Назија
Назија (рус. Назия) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Кировском рејону.
| Назија Назия | |
|---|---|
 Православна црква у Назији | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Кировски рејон |
| Основан | 1933. |
| Варошица од | 1933. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2015. | 4.865 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 50′ 30″ С; 31° 35′ 05″ И / 59.841667° С; 31.584722° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Назија Назија на карти Русије | |
 Назија Назија на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187310 |
| Позивни број | +7 81362 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 41 225 556 |
| ОКТМО код | 41 625 156 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 4.865 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1933. године.
Географија уреди
Варошица Назија смештена је у источном делу Кировског рејона, на око 80 километара источно од Санкт Петербурга, односно на око 43 километра источно од рејонског центра Кировска.
Историја уреди
Насеље Назија саграђено је плански 1933. године и требало је да служи као рејонски центар за производњу и екстракцију тресета (по пројекту тадашње Државне комисије за електрификацију Русије, Государственная комиссия по электрификации России). Исте године насеље је добило административни статус радничке вароши унутар граница тадашњег Мгинског рејона. У околини насеља било је подигнуто 8 мањих заједница чији становници су се бавили искључиво експлоатацијом тресета, а свако од тих насеља је било повезано ускотрачном пругом. Експлоатација тресета на том подручју је окончана почетком 1990-их година.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.858 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 4.865 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 10,893 | 9,196 | 10,150 | 9,334 | 7,712[2] | 5,755[3] | 4,858[4] | 4,865 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
