Лука Прошић (1935—2018) био је редовни професор Филолошког факултета у Београду, филозоф, песник и есејиста.[1][2][3]

Лука Прошић
Лука Прошић
Лични подаци
Датум рођења(1935-00-{{{day}}})1935.
Место рођењаСмољана код Петровца,  Краљевина Југославија
Датум смрти2018.(2018-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (82/83 год.)
Место смрти Србија
Књижевни рад
Најважнија делаИгра и време
Јесмо једном

Лука Прошић је рођен у Смољани код Петровца 1935. године.[4] У звању редовног професора предавао је Увод у филозофију на Семинару за друштвене науке Филолошког факултета у Београду до 2003 године; на Филозофском факултету у Нишу предавао је Историју социјалних теорија и Социологију сазнања; на одсеку за филозофију на Филозофском факултету у Приштини предавао је Историју филозофије, а на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу Увод у филозофију.  Био је уредник часописа Градина у Нишу.

Аутор је значајних дела из историје филозофије, а подручје његовог истраживачког рада обухватало је и филозофију политике, филозофију и социологију науке, онтологију и антропологију, као и теорију књижевности. Паралелно са научним и предавачким радом, био је веома посвећен и поезији. Објавио је неколико значајних књига поезије у којима је веома аутентично повезао своју професију филозофа и своју вокацију песника.

Књиге

уреди
  • Игра и време. 1972.
  • Реч и род. 1982.
  • Јесмо, једном. Записи. 1985.
  • Филозофске основе младог Маркса. 1989.
  • Хајдегерове слике. 1995.
  • Никуда. 1996.
  • Увод у филозофију: стара грчка филозофија. 1997.
  • Поезија Добривоја Јефтића: успињање уз чистоту. 1998.
  • Увод у филозофију: историја филозофије. 2000
  • Ромски есеји. 2005.[5][6][7]
  • Мелпомена. 2008.[8][9]
  • Кишни мантил. Трансцеденција. 2014.[10][11]
  • Аутобиографија. Моја браћа. 2017.[12]


Референце

уреди
  1. ^ upss-admin (12. 5. 2018). „IN MEMORIAM - LUKA PROŠIĆ -UPSS”. UPSS (на језику: српски). Архивирано из оригинала 02. 12. 2018. г. Приступљено 1. 12. 2018. 
  2. ^ „Часопис Градина”. www.facebook.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 12. 2018. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Гозба”. www.rts.rs. Приступљено 26. 12. 2018. 
  4. ^ Нова зора (на језику: српски). СПКД "Просвјета", Одбори у Билећи и Гацку. 2007. стр. 566. 
  5. ^ Jovanović, Djokica. „Ecce Liber” (PDF). teme2.junis.ni.ac.rs. Приступљено 13. 12. 2018. 
  6. ^ Djordjević, Dragoljub B. „Romi: Otvaranje kruga” (PDF). teme2.junis.ni.ac.rs. Приступљено 13. 12. 2018. 
  7. ^ Balić, Osman. „Čast je nagrada za vrlinu” (PDF). teme2.junis.ni.ac.rs. Приступљено 13. 12. 2018. 
  8. ^ Daković, Nenad (10. 10. 2008). „Ontološka opklada”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2018. 
  9. ^ Prošić, Slobodan. „Pesništvo i filozofija”. www.komunikacija.org.rs. Архивирано из оригинала 11. 04. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2018. 
  10. ^ Jovanović, M. D. (2. 5. 2014). „Jevanđelje po Luki”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2018. 
  11. ^ Andjelkovic, Milivoj (понедељак, 10. август 2015). „ФИЛОЗОФИЈА КАО ЏЕЗ”. КЊИГЕ и културне (НЕ)прилике... Приступљено 13. 12. 2018.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Cvijić, Anđelka (12. 5. 2018). „Na putu ka sebi”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 13. 12. 2018. 

Спољашње везе

уреди