Морозовљева Варош

Морозовљева Варош
Посёлок имени Морозова
Морозовљева Варош; Посёлок имени Морозова
	Петропавловска црква
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Всеволошки рејон
Основан	први помен 1884.
Варошица од	1927.
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	10.712
Географске карактеристике
Координате	59° 58′ 30″ С; 31° 02′ 15″ И / 59.975° С; 31.0375° И
Временска зона	UTC+3
	Морозовљева Варош Морозовљева Варош на карти Русије
	Морозовљева Варош Морозовљева Варош на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	188679
Позивни број	+7 81370
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	41 212 563
ОКТМО код	41 612 163 051

Морозовљева Варош (рус. Посёлок имени Морозова), неслужбено познато и као Морозовка рус. Морозовка) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Лењинградске области и административно припада Всеволошком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 10.712 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1927. године.

Географија

Насеље је смештено на десној обали реке Неве, на месту где она започиње свој ток као отока језера Ладога. Насупрот вароши на острву усред Неве налази се тврђава Орешек, док је на левој обали град Шлисељбург.

Од рејонског центра града Всеволошка налази се на око 21 километар источно.

Историја

Данашње насеље се развило из радничког села запослених у фабрици која се бавила производњом барута. Барутана чија градња је започела 1882. са радом је службено почела 1. децембра 1883. године. Паралелно са фабриком развијало се и насеље које је за веома кратко време добило физиономију праве урбане целине. У почетку насеље се називало Шереметјевском фабриком и Варошицом Шлисељбуршких радника у барутани.

Садашње име насеље је службено добило 1934. године, а у част руског и совјетског револуционара и научника Николаја Морозова који је у периоду од 1884. до 1905. године био затворен у оближњој Шлисељбуршкој тврђави (сама фабрика је названа по Морозову нешто раније, 1922. године). Статус радничке варошице насеље носи од 1. јуна 1925. године.

Током Другог светског рата варош се налазила на првој линији фронта пошто је лева обала Неве (на том месту широке 1,3 километра) била под окупацијом нациста. Након што су совјетске трупе пробиле блокаду Лењињинграда Морозовљева Варош је служила као полазна тачка за достављање хране, одеће и оружја у Лењинград.

Године 2012. варош је службено прославила 130 година од оснивања.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 10.873 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 10.712 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
10,783	8,936	9,560	11,104	12,347^[2]	10,677^[3]	10,873^[4]	10,712

Види још

Референце

^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009—2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009—2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]