MzP

Поздрав, MzP. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, MzP. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! Жељко Тодоровић (разговор) 20:52, 8. новембар 2011. (CET) с. р.

Сиријус ( часопис )

Не уклањајте шаблон Почетник са овог чланка, јер он то јесте. Када се среди, може да се уклони. --Pavlica talk 20:00, 11. новембар 2011. (CET)

---

Правопис је Правопис, а службени назив је службени назив. Уколико се службени назив не поклапа са Правописом, утолико горе по службени назив. Даље, титуле се по Правопису пишу малим почетним словом, без обзира да ли се ради о масонским, универзитетским или владарским титулама.

Поздрав,

--Sly-ah (разговор) 16:27, 6. децембар 2011. (CET)

Знам да ложа није титула, говорио сам о титулама које си помињао у чланку (суверен великог командира итд.), затим, масон, масонски, масонерија, масонски покрет - све иде малим словом. Толико о великим и малим словима!

--Sly-ah (разговор) 23:45, 6. децембар 2011. (CET)

Не сумњам да је текст неутралан и да ће читаоцима приближити ову проблематику, али, мораш имати на уму да је ово општа енциклопедија, а не енциклопедија масонства, и да се текстову у њој пишу у складу са правописом српског језика. Нико не брани масонима да пишу како пишу, да се ословљавају како се ословљавају, па чак и да имају сопствени правопис. Али, такав правопис могу да користе у свом, масонском кругу, и не би требало да га намећу немасонима. Слично је и са СПЦ. Црква има свој језик, своја правила писања, могло би се рећи и свој Правопис, али када су у питању чланци на некој општој енциклопедији, а тичу се цркве, ти чланци се морају писати у складу са важећим Правописом. То је сва мудрост.

--Sly-ah (разговор) 00:08, 7. децембар 2011. (CET)

Reference

Posto vidim da nije jasno, da objasnim. Referenca mora da objasni sta ce se naci na linku, dakle, ne moze biti samo obican broj, kao sto je to sada. To postizes ovako [link tekst] gde ces tamo gde pise „tekst“ napisati ime sajta, ime teksta, autora teksta ako ga ima, i ostale relevantne podatke. Pogledaj po npr. sjajnim clancima, tamo ces videti kako to izgleda. Sto se tice druge nalepnice, na njoj pise da nema nezavisnih i pouzdanih izvora. To znaci da bi bilo vise nego pozeljno da nadjes kao reference neki drugi sajt, novine, knjige i sl. koji je pisao o tom udruzenju, a koji ni na koji nacin ne zavisi od tog udruzenja, niti ima neki interes u njemu. Kad sve to bude sredjeno, onda se mogu ukloniti nalepnice. Sve najbolje. --Јагода испеци па реци 01:41, 7. децембар 2011. (CET)

Разговор о чланцима

Дискусија око појединачних чланака се води на њиховим страницама за разговор,а не преко корисничких страница за разговор,да би се омогућило свима који су заинтересовани за његово уређивање,да учествују у дискусији.

Такође се не препоручује терање ината и истеривање правде у вези једног чланка,кроз друге. Црни Бомбардер!!! (†) 16:49, 7. децембар 2011. (CET)

У чланку је наведена литература из реда поузданих извора. Уколико оспораваш неку тврдњу у чланку мораш навести изворе истог нивоа поузданости. Уколико желиш да се нека тврдња посебно референцира, онда поред ње ставиш {{чињеница}}. И стварно мислим да је тјерање ината врло погрешан пут којим не треба ићи.--В и к и в и н дР 23:36, 7. децембар 2011. (CET)

ПДИ

Слика је обрисана јер према ПДИ није могуће користити неслободне слике уколико се може начинити слободан еквивалент. Другим речима, код свих живих особа је теоретски могуће узети фотоапарат и усликати ту особу. Код особа које су умрле, то није могуће, те употреба неслободних слика није у супротности са поменутим правилом. Иначе, правило је ту да ограничи употребу неслободних слика на најмању могућу меру, пошто Википедија настоји да читаоцима понуди слободан садржај. У неким ситуацијама је просто неопходно да се употреби неслободна слика како би текст био разумљив. У свим другим ситуацијама, гледамо да користимо слободне слике. mickit 10:47, 9. децембар 2011. (CET)

Сређивање референци

Уклонио си шаблон а да ниси средио референце. Тренутно врло ружно изгледају, пошто читалац види само бројеве. Ако не знаш шта се од тебе тражи, погледај, рецимо, како изгледају референце у овом чланку. Поздрав!--В и к и в и н дР 11:05, 9. децембар 2011. (CET)

Боље је, али опет није добро. Средио сам прву референцу, уради и остале по узору на њу.--В и к и в и н дР 11:25, 9. децембар 2011. (CET)

Masonstvo

Iskreno, bas me briga za gospodu. Ali zbog svoje tajnovite prirode, sve sto je u vezi sa masonstvom uzimam sa velikom rezervom. Problem je sto nikad necu biti siguran sta je istina, a sta propaganda, i zato sam presekao i glasao za brisanje. -- Bojan  Razgovor  13:37, 9. децембар 2011. (CET)

Satanizam

Sve zavisi od veličine teksta. Ako že da bude nešto kratko, može i tamo, ako ćeš da zaista detaljno pišeš, može i nov članak. Stavi {{rut}} da te ne ometaju. --Јагода испеци па реци 00:47, 13. децембар 2011. (CET)

Вратио сам слику корица сатанистичке библије. Поздрав! mickit 18:28, 13. децембар 2011. (CET)

Slika

Izvini, odakle ti ova slika? Датотека:36768 satanisticki-hram f.jpg--Јагода испеци па реци 17:46, 15. децембар 2011. (CET)

Ne možeš da uzimaš slike sa interneta. Pogledaj Viki ostavu, možda ima tamo nešpto. Ako nema, onda moraš da se potrudiš da dobiješ dozvolu da uzmeš sliku. Piši vebmasterima tog sajta. Ovako će ti slika biti obrisana. Pitaj Mickog za detalje, on je ekspert za te stvari... --Јагода испеци па реци 17:51, 15. децембар 2011. (CET)

Ja bih ti preporučila da ne uzimaš slike sa neta, jer ne znaš ni njihovo poreklo ni licencu. Sve i da ti neko da dozvolu, pitanje je odakle njemu slika. Ono, ti možeš poslati, ali budi siguran da će pre ili kasnije te slike biti izbrisane ukoliko ima bilo šta sumnjivo u vezi sa njima. Ta licenca koju si stavio se izbegava i koristii se, ako se ne varam, samo za neslobodne slike koje ilustruju sam članak u slučaju da nema adekvatne zamene. Crkva kao crkva nije neophodna ilustracija za taj članak, tako da po svoj prilici ta slika će biti izbrisana (obično se koristi, koliko sam ja videla, za omote albuma, filmske plakate, korice knjiga i sl.). Kad stavljaš neku sliku na njiki, moraš navesti licencu i moraš navesti poreklo, kao i autora. Ako su te stvari nepoznate ili sumnjive, slika ne može stajati na njiki. Vikipediji je veoma bitno da ne koristi neslobodan materijal, jer to ide kontra njenih osnovnih principa. Čisto da znaš da ako ti se slike obrišu, da nije to ništa lično protiv tebe, nego jednostavno takva su pravila celog projekta, ne samo ovog našeg na srpskom, i moraju se poštovati. --Јагода испеци па реци 20:45, 15. децембар 2011. (CET)

Нема на чему! Ако треба нека помоћ, ту смо... :)--Јагода испеци па реци 22:04, 15. децембар 2011. (CET)

ПДИ

Није могућа употреба оне слике јер према ВП:ПДИ неслободне слике се користе само ако не постоји и теоретски није могуће начинити слободан еквивалент. У овом случају је свакако могуће начинити слободну фотографију. mickit 21:11, 15. децембар 2011. (CET)

Нова гласања за смернице и правила

Отворена су нова гласања за више смерница и правила. Молимо вас, дођите и гласајте.

• Википедија:Гласање/Нове смернице и правила (2)
• Википедија:Гласање/Семинарски радови--Јагода испеци па реци 15:21, 28. децембар 2011. (CET)

Велико слово

Поздрав. Видим да у појединим чланцима које си написао користиш велика слова за означавање неке функције (нпр. Велики Мајстор). Правописно је правилно за све инокосне службе користити мало слово, нпр. цар, краљ, шах, патријарх, велики мајстор, министар, премијер и сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:19, 26. јануар 2012. (CET) с. р.

Preusmerenje

Izvini, koje preusmerenje? Ne možeš ti brisati, to mogu samo administratori, ali možeš da ga obeležiš za brzo brisanje, ovako {{bb|nepotrebno preusmerenje}}... Ali, nemamo običaj da brišemo preusmrenja, osim ako su potpuno besmislena. Pošto ne znam na koje preusmerenje misliš, odluči onda sam (ili mi reci koje je preusmerenje u pitanju ) --Јагода испеци па реци 23:45, 27. јануар 2012. (CET)

Ne, nema potrebe da se to birše. Preusmerenja služe da bi ljudi koji dolaze na viki lakše došli do članaka. Gotovo je sigurno da će pisati velikim slovima, tako da ako nema preusmerenja, neće naći članak. Ne znam gde vidiš to preusmerenje. Promeni svuda gde stoji sa velikim slovima u mala, i nećeš ga više nigde videti, a ono će ipak služiti svrsi za pretragu. Prave se i gramatički i pravopisno pogrešna preusmerenja, čak i ona sa ošišanom latinicom, jer ne bi verovao kako ljudi sve vrše pretragu! --Јагода испеци па реци 00:15, 28. јануар 2012. (CET)

Текст наслова

Nisam cuo za migracije iz Dalmacije u centralnu Srbiju pre 1800. i ne verujem da su uopste postojale. Za Vojvodinu je druga stvar. Bilo je 1770/ih seljenje iz Dalmacije prema Sremu. Ono je bilo cesto posle 1800. godine, ali pre, osim ovog slucaja, nisam cuo. Neka specijalna knjiga o migracijama meni nije poznata.--Zrno (разговор) 16:13, 28. јануар 2012. (CET)

Cuo sam bas za to i hteo da spomenem. Posto je moj drug imao neki rad o opstini Mali Zvornik, pa sam u njemu procitao da su se neki doselili iz Dalmacije, ali sam zaboravio kad tacno.--Zrno (разговор) 16:44, 28. јануар 2012. (CET)

Imas ovo http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=2658 ako nisi vec procitao --Zrno (разговор) 17:11, 28. јануар 2012. (CET)

Гијом де Шартре

Нема на чему. Када су у питању француска имена, најбоље ти је да у Претрагу унесеш име у оригиналу, па видиш како јесте, јер Википедија има баш добре лингвисте. Не заборави да се потписујеш на страницама за разговор. Срећно у даљњем раду. --Павлица причај 18:38, 4. фебруар 2012. (CET)

Članak

Ako je tekst u potpunosti prepisan sa nekog sajta možeš da koristiš šablon {{кршење лиценце|url=http:www.sajt.com}} gde umesto „http:www.sajt.com“ staviš konkretnu stranicu sa koje je tekst kopiran. Što se tiče ovog teksta, može i onaj šablon pošto se ne radi o prepisivanju sa interneta. Ovaj članak svakako ne može da ostane u tom obliku, pa će biti obrisan za sedam dana ukoliko se ne sredi. mickit 14:40, 10. фебруар 2012. (CET)

Може остати, али би било добро да само још наведеш одакле си је преузео. Поздрав! mickit 15:36, 17. фебруар 2012. (CET)

Разговор

Мени изгледа као да је стилски побољшао, пошто је било јако пуно грешака у тексту. Тај дио треба свакако да се среди, само за то је потребо да дође неко ко зна нешто о томе. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:16, 19. фебруар 2012. (CET)

178.222.26.104 ...

... je blokiran :) --MikyM|Write me 00:59, 15. март 2012. (CET)

Neko drugi je u medjuvrmenu sredio. -- Bojan  Razgovor  04:58, 15. март 2012. (CET)

Портал

Немој још додавати линкове према порталу у чланке, док га не завршиш. Нема смисла упућивати читаоце на портал који још није завршен. Такође, треба ти прилагођена кутијица за портал. Ја сам је направио, а ти је мијењај ако не ваља.--В и к и в и н д 14:25, 16. март 2012. (CET)

Нисам баш сигуран шта си ме питао, али ако си изабрао слику која ће бити на порталу овај мјесец, онда отвори страницу Портал:Југословенска војска у отаџбини/Слика март и додај ту слику на ту страницу на исти начин на који додајеш слике у чланке. Слика ће се аутоматски појавити на порталу.--В и к и в и н д 15:46, 18. март 2012. (CET)

Не изгледа лоше. Сада га можеш додати овде.--В и к и в и н д 10:47, 21. март 2012. (CET)

ЈВУО

Поздрав Марко,

видим да си направио Портал:Југословенска војска у отаџбини и добро је што је неко почео да уређује ту запуштену тему на Википедији. Али бих хтео да те на почетку упутим на неке ставри. У уводној реченици на Порталу си изнео следеће - Југословенска војска у отаџбини или Равногорски покрет (чији су припадници познати као четници) је била југословенска (већински српска), ројалистичка герилска организација у Другом светском рату коју је 13. маја 1941. на Равној гори основао пуковник Драгољуб Михаиловић, као снагу одану југословенској краљевској влади у избеглиштву. У Другом светском рату четници су укључивали највише Срба.

Југословенска војска у отаџбини и Равногорски покрет ниси једно те исто, као што Народноослободилачка војска Југославије и Народноослободилчаки покрет нису исто. Равногорски и Народноослободилачки покрет су биле политичке организације (не партије) које су окупљали странке и људе разних политичких оријентација уједињених у неки заједнички интерес. Југословенска војска у отаџбини и Народноослободилачка војска Југославије су биле војне организације односно оружане силе тих покрета. Међу обичним људима се користе само називи четници и партизани, али у пракси није тако. Са једне стране имамо Нарродноослободилачки покрет (НОП), којим је руководила Комунистичка партија и чија је оружана снага била Народноослободилачка војска (НОВЈ), која је настала 1. новембра 1942. године од Партизанских одреда (НОПОЈ). Са друге стране имамо Равногорски или Четнички покрет, који је у политичком смислу био подређен избегличкој влади, а чија је оружана сила била Југословенска војска у отаџбини (ЈВУО), која је настала јануара 1942. године, од дотадашњих Четничких одреда Југословенске војске.

Тако да ти саветујем, ако си заиста заинтересован да се бавиш овом тематиком средиш садашњи члнак Југословенска војска у отаџбини и поделиш га на два чланка - Југословенска војска у отаџбини и Равногорски покрет. У првом би могао писати о војној организацији ЈВУО и борбама које је водила, а у другом о политичкој активности Равногорског покрета.

На пример погедај како сам то ја урадио са партизанским покретом. Ту имамо три чланка:

1. Народноослободилачки покрет Југославије (требало би га још проширити) - који описује политички организацију партизанског покрета
2. Народноослободилачка војска Југославије (чланак још није сређен до краја) - који описује стварање и организацију војне силе партизанског покрета
3. Народноослободилачка борба народа Југославије (чланак још није завршен до краја) - који описује борбу партизана од 1941. до 1945. године

Поздрав--Pinki (разговор) 20:11, 22. март 2012. (CET)

Златна зора

Дошао сам до тог чланка искључиво јер сам написао чланак о грчкој политичкој странци, па сам морао да га преименујем. Да ли је у питању секта или култ? Мислим да се чланак већ налази у категорији култова. Што се тиче секти, у социологији религије секта је термин којим се означава мања група која се одвојила од неке веће религијске групе. Да ли Златна зора испуњава те услове да би се назвала сектом. Појам секта, у оном значењу у којем га употребљавају веће цркве, не примјењује се на википедији. Иначе би, пошто свака црква назива оне са чијим се учењем не слаже сектама, дошли у ситуацију да нам пола чланака о вјерским заједницама буде у категорији секте. Тренутно ми падају на памет Јеховини сведоци или Адвентисти, које такође веће цркве називају сектама.--В и к и в и н д 16:14, 11. јун 2012. (CEST)

Човјек је узео исправну годину 1922, погледај чланак у Политици.--Miut (разговор) 23:35, 16. септембар 2012. (CEST)

Чланак у коме пише "Српски архитекта Михајло Митровић (1922)".--Miut (разговор) 23:37, 16. септембар 2012. (CEST)

А да сад видим ти си само сматрао да се Барбароса бори против некога ко вандалише. Стварно није лако разликовати вандала од нормалнога корисника.--Miut (разговор) 00:12, 17. септембар 2012. (CEST)

Поздрав и теби.

Извини што ти се опет јављам, али на чланку Иван Марковић Ирац али мислим да је новајлија у праву, јер пред Априлски рат Иван Марковић Ирац тешко да је могао да говори о обрани земље. КПЈ је о обрани земље говорила тек након напада на СССР. Дакле он је само могао да шири комунистичку пропаганду или да шири комунистичко учење, ако ћемо да кажемо мало умјереније. --Miut (разговор) 22:02, 17. септембар 2012. (CEST)

Позивница за придруживање серверу на Дискорду

Поздрав, MzP. Позивамо вас да се придружите серверу на Дискорду. Он служи да омогући лакшу комуникацију и сарадњу међу википедијанцима. Да бисте се придружили, кликните овде. За више информација о серверу, погледајте Википедија:Дискорд. Хвала!

— AcamicamacaracaBot (разговор) 22:06, 28. април 2019. (CEST)