Марко Ивелић (Рисан, 17401825) је био Србин из Рисна који је постао генерал руске војске и руски гроф.[1]

Марко Ивелић
Марко Ивелић
Лични подаци
Датум рођења1740.
Место рођењаРисан, Млетачка република
Датум смрти1825.
Место смртиПераст
Војна каријера
ЧинГенерал

Ступио је 1770. у службу руског адмирала Алексеја Орлова и учествовао је у рату против Турака у Боки которској. Био је командант дела руске средоземне флоте. Руском флотом јеје командовао Орлов, који је поразио турску флоту код Чесме, недалеко од острва Хиоса. У тој бици је учествовао Марко Ивелић и преко сто помораца из Боке. Као пуковник копнене војске Марко Ивелић предводи 12 батаљона Црногораца у борбама против Турака. Руска влада му је поверила мисију да у Боки которској, Херцеговини и Црној Гори диже устанак против Турака за време руско-турског рата. Постао је генерал руске војске 1800.

Руски цар га шаље у дипломатску мисију. Бока которска је била под Аустријом. Русија је била заинтересована за Боку, Дубровник и Црну Гору. Убрзо Наполеонова војска заузима Боку, А Марко Ивелић се укључује у борбу против француске власти у Боки. Измећу Марка и владике Петра I дошло је до несугласица, јер је владика тврдио да Марко штити не црногорске, него руске интересе.

Током Првог српског устанка посредовао је и преносио поруке руском цару. Успео је наговорити Русе да стационирају своју војску у Београду и Шапцу. Карађорђе није Русима дао калемегданску тврђаву, а за Ивелића је тврдио да заступа више руске од српских интереса. Постао је лични изасланик руског цара. Убедио је устаничке вође да прихвате неповољне одредбе Букурешког мира.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Veljko Ćatović: General Marko Ivelić (1740 – 1825)”. Skala radio. Приступљено 27. 1. 2019. 

Спољашње везе уреди