Оливер Кромвел (енгл. Oliver Cromwell; Хантингдон, 25. април 1599[1]Лондон, 3. септембар 1658) је био вођа парламентарних снага у Енглеском грађанском рату. Након победе над ројалистима, укинуо је монархију и 1653. постао Заштитник (енгл. Lord Protector) Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти монархија је обновљена. Оливер Кромвел је за време своје владавине владао као диктатор.[2]

Оливер Кромвел
Портрет Оливера Кромвела, насликао Семјуел Купер 1656.
Лични подаци
Датум рођења(1599-04-25)25. април 1599.
Место рођењаХантингдон, Краљевство Енглеска
Датум смрти3. септембар 1658.(1658-09-03) (59 год.)
Место смртиЛондон, Комонвелт Енглеске
Религијапуританац
УниверзитетКембриџ
Породица
ДецаРичард Кромвел
Хенри Кромвел
Лорд протектор Енглеске, Шкотске и Ирске
1653 — 1658.
Претходникфункција тек успостављена
НаследникРичард Кромвел

Потпис

Каријера

уреди

Члан Парламента

уреди

Као сеоски племић из околине Кембриџа, изабран је 1628. за посланика Доњег дома енглеског Парламента. Био је један од вођа опозиције против деспотизма краља Чарлса I (1625-49). На Кромвелов захтев, Парламент је одузео краљу команду над милицијом и поверио је њему. Када је избио Први енглески грађански рат (1642–47), Кромвел је у својој грофовији својим средствима формирао ескадрон коњаника и придружио се Роберту Есексу, команданту снага Парламента. Учествовао је у бици код Еџхила, 23. октобра 1642. Убрзо затим формирао је свој коњички пук.[3]

Војсковођа

уреди

У јануару 1644. Кромвел је постављен за команданта коњице (генерал-лајтнанта) Источних грофовија (енгл. Eastern Association), а наредног месеца постаје члан Англо-шкотског одбора за рат против краља. Победа над краљевом војском код Марстон Мура (2. јуна 1644), која представља прекретницу рата, била је Кромвелова заслуга. Ту је Кромвел испољио ванредан тактички смисао, а његови коњаници (звани Гвоздени - енгл. Ironsides) узорну чврстину и дисциплину. Наредне године по узору на Кромвелове коњанике Парламент формира Војску новог обрасца (енгл. New Model Army). У другом грађанском рату 1648. Кромвел је савладао шкотске ројалисте. Наредне године угушио је устанак у Ирској, а у бици код Вустера (3. новембра 1651) катастрофално је поразио шкотске ројалисте.[3]

Диктатор

уреди

На челу војске, Кромвел је натерао Парламент да спроведе њене основне захтеве: наложио је да се 30. јануара 1649. погуби краљ, а затим 1653. укида Парламент. Одбивши титулу краља, од 1653. Кромвел постаје протектор (енгл. Lord-Protector) трију краљевина (Енглеске, Шкотске и Ирске), а у ствари, апсолутни владар. Под њим је Енглеска знатно ојачала, нарочито на мору. Успешно је ратовао против Холандије и Шпаније. Сахрањен је у Вестминстерској опатији одакле је, после рестаурације краљевине 1660, његов леш извучен и стављен на вешала, али му је 1899. ту подигнут споменик.[3]

Цитати

уреди

„Не верујем да је овај краљ зао. Али је збуњен. И не може да каже не својој жени. Зато ако бог допусти, ја ћу подићи војску људи који нису збуњени. Озбиљних људи који кажу не тиранији краљева и жена. Људи који се не збуњују око правог места човека и жене, краља и поданика. И са овим строгим, побожним људима, ја ћу јахати. И зваће нас Гвоздени јер смо као гвожђе, чврсти дању и ноћу. И краљ ће видети да смо непопустљиви, као гвоздена мотка, и задовољиће нас. Као наше жене!”[4]

„Наша мужевност и строга једноставност јако збуњују наше непријатеље. Јер они су мушкарци, али се облаче као жене, носећи перике, раскошна одела и чипке. И за тај грех, ако буде воља божја, ми ћемо их напасти ноћу, с леђа, и пробити њихова дегенерисана тела нашом светом истином.”[4]

„Ваш тобожњи страх да ће доћи до грешке, је као човек који би послао сво вино ван земље, да се људи не опију. Била би неправедна и глупа завист, ускратити човеку његову прирођену слободу под изговором да је може злоупотребити. Када је злоупотреби, судите му.”[4]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „The Birth of Oliver Cromwell”. History Today. Приступљено 18. 1. 2019.  (језик: енглески)
  2. ^ „Oliver Cromwell”. Encyclopedia Britanica. 7. 8. 2023. Приступљено 18. 1. 2019.  (језик: енглески)
  3. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 4). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 725. 
  4. ^ а б в „Oliver Cromwell Quotes (Author of Cromwell's Letters and Speeches)”. www.goodreads.com. Приступљено 9. 1. 2020. 

Литература

уреди

Биографски материјал

уреди

Војне студије

уреди

Прегледи ере

уреди

Примарни извори

уреди

Историографија

уреди
  • Davis, J. C (2001). Oliver Cromwell. . 243 pp; a biographical study that covers sources and historiography
  • Gaunt, Peter. "The Reputation of Oliver Cromwell in the 19th century", Parliamentary History, Oct 2009, Vol. 28 Issue 3, pp. 425–428
  • Hardacre, Paul H. "Writings on Oliver Cromwell since 1929", in Elizabeth Chapin Furber, ed. Changing views on British history: essays on historical writing since 1939 (Harvard University Press, 1966), pp. 141–59
  • Lunger Knoppers, Laura (2000). Constructing Cromwell: Ceremony, Portrait and Print, 1645–1661. , shows how people compared Cromwell to King Ahab, King David, Elijah, Gideon and Moses, as well as Brutus and Julius Caesar.
  • Mills, Jane, ed (2012). Cromwell's Legacy. Manchester University Press.  online review by Timothy Cooke
  • Morrill, John (2003). „Rewriting Cromwell: A Case of Deafening Silences”. Canadian Journal of History. 38 (3): 553—578. ISSN 0008-4107. doi:10.3138/cjh.38.3.553. 
  • Morrill, John (1990). „Textualizing and Contextualizing Cromwell”. Historical Journal. 33 (3): 629—639. 1990. ISSN 0018-246X. . Full text online at JSTOR. Examines the Carlyle and Abbott editions.
  • Worden, Blair. "Thomas Carlyle and Oliver Cromwell", in Proceedings of the British Academy (2000) 105: pp. 131–170. ISSN 0068-1202.
  • Worden, Blair (2001). Roundhead Reputations: the English Civil Wars and the passions of posterity. ISBN 978-0-14-100694-9. 

Спољашње везе

уреди