Портал:Козара и Поткозарје/10.-25. мај 1941.
Напомена (овдје)
10. маја 1941. године постигнут споразум да дио демаркационе линије иде са сјеверозапада према југоистоку линијом: Нови Град -Љубија (кота 604) -Џанкића река-Алибегов Дубовик-Малића бега Дубовик-Фојтовци-Трнова-Бехремагиница планина-кота 986 — кота 672, па даље на југоисток. Град Нови Град, цеста и пруга и сва села и градови сјеверно од те демаркационе линије припадали су тзв. Независној Држави Хрватској (према томе и Љубија).
Од њемачких војних снага била је 183. дивизија са штабом у Бањој Луци. Имали су ту и помоћне јединице, Ландесхицен батаљоне. Доцније је њу замијенила 718. дивизија. Нијемци су располагали и са неколико батаљона, и то: 447, 823, 923, 924, и 925. батаљон. Они су били јачине од 800 до 1000 војника. Ландесхицен батаљони су били попуњени старијим годиштима. У Босанској крајини су се налазиле и усташко-домобранске снаге.
У Старој Градишки био је усташки логор број V на обали Саве, други по величини у Независној Држави Хрватској, а организационо је припадао заповједништву јасеновачког логора. Ранији казнени завод усташе су почеле да користе као концентрациони логор 19. маја 1941. године. Састојао се из три дијела: од одређеног простора за мушкарце, жене и дјецу. У логору Стара Градишка убијено је око 75.000 људи, жена и дјеце.
Од 20. до 24. маја 1941. године Гутић борави код Анте Павелића гдје добија инструкције да очисти Бању Луку.
Од 26. априла до 21. маја 1941. године њемачки стручњаци су обишли сва постројења и руднике који су припадали удружењу »Хрватски рудници и топионице ДД« у Босанској Крајини и израдили предлог за експлоатацију руде.
25. маја 1941. године Гутић држи говор у Бањој Луци у ком отворено пријети Србима физичким уништењем и истиче да ће »гвозденом метлом« приступити чишћењу Босанске крајине од Срба. Тако Гутић, као усташки стожерник за Босанску крајину, специјалном наредбом ставља Србе изван закона. »Гвозденом метлом ћемо очистити Крајину од Срба«, изјављује на зборовима. У року од пет дана сви Срби морају напустити Бању Луку, слиједи друга наредба. Активан и пожртвован у распиривању вјерске мржње, католички клер у Виктору Гутићу, Јуриј Кнежевићу, Ахмету Календерцју, жупнику Грги Блажевићу, Бранимиру Лукатели и другим убрзо налази реализаторе својих мрачних намјера.
Народ је гледао својим очима како се терор и злочини окупатора претварају у гнусне злочине, у масовно убијање мирног становништва.
Крајина у судбоносним моментима никада није ћутала. Комунистичка партија Југославије је једина која је у овом крају народ штитила од непријатеља. Познато је да у регији ка западу и југозападу Бања Луке (Мањача), а и истоку ка Челинцу је дошло до организовања српског народа у четничке покрете, који су такођер сарађивали са Њемцима.
25. маја 1941. године убијени су без судске пресуде епископ Платон из Бање Луке и посланик Душан Суботић из Босанске Градишке. Њихови лешеви били су искасапљени и остали несахрањени.