Пећина Ласко
Пећина Ласко (фр. Grotte de Lascaux) налази се на југозападу Француске и чувена је по својим полихромним цртежима из доба касног палеолита. Пећина се налази у близини места Монтињак у департману Дордоња. Укупна површина пећине је око 120 м². Сматра се да су цртежи у пећини Ласко стари 17.300 година.[1][2] На цртежима су представљене велике животиње, од којих се за већину може анализом фосила потврдити да су живеле у овом крају. То су: коњи, бизони, говеда, јелени и планинске овце, а ређе: медведи, носорози и крупне мачке.
| Пећина Ласко | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Преисторијска налазишта и декорисане пећине у долини реке Везер |
| Место | Montignac-Lascaux, Француска |
| Координате | 45° 02′ 57″ С; 1° 10′ 34″ И / 45.0492° С; 1.1761° И |
| Критеријум | културна: i, iii |
| Референца | 85 |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/fr/list/85 |
Године 1979. пећина Ласко је, заједно са другим преисторијским налазиштима у долини реке Везер, стављена на УНЕСКО листу Светске баштине.[3]
Сматра се да су палеолитски људи у пећинама вршили магијске ритуале. Последњих година представљена је теорија да цртежи у пећини Ласко представљају праисторијске слике сазвежђа.[4]
Историја пећине од поновног открића у 20. веку
уредиУ позно лето 1940. осамнаестогодишњи Марсел Равида (фр. Marcel Ravidat) је открио улаз у пећину Ласко. Касније се вратио у њу са три пријатеља. Њих четворица су открили да су зидови пећине прекривени представама животиња.[5][6] Пећина је отворена за јавност 1948.[7] До 1955. угљен-диоксид, који су производили око 1200 посетилаца на дан, видљиво је оштетио цртеже. Пећина је затворена за јавност 1963, цртежи су рестаурирани у оригинално стање, а пећина је стављена под стални надзор стручњака.
Реплика две најзначајније дворане пећине, велике дворане бикова и галерије слика, под именом Ласко II (Lascaux II), отворена је 1983, 200 m од оригиналне пећине.[6] Репродукције осталих цртежа из пећине Ласко су приказане у Центру за преисторијску уметност у Ле Тоту.
Од 1998. пећину су заразиле гљивице. Разлог за ово би могао бити систем за проветравање, јако осветљење, или превелики број посетилаца.[8] Године 2008. установљено је присуство гљивице Stachybotrys коју стручњаци покушавају да одрже на одстојању од цртежа. Данас приступ пећини има само неколико стручњака, и то само по пар дана месечно. Процедуре које су коришћене за уклањање гљивица оставиле су тамне мрље на зидовима и оштетиле пигменте.[9]
Археолошка открића
уредиМеђу откривеним предметима налазе се 403 камене алатке, 28 алатки од кости, 113 фрагмената алатки биљног порекла, 10 комада накита од пробушених шкољки, и бројни трагови боја и смола (ћилибара). Поред лампи, боја и остатака хране, пронађени су врхови стрела, стругачи и сечива. Судећи по малом броју пронађених алатки, у пећини се није становало.
Боје са цртежа у пећини анализиране су електронским микроскопом. Црне боје су оксиди мангана, док су жути, наранџасти и црвени пигменти оксиди гвожђа. Сви они су коришћени у чистом облику, без мешања са другим минералима и без термичке обраде.[10].
Галерија
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^
Capelo, Holly (July 2010). „Symbols from the Sky: Heavenly messages from the depths of prehistory may be encoded on the walls of caves throughout Europe.”. Seed Magazine. Архивирано из оригинала 08. 05. 2012. г. Приступљено January 2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ merlynne6 (2009). „What the Lascaux Cave Paintings Tell Us About How Our Ancestors Understood the Stars”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2010. г. Приступљено January 2011. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Prehistoric Sites and Decorated Caves of the Vézère Valley”. UNESCO World Heritage Center. Приступљено 30. 12. 2012.
- ^ Whitehouse, David (9. 8. 2000). „Ice Age star map discovered”. BBC News. Приступљено 30. 12. 2012.
- ^ Thomas Jr., Robert McG. (31. 3. 1995). „Marcel Ravidat is Dead at 72; Found Lascaux Paintings”. The New York Times. Приступљено 30. 12. 2012.
- ^ а б Bahn 2007, стр. 81–85
- ^ Littlewood 2005, стр. 296
- ^ Lichfield, Paul (12. 7. 2008). „Six months to save Lascaux”. The Independent. Приступљено 30. 12. 2012.
- ^ Moore, Molly (1. 7. 2008). „Debate Over Moldy Cave Art Is a Tale of Human Missteps”. The Washington Post. Приступљено 30. 12. 2012.
- ^ Chalmin E., Menu M., Pomiès M.-P., Vignaud C., Aujoulat N. et Geneste J.-M. Les blasons de Lascaux / / L'Anthropologie, 2004. T. 108. R. 571-592.
Литература
уреди- Littlewood, Ian (2005). Justin Wintle, ур. The timeline history of France. New York: Barnes & Noble. стр. 296. ISBN 978-0-7607-7975-0.
- Bahn, Paul G. (2007). Cave Art: A Guide to the Decorated Ice Age Caves of Europe. London: Frances Lincoln. стр. 81–85. ISBN 978-0-7112-2655-5.
