Волхов (рус. Волхов) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Волховском рејону чији је уједно и административни центар.

Волхов
Волхов
Волховски културни центар
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонВолховски рејон
Основан1918.
Статус града1933.
Стара именаЗванка (до 1933)
Волховстрој (до 1940)
Становништво
Становништво
 — 2014.46.589
 — густина430,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате59° 55′ 00″ С; 32° 21′ 00″ И / 59.916667° С; 32.35° И / 59.916667; 32.35
Временска зонаUTC+3
Апс. висина33 m
Површина108,21 km2
Волхов на карти Русије
Волхов
Волхов
Волхов на карти Русије
Волхов на карти Лењинградске области
Волхов
Волхов
Волхов на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187401, 187403, 187404, 187406
Позивни број+7 81363
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 408
ОКТМО код41 609 101 001
Веб-сајт
volkhov.info/

Волхов се развио као радничко насељљ запослених на градњи Волховске хидроелектране 1918. године. Садашње име носи од 1940. године, а пре тога био је познат и као Званка (до 1933) и Волховстрој. Административни статус града има од 1933. године.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 46.589 становника.

Географија

уреди

Град Волхов смештен је на обалама истоимене реке (притока Ладоге) по којој је и добио име, а налази се у централном делу Лењинградске области. Центар града лежи на надморској висини од 33 метра. Налази се на око 141 километар источно од Санкт Петербурга. на свега 6 километара северно од града налази се село Стара Ладога, древна престоница руског народа.

Укупна површина градске територије је 108,21 км².

Волхов је једно од најзначајнијих чворишта железничког саобраћаја у том делу земље, а железницом је повезан са Санкт Петербургом, Москвом, Мурманском и Јекатеринбургом. Колико је значај железничког саобраћаја у граду најбоље говори податак да Волхов има чак 4 железничке станице (Волховстрој 1, Волховстрој 2, Мурманска врата и Новооктобарска).

Историја

уреди
 
Терминал железничке станице Волховстрој 1

Прво насељено место на подручју данашњег града била је Михајловска погост на Волховским брзацима која се помиње у једном летописз везаном за статистике Водске пјатине из 1500. године. Међутим садашње насеље настало је пет векова касније.

Приликом градње железнице ПетербургВологда 1904. отворена је железничка станица Званка која је 12 година аксније постала почетним делом линије ка Мурманску на северу. Године 1918. на Волхову почиње градња велике хидроелектране, а паралелно са њом основано је и насеље Волховстрој у којем су живели запослени на градилишту хидроелектране. Радови на електрани су окончани 1926. године, а Волховска хидроелектрана постала је први капитални хидроенергетски објекат на територији тадашње Русије (електрана се данас налази на листи културно-историјског наслеђа Руске Федерације). Волховстрој 1925. добија службени статус радничке варошице, а две године касније присаједињен је насељу Званки које се налазило на супротној обали реке.

Године 1929. недалеко од хидроелектране саграђен је алуминијумски комбинат, први индустријски објекат тог типа у Русији.

Радничка варош Званка је 1933. преименована у Волховстрој који је уједно добио и званичан статус града. Садашње име град носи од априла 1940. године.

У периоду Стаљинистичких чистки 1937—1938. под разним оптужницама стрељано је око 300 житеља Волховстроја.

Град је 1970. одликован орденом Октобарске револуциије.

Демографија

уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 47.182 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао око 46.589 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
29,41336,63047,02549,69650,325[2]46,596[3]47,182[4]46,589

Међународна сарадња

уреди

Град Волхов има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима:

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

уреди