Ненад Маринковић (фудбалер)

српски фудбалер

Ненад Маринковић (Књажевац, 28. септембар 1988) је бивши српски фудбалер. Његов брат Небојша је такође био фудбалер.

Ненад Маринковић
Лични подаци
Пуно име Ненад Маринковић
Датум рођења (1988-09-28)28. септембар 1988.(36 год.)
Место рођења Књажевац, СфР Југославија
Висина 1,80 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
2001—2005 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2010 Партизан 18 (1)
2004—2010 Телеоптик 70 (32)
2007 Банат Зрењанин 5 (0)
2009 ОФИ Крит 6 (0)
2010 Смедерево 15 (4)
2011—2013 Бнеи Јахуда Тел Авив 80 (14)
2013 Сервет 5 (0)
2013—2014 Хапоел Акра 24 (1)
2014—2015 Партизан 8 (1)
2015 Вождовац 12 (3)
2016 Вождовац 11 (5)
2016 Газијантеп 3 (0)
2017 Вождовац 10 (2)
2017 Младост Лучани 8 (0)
2018 Рад 31 (2)
2019 Тјумењ 11 (0)
2019 Мачва Шабац 10 (0)
2020 Силекс 4 (0)
2020—2021 Телеоптик
Репрезентативна каријера**
2004—2005 СЦГ до 17 6 (6)
2005—2007 Србија до 19 6 (2)
2010 Србија до 21 2 (0)
* Датум актуелизовања: 4. септембар 2020.
** Датум актуелизовања: 27. април 2020.

Каријера

уреди

Ненад Маринковић је заједно са братом Небојшом прешао у млађе категорије Партизана 2001. године.[1] Три године касније, 5. децембра 2004, заиграо је за први тим Партизана на мечу са Чукаричким и постао, у том тренутку, најмлађи дебитант у историји црно-белих.[1][2] Није успео да се избори за статус првотимца у Партизану, па је у неколико наврата ишао на позајмице у Телеоптик, као и у зрењанински Банат и ОФИ са Крита.[3] Током лета 2010. је прешао у Смедерево, у коме је провео једну полусезону, након чега у зиму 2011. прелази у израелску Бнеи Јехуду.[4] Две и по сезоне је био стандардан првотимац Бнеи Јехуде, затим је сезону 2013/14. почео као играч швајцарског Сервета, али убрзо се вратио у Израел и остатак сезоне провео у екипи Хапоела из Акре.[3]

У августу 2014. године се вратио у Партизан.[5] Освојио је шампионску титулу у сезони 2014/15, али уз малу минутажу. Крајем августа 2015. је прослеђен на позајмицу у Вождовац,[6] да би у јануару 2016. раскинуо уговор са Партизаном и званично постао играч Вождовца.[7] У јуну 2016. је потписао за турског друголигаша Газијантеп,[8] али се већ у јануару 2017. вратио у Вождовац.[9] У јуну 2017. је потписао за лучанску Младост,[10] али се и овде задржава само једну полусезону, након чега у јануару 2018. проналази ангажман у београдском Раду.[11] Годину дана је био играч Рада, да би у јануару 2019. потписао за руског друголигаша Тјумењ.[12] У августу 2019. се вратио у српски фудбал и потписао за шабачку Мачву,[13] а јануара 2020. постаје играч македонског Силекса.[14] У сезони 2020/21. је наступао за Телеоптик у Српској лиги Београд.[15] По окончању ове сезоне, Маринковић је завршио играчку каријеру.[16]

Трофеји

уреди

Партизан

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Nenad Marinković profesionalac”. b92.net. 27. 12. 2005. Приступљено 27. 4. 2020. 
  2. ^ „Zaslužili "splavarenje". glas-javnosti.rs. 5. 12. 2004. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  3. ^ а б „Nenad Marinković”. srbijafudbal.com. Приступљено 27. 4. 2020. 
  4. ^ „Nenad Marinković u Izraelu”. mondo.rs. 9. 2. 2011. Приступљено 27. 4. 2020. 
  5. ^ „Partizan predstavio Marinkovića: Da mi je bila ova pamet pre osam godina...”. mozzartsport.com. 8. 8. 2014. Приступљено 27. 4. 2020. 
  6. ^ „Nova krila Zmajeva – Nenad Marinković i Nikola Srećković”. mozzartsport.com. 31. 8. 2015. Приступљено 27. 4. 2020. 
  7. ^ „Rastanak uz šoljicu čaja: Nenad Marinković napustio Partizan, zna se i novi klub”. mozzartsport.com. 21. 1. 2016. Приступљено 27. 4. 2020. 
  8. ^ „Srpska pijaca: Odita konačno potpisao! Marinković u Turskoj, Spartak doveo pojačanje iz Ukrajine”. mozzartsport.com. 18. 6. 2016. Приступљено 27. 4. 2020. 
  9. ^ „Šest potpisa na Voždovcu, najveće pojačanje – Nenad Marinković”. mozzartsport.com. 26. 1. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  10. ^ „Mladost se šminka za Evropu - stigli Nenad Marinković i Bizmark Apija”. mozzartsport.com. 11. 1. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  11. ^ „RAD SE OZBILJNO POJAČAVA! Stižu i Brigel, Stevanović i Birmančević”. sportekspres.net. 25. 1. 2018. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  12. ^ „Ofanzivac Rada Marinković potpisao za ruski Tjumenj”. zurnal.rs. 4. 1. 2019. Приступљено 27. 4. 2020. 
  13. ^ „Nenad Marinković pojačao Mačvu”. mozzartsport.com. 4. 8. 2019. Приступљено 27. 4. 2020. 
  14. ^ „Nenad Marinković oblači dres Sileksa”. mozzartsport.com. 30. 1. 2020. Приступљено 27. 4. 2020. 
  15. ^ „Nenad Marinković pojačao Teleoptik”. mozzartsport.com. 3. 9. 2020. Приступљено 4. 9. 2020. 
  16. ^ „Nenad Marinković završio karijeru: Crno-beli dobili novog skauta u omladinskoj školi”. telegraf.rs. 10. 7. 2021. Приступљено 25. 9. 2021. 

Спољашње везе

уреди