Рјабово

Варошица у Лењинградској области Русије

Рјабово (рус. Ря́бово) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Тосњенском рејону.

Рјабово
Ря́бово
Рјабовска железничка станица
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонТосњенски рејон
Основанпрви помен 1770.
Варошица од1965.
Стара именаРјабова
Становништво
Становништво
 — 2015.3.402
Географске карактеристике
Координате59° 25′ 13″ С; 31° 07′ 36″ И / 59.420194° С; 31.126722° И / 59.420194; 31.126722
Временска зонаUTC+3
Рјабово на карти Русије
Рјабово
Рјабово
Рјабово на карти Русије
Рјабово на карти Лењинградске области
Рјабово
Рјабово
Рјабово на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187040
Позивни број+7 81361
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 248 560
ОКТМО код41 648 160 051

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 3.402 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1965. године.

Географија

уреди

Варошица Рјабово налази се у централном делу Тосњенског рејона на око 20 километара југоисточно од рејонског центра, града Тосна, односно на око 83 километра југоисточно од историјског центра града Санкт Петербурга.

Кроз насеље пролази деоница железничке пруге од националног значаја Москва—Санкт-Петербург, а паралелно са железницом пролази и деоница националног аутопута М10 Росија.

Историја

уреди

Село Рјабово у писаним документима по први пут се помиње на карти Сагпетербуршке губерније из 1770. године.[1] Према подацима са Шубертове карте западне Русије из 1844. село Рјабово се састојало од 27 домаћинстава.[2]

Године 1933. село Рјабово је служило као административни центар истоимене руралне општине коју су чинила три села: Жари, Рјабово и Троицки, а на целој општини су живело укупна 1.134 становника.

Село Рјабово је 1965. добило званичан административни статус урбаног насеља у рангу варошице.[3]

Од 2006. варошица је средиште истоимене урбане општине.

Демографија

уреди

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.251 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 3.402 становника.[4]

Кретање броја становника
1879.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
220---4,9894,5593,935[5]3,309[6]3,251[7]3,402

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ «Карта Санкт-Петербургской губернии содержащей Ингерманландию, часть Новгородской и Выборгской губернии», 1770 год Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
  2. ^ Спецкарта западной части России Ф. Ф. Шуберта. 1844 г.
  3. ^ Бадина, Т. А. (1966). Административно-территориальное деление Ленинградской области (PDF). Лењинград: Лениздат. стр. 198. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2015. 
  4. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  5. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  7. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

уреди