Птеросаури (лат. Pterosauria) су први летећи гмизавци периода Јуре. Њима су предњи удови закржљали, а развитком опне су успели да полете. Птеросаури се често називају диносаурусима, али то није тачно. У диносаурусе спадају искључиво гмазови са усправним ставом (надред Dinosauria). Птеросаури се такође често називају птеродактилима, што је нетaчно. Израз птеродактил односи се на род Pterodactylus,[1] а у ширем смислу на подред Pterodactyloidea.[2][3]

Pterosauria
Временски распон: ТријасКреда
Coloborhynchus piscator, птеросаур из касне креде
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
(нерангирано):
Ред:
Pterosauria

Kaup, 1834

Изглед

уреди

Кости птеросаура су биле шупље, што им је тело чинило лакшим за летење. Крилима, у којима није било костију, нису махали већ су једрили (лебдели ваздухом). Распон крила достизао им је дужину и до осам метара. Овакав начин летења није им дозвољавао дужи боравак у ваздуху. Крила им нису била прекривена перјем већ од танке коже (тек у каснијем периоду јуре се појављују птице са перјем). Живели су на високом дрвећу и на планинским литицама које су им омогућавале узлетање. У потрази за храном често су и сами постајали плен. Први птеросури из доба јуре имали су и развијене зубе који су им омогућавали лов и на већи плен.

Референце

уреди
  1. ^ Caroline Arnold & Laurie A. Caple (2004). "Pterodactyl". Pterosaurs: rulers of the skies in the dinosaur age. Houghton Mifflin Harcourt. p. 23. ISBN 978-0-618-31354-9.
  2. ^ David E. Alexander & Steven Vogel (2004). Nature's Flyers: Birds, Insects, and the Biomechanics of Flight. JHU Press. p. 191. ISBN 978-0-8018-8059-9.
  3. ^ Ron Redfern (2001). Origins: the evolution of continents, oceans, and life. University of Oklahoma Press. p. 335. ISBN 978-0-8061-3359-1.

Спољашње везе

уреди