Нацрт:Слободно зидарство у Србији

Слободно зидарство у Србији има дугу историју.

Историја

Средњи век

Средњовековна Србија у периоду између 1389. и 1526. године, продором Отоманског царства на Балкан, потпада под турску власт. Од 1699. до 1739. и касније током 18. века, данашња Србија је подељена између Аустроугарског и Отоманског царства. Од почетка 19. века започиње борба за самосталну Србију, али реке Дунав и Сава остају јужна граница Хабсбуршког царства све до 1918. године. Због овакве поделе, почетак и развој слободног зидарства током 18. и 19. века на тлу данашње Србије мора се посматрати одвојено – за крајеве северно и јужно од река Дунава и Саве.

Ово двојство постојало је све до 1918. када је дошло до уједињења Војводине, северно и Краљевине Србије – дела Србије, јужно од ових двеју река, а затим и до стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије.

18. век

Већ у време владавине Јосифа II Хабсбуршког, 1785. основана је прва Ложа на тлу данашње Србије у Петроварадину, под именом „Пробитас“ . Знаменити чланови Ложе „Вигилантиа“ у Осијеку су у то време били су епископ Јосиф Јовановић Шакабента и касније митрополит Стефан Стратимировић.

У другом, јужном делу данашње Србије, у време владавине турског султана Селима III, у Београду је од 1790. деловала турско-српска. О њеном имену и раду има мало података, али се зна да су њени еминентни чланови били митрополит београдски Методије, Петар Ичко, Кнез Алекса Ненадовић, Јанко Катић. Међу члановима је било и хришћана и муслимана и Јевреја.

19. век

Током устанка и борбе за национално ослобођење, од 1804. до 1813. године, значајну улогу играли су масони – Петар Ичко [1] и Јанко Катић, а у првој влади образованој 1811. први министар просвете био је Доситеј Обрадовић, такође масон и српски просветитељ.

1842. основана је Ложа под именом „Али Коч“ [2] у Београду и она је 1851. имала 204 члана.1877. године дошло је до потпуног ослобођења Србије од турске власти, а током ових ослободилачких ратова, у Србији је било пуно добровољаца из Италије који су помогли оснивање Ложе „Светлост Балкана – Гарибалди“ 1876. године , под заштитом Великог Оријента Италије.

На северу Србије, већ раније су основане следеће Ложе (под заштитом Велике Ложе Угарске): у Вршцу – 1872. „Егалитас“, 1873. „При стени истине“, у Новом саду – 1875. „Либертас“ (под заштитом Великог Оријента Угарске), у Великом Бечкереку – 1877. „Тхалес“ и у Сомбору – 1897. слободнозидарски венчић „Пхилантропиа“ и 1908. Ложа „Јöвендő (Будућност)“ (под заштитом Симболичке Велике Ложе Угарске).

Србија је 1882. проглашена краљевином и у њој су основане нове Ложе „Србска задруга“ и „Слога, рад и постојанство“ у Београду (под заштитом Великог Оријента Италије), „Стелла Ориенталис“, 1890. у Земуну, а која се 1897. сели у Панчево, али и „Побратим“, 1891. у Београду, „Немања“ 1892. у Нишу (под заштитом Симболичке велике Ложе Угарске) и 1897. „Филантропија“ у Сомбору.

Тада долази до видљивог успона слободног зидарства у Краљевини Србији. 1893. године Бр. Сретен Стојковић објављује књигу „Слободно зидарство – његов циљ и принципи, његова садашњост и прошлост“ . 1894. године, председник Владе Краљевине Србије постаје масон – Бр. Светомир Николајевић.

Најистакнутије личности из области образовања, науке, уметности, политике, племства, али и свештенства, били су чланови ових Ложа и у напретку Србије и њеном развоју, одиграли су значајну улогу. Један од најзначајнијих доприноса који су дали масони у Србији био је „Сретењски устав“ Краљевине Србије, један од првих и најлибералнијих Устава тог времена у свету из 1835. На његовој насловној страници истакнути су јасни масонски симболи.

20. век

1905. године основана је Ложа „Аурора“ у Вршцу. Касније су формиране Ложе у Београду – 1909. „Уједињење“ (под заштитом ВО Италије) и 1910. „Шумадија“ (под заштитом ВЛ Хамбурга), а 1911. Ложе – „Стварање – Алкотас“ у Суботици. Исте године основан је слободнозидарски венчић „Éлет (Живот)“ у Белој Цркви, „Вилáг (Свет)“ у Великом Бечкереку.

Године 1913, почео је рад слободнозидарских венчића „Öртűз (Страűарска ватра)“ у Бачкој Паланци и „Редüлетленűл (Непоколебљиво)” у Новом Саду.Стицајем историјских околности, Краљевина Србија није имала Велику масонску Ложу све до 1919. године.

Иако неуобичајено, њеном настанку 1919. претходило је формирање и развој „Старог и прихваћеног Шкотског реда“, 22. априла 1909. године. Уз помоћ Браће из ВЛ Румуније и касније Грчке, основан је Капител Ружиног Крста 18 ст. Старог и прихваћеног Шкотског реда, а у мају 1912, формиран је и Врховни Савет СПШР Србије. Већ у октобру Врховни Савет ШР добио је у Вашингтону признање 24 Врховна Савета из света.

Тек 1919. године по уједињењу неколико словенских народа у заједничку државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, 9. јуна 1919. дошло је до оснивања Велике Ложе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија“ коју је сачињавало шест Ложа: „Слога, рад и постојаство“, „Побратим“ и „Шумадија“ из Београда и „Максимилијан Врбовац“, „Иван Гроф Драшковић“ и „Будност“ из Хрватске. Тиме је ова ВЛ постала једина и највиша масонска власт у краљевини. Те исте године формиран је и Врховни Савет Старог и Прихваћеног Шкотског Реда Краљевине СХС. Године 1924, оснива се у Новом Саду слободнозидарски венчић „Стратимировић“ који 1926. прераста у ложу. У Суботици, 1928, оснива се ложа „Стелла Поларис“. У Великом Бечкереку 1930. се оснива слободнозидарски венчић „Лукс“ који исте године прераста у ложу „Војводина“. Тада се град зове Петровград. У Панчеву, 1937, оснива се ложа „Банат“.

1929. године Краљевина СХС, добија име Југославија, што условљава и промене у имену ВЛ и ВС ШР. Први Велики Мајстор ВЛ „Југославија“ и Врховни Командер ВС био је Ђорђе Вајферт, индустријалац, касније гувернер националне банке, добротвор. У периоду интензивног напредовања и развоја СЗ до 1940. године, Велики мајстори ВЛ „Југославија“ су били (после Ђорђа Вајферта) – до 1933, Бр. Душан Милићевић, од 1933. до 1940. Бр. Андрија Динић, тачније до успављивања ВЛ са почетком II светског рата.

Ово је уједно, један од најповољнијих периода у развоју СЗ у Србији. Краљ Александар Карађорђевић је према неким подацима био слободни зидар у Француској, а припадност слободном зидарству Кнеза Павла Карађорђевића, регента у периоду од 1933. до 1941. године, дакле, после атентата на Краља Александра, била је несумњива. Многи председници влада, министри, чланови академије наука, научници, уметници, музичари, сликари и писци, били су чланови масонских Ложа из тог времена. Под заштитом ВЛ „Југославија“ радило је 30 Ложа. ВЉ је унела је светлост у „Народну Велику Ложу Чехословачке“ 27. октобра 1923. године. У Београду је од 11. до 16. септембра 1926. одржан велики Масонски конгрес на коме је учествовало 56 представника из 20 масонских обедијенција из Европе и Америке. У резолуцији која је објављена, подржане су идеје слободе и демократије, као јединог могућег пута ка правди и поштовању грађана, безусловно и потпуно разоружање у свету и идеја о формирању масонских одбора у свакој земљи, који би помогли решавање економских проблема и несугласица међу земљама – мирним путем.

Уједињена Велика Ложа Енглеске признала је ВЛ „Југославија“ 1930. године. Узајамна признања и пријатељски односи размењени су са преко 50 Великих Ложа света. У периоду пред II св. рат, Кнез Павле Карађорђевић, као слободни зидар, блиски рођак и представник ВЉ, присуствовао је у јулу 1939. године инсталацији Војводе од Кента, као Великог Мајстора УВЛ Енглеске, што је било од нарочитог значаја, због догађаја који су касније уследили. Већ у том периоду, започиње пресељење дела масонске архиве из Београда у Лондон, због све неповољнијег развоја ситуације у Европи. ВЛ „Југославија“ је првог августа 1940. самоуспавана.

Други светски рат и социјалистичка Југославија

Окупација земље од стране нацистичке Немачке довела је до гашења масонске активности. Многобројна Браћа била су хапшена и послата у концентрационе логоре, а десетак њих је стрељано. Гестапо је прикупљао податке о слободним зидарима и саслушавао их, а међу њима је био и последњи предратни ВМ ВЉ, Бр. Андрија Динић. Од октобра 1941. до јануара 1942. у просторијама Храма ВЛ, одржана је Антимасонска изложба која је била праћена невиђеном антимасонском и антисемитском пропагандом коју је пратило, као посебан куриозитет, издавање антимасонских поштанских марака које су дуго после тога биле у оптицају.

Влада Краљевине Југославије и Краљ Петар II Карађорђевић, прелазе у Лондон. Председник те владе и многи министри били су Браћа масони. Добар део Браће који су остали у земљи прикључио се ослободилачком покрету и тако допринео ослобођењу земље 1944. године. У периоду после рата у успостављању прелазне власти, као министри, учествовали су многи слободни зидари, али кратко после овога, по успостављању проруског комунистичког режима, они су нестали из јавног и политичког живота. Током комунистичке власти у Југославији и Србији, слободно зидарство никада није потпуно замрло. Слободни зидари су деловали на три начина…

Преко обновљене Ложе у Београду и једног венчића у оквиру Српске академије наука и уметности, у периоду од 1945. до 1967. године, радом у емиграцији где је обновљена ВЛ и путем појединачних иницијација у страним Ложама, током седамдесетих и осамдесетих година. Помоћ Браћи у покушајима да се обнови рад Ложа долазио је из САД и Швајцарске. Контакти су одржавани са Великим Командером Шкотског Реда Бр. Ширером и Великим Командером Шкотског Реда Јужне јурисдикције, Лутером Смитом.

Значајну активност у том периоду имали су масони и у оквиру Беградског универзитета. Један од њих, Бр. Иво Андрић добио је 1961. Нобелову награду за књижевност. У егзилу је обновљена ВЉ и ВСШР у Риму, 1947. године. Ипак, поново је угашена 1967. године. Ложе под заштитом ВЉ у егзилу налазиле су се у Риму, Каиру, Александрији и Паризу. Током шездесетих и седамдесетих година, многобројна Браћа иницирана су у иностраним обедијенцијама. Већи број њих приступио је СЗ покрету у ВЛ „Алпина“ у Швајцарској, али и широм света, а нарочито у Америци, Француској, Енглеској и Немачкој. У периоду између 1989. и 1993. у Југославији влада атмосфера ишчекивања демократизације и увођења политичког плурализма, али и страха од међунационалне напетости и сукоба. У таквим околностима долази до обнављања слободног зидарства у Србији.

Списак великих ложа у Србији

У Србији након 1990. године делују или су деловале следеће масонске велике ложе.

Велика ложа Србије

Велика ложа Србије (ВЛС) је започела са радом 1990. године под именом Велика ложа Југославије (ВЛЈ), као легитимни наследник Пробуђене велике ложе Југославије која је оформљена 1919. године. Први велики мајстор је био Зоран Ненезић. Ова ложа више не ради.

Регуларна велика ложа Србије

Регуларна велика ложа Србије (РВЛС) је настала је 1993. године под именом Регуларна велика ложа Југославије (РВЛЈ). Настала је расколом у Великој ложи Југославије, када је део чланства, после ванредне скупштине у Риминију, именовао новог великог мајстора и променио име. Легитимност том скупу су дали представници Уједињених великих ложа Немачке. Први велики мајстор је био Драган Танасковић. РВЛС је 2022. године основала Врховни савет 33° и почела да практикује и Шкотски обред. Радове обавља у својим храмовима у Београду и Нишу.

Велика национална ложа Србије

Велика национална ложа Србије (ВНЛС) је настала 1997. године, иступањем великог броја чланова из Велике ложе Југославије. Први велики мајстор је био Милан Лајхнер. ВНЛС практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима.

Б'наи Б'ритх ложа Србија 676

Године 2004. је обновљен рад јеврејске масонерије Независног ордена Б'наи Б'ритх.

Велики оријент Француске Србија

Велики оријент Француске Србија настаје 2005. године из ложа̂ Зора (1992), Верност (2002), Уједињење (2005) и Панонија. Године 2009. јој се прикључује још пет ложа које се одвајају из Велике националне ложе Србије. ВОФ Србија практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима.

Велика уједињена ложа Србије

Настаје 2006. године из неколико ложа и чланова Велике ложе Југославије, Регуларне велике ложе Србије и Велике националне ложе Србије. Ова ложа више не ради.

Уједињене велике ложе Србије

Настају 2007. године расколом у Великој уједињеној ложи Србије. Ложа Слобода издваја и почиње да ради самостално, а највећи број чланова ВУЛС се издваја и оснива Уједињене велике ложе Србије (УВЛС). УВЛС практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима.

Регуларна велика ложа Србије - Београд

Настаје 2007.год. од дела чланства Велике уједињене ложе Србије - (2006) и чланова Регуларне велике ложе Србије ( 1993 ) који су се предходне године из из те матичне ложе одвојили. Први велики мајстор Чедомир Вукић. РВЛС - Београд [3] практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима. Радове обавља у Храму Великог Оријента Србије.

Велика масонска ложа Србије

Настаје 2007. године од преосталог дела Велике уједињене ложе Србије (2006.) као и још чланова из већ постојећих других Великих ложа. ВМЛС практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима.

Савез уједињених ложа Србије

Настао 2007. године је савезом дела чланова УВЛС и још неких Ложа које су у то време радиле под ведрим небом. У каснијим годинама је велики део чланова прешлао у РВЛС, али остатак пистоји и даље и раде у старом простору УВЛС у ул. Боже Јанковић.

Традиционална велика масонска ложа Србије

Настала је 2007. године издвајањем дела чланства из Велике масонске ложе Србије. Састоји се од три ложе које раде под њеном заштитом: ложа 1 "Побратим", ложа 2 "Ђорђе Вајферт" и ложа 3 "Неимар". ТВЛС практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима.

Велика духовна ложа слободних зидара Србије Суб роса

Настала је 2015.год.одвајањем чланства из Регуларне велике ложе Србије , Београд.

Велика ложа Србије

Настала је 2015. године. ВЛС практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима.

Велики оријент Србије

Настао је 2016. године извајањем чланства из Регуларне велике ложе Србије - Београд. ВОС практикује и Шкотски обред и има свој Врховни савет 33° који руководи радом на тим степеновима. Ради у својом Храму у Београду на Обилићевом Венцу.

Велика ложа Тајни суверени ред Николе Тесле

Велика ложа Тајни сувередни ред Николе Тесле је настала 2019. године, расколом из ВОС. Чланство у организацији и напредовање у степенима чланства је условљено сразмерно великим финансијским доприносима чланова.

Суверена велика масонска ложа Србије

Настала је 2021. године од 6 ложа из Новог Сада. Настала одвајањем од Велике ложе тајни Сувередни ред Николе Тесле.

Регуларна Велика ложа Србије ради под патронатом Уједињене Велике Ложе Енглеске , Велика ложа коју је основао Велики оријент Француске ради под њиховим надзором, а остале српске Велике ложе раде суверено и имају међународно међусобно признање са другим Великим ложама и масонским организацијама своје оријентације преко независних масонских међународних тела као што су ЦЛИПСАС [4], ЦИМАС, ЦОМАМ, ЦАТЕНА, ГЛУДЕ или неких других међународних организација континенталног масонерије. [2].

Женске масонске ложе у Србији

Иако се традиционалне масонске ложе у Србији противе оснивању женских Ложа, неке су ипак основане под утицајем Француске либералне масонерије.

1992. године је под Окриљем ВОФ основана прва женска Ложа од седам чланица, састављена углавном од супруга и пријатељица масона из Ложе “Зора” која је тада основана под окриљем Француског ВОФ-а.

Vera Fides

2007. године је такође основана је женска ложа Vera Fides.

Сингидунум исток

2009. године је основана мешовита српска масонска ложа Сингидунум исток у оквиру Француске федерације Ле Дроит Хуманеу за права човека у Београду.

Остали бочни редови слободног зидарства у Србији

Древни и изворни ред Мемфиса и Мизраима

1999. године се оснива и почиње је са радом Ложа "Мисир" која практикује Древни и изворни ред Мемфиса и Мизраима који ради до 99” који се бави истраживањем древних езотеричних египтских мистерија.

Велики Капител Зидара краљевског свода Србије

Октобра 2013. године, под покровитељством Великог капитела Принц Хол Зидара Краљевског Свода Јужне Каролине, у Београду су основани Капители:  Краљ Соломон 64, Кључни Камен 65, и Хармонија 66 који годину дана касније постају Велики Капител Зидара краљевског свода Србије (Роyал Арцх).б

Регуларност српских великих ложа

У складу са историјом и пореклом настанка српских великих ложа, може се са сигурношћу тврдити да све оне воде порекло од Велике ложе Југославије, која је пробуђена 1990. године као наследница Велике ложе Југославије из 1919. године. У том смислу, све српске велике ложе имају регуларан масонски идентитет порекла.

Основни принципи за признање велике ложе, развијани и усавршавани од средине 19. века, које су Уједињена велика ложа Енглеске (УГЛЕ), Велика ложа Шкотске (ГЛоС) и Велика ложа Ирске (ГЛоИ)) заједно кодификовали и објавили 4. септембра 1929. године:

1. Правилност порекла — свака велика ложа ће бити законито основана од стране прописно признате велике ложе или од три или више редовно конституисаних ложа.
2. Да ће вера у ГАОТУ и Његову откривену вољу бити суштинска квалификација за чланство.
3. Да ће сви иницирани преузети своју обавезу на или у пуном виду отворене кљиге светог закона, под којом се подразумева откривење одозго које обавезује савест одређеног појединца који се иницира.
4. Да ће чланство велике ложе и појединачних ложа бити састављено искључиво од мушкараца; и да свака велика ложа неће имати било какве масонске односе са мешовитим ложама или телима која примају жене у чланство.
5. Да ће велика ложа имати суверену јурисдикцију над ложама под њеном контролом: да ће бити одговорна, независна, самоуправна организација, са јединим и неоспорним ауторитетом над занатским или симболичким дипломама (ученик, помоћник и мајстор масон) у оквиру своје надлежности, и неће ни на који начин бити подвргнути или поделити такву власт са врховним саветом или другом силом која би захтевала било какву контролу или надзор над тим степенима.
6. Да ће три велика светла масонерије (књига светог закона, угломер и шестар) увек бити изложени када велика ложа или њој подређене ложе раде, а главно од њих је књига светог закона.
7. Да ће дискусија о вери и политици унутар ложе бити строго забрањена.
8. Да ће се стриктно поштовати принципи древних међаша, обичаји и оправила заната.

Спољашње везе

• Анђелковић, Наташа (22. 6. 2019). „Масони у Србији: Ко су слободни зидари и шта раде”. BBC News na srpskom. 

• „Велика национална ложа Србије”. VNLS.RS. 
• „Уједињене велике ложе Србије”. mason33.org. 
• „Велика духовна ложа слободних зидара Србије Суб Роса”. bisnode.rs. 
• „Велика ложа Србије”. VLS.RS. 
• „Слободно зидарство”. mojsajt.rs.