазузу, бог или демон, је позиван да заштити мајке и новорођенчад од Ламаштуине злобе, обично на амајлијама и статуама. Иако се говорило да је Пазузу доносилац глади и суше, на њега се такође позивало против зла ради заштите, и против куге, али се првенствено и често позивао против његовог жестоког, злонамерног ривала Ламашту.^[5]

Бајалица против Ламашту:

Ритуал

Акадска бајалица и ритуал против Ламашту су наведени у делу нем. Texte aus der Umwelt des Alten Testaments из. 2 (1988) ^[6] Наводи се као „бајалица да се одагна дуготрајна грозница и Ламашту“. Прописани ритуал укључује Ламашту фигурицу. Пред фигурицу се мора ставити жртва од хлеба и прелити водом. Црни пас мора носити фигурицу. Затим се фигурица три дана ставља близу главе болесног детета, а срце прасета јој се ставља у уста. Заклињање се мора изговарати три пута дневно, поред даљих жртвеница од хране. У сумрак трећег дана, фигурица се износи напоље и сахрањује близу зида.

Плочица са Ламашту коју држи Пазузу
Горњи део плочице изблиза
Доњи део плочице изблиза
Ламашту плочица

Референце

^ Hartmut Kühne Dūr-Katlimmu 2008 and beyond 2010 section 'The place of Lamashtu in the Near Eastern pantheon' Page 243 "If the demon Lamashtu can already be identified in old Assyrian texts9, the older attestation of her name is its Sumerian equation, DIMME, in an old Babylonian incantation10. "
^ wiggermann. Lamashtu, daughter of Anu.
^ Line 47 has ^ddim-me, the superscript d being the divine determinative.
^ ^а ^б „Ancient Near East: Lamashtu”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2004. г. Приступљено 27. 12. 2020.
^ „Encyclopædia Britannica Article: Lamashtu”.
^ „TUAT 2,2, 259-26”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2019. г. Приступљено 27. 12. 2020.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Ламашту на Викимедијиној остави

[1] Hartmut Kühne Dūr-Katlimmu 2008 and beyond 2010 section 'The place of Lamashtu in the Near Eastern pantheon' Page 243 "If the demon Lamashtu can already be identified in old Assyrian texts9, the older attestation of her name is its Sumerian equation, DIMME, in an old Babylonian incantation10. "

[2] wiggermann. Lamashtu, daughter of Anu.

[3] Line 47 has ^ddim-me, the superscript d being the divine determinative.

[ancient-4] а ^б „Ancient Near East: Lamashtu”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2004. г. Приступљено 27. 12. 2020.

[5] „Encyclopædia Britannica Article: Lamashtu”.

[6] „TUAT 2,2, 259-26”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2019. г. Приступљено 27. 12. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]