Сао Томе

главни град Сао Томе и Принципе

Сао Томе (порт. São Tomé) је главни град Сао Томе и Принципе и највећи град у држави. Основали су га Португалци 1485. године. Његова популација је била 53.300 становника 2003. године

Сао Томе
São Tomé
Катедрала у Сао Томе
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сао Томе и Принципе
ПокрајинаСао Томе
Становништво
Становништво
 — 2005.56.166
 — густина3.303,88 ст./km2
Географске карактеристике
Координате0° 20′ 10″ С; 6° 40′ 53″ И / 0.336111° С; 6.681389° И / 0.336111; 6.681389
Апс. висина137 m
Површина17 km2
Сао Томе на карти Сао Томеа и Принципа
Сао Томе
Сао Томе
Сао Томе на карти Сао Томеа и Принципа

Најзначајније грађевине су Председничка палата, Рибарска црква и биоскоп. У граду постоје две пијаце, радио станица, болница и међународни аеродром. Најстарија грађевина је катедрала из 16. века.

Важан као лука, Сао Томе лежи у Ана Чавес заливу на североистоку острва.[1]

Географија

уреди

Важан као лука, Сао Томе се налази у заливу Ана Чавез на североистоку острва Сао Томе, а Илхеу дас Кабрас се налази у близини обале. Сао Томе се налази североисточно од Триндаде, југоисточно од Гвадалупеа и северозападно од Сантане. Са овим градовима је повезан аутопутем који окружује цело острво Сао Томе. Повезан је са Зеленортским Острвом недељним трајектом.[2]

Карактеристике града укључују Председничку палату, катедралу и биоскоп. У граду се налази више школа, средњих школа, виших школа, једна политехничка школа, две пијаце, три радио станице, јавна телевизија ТВСП, неколико клиника и болница, главни аеродром у земљи - Међународни аеродром Сао Томе (са директним редовним распоредом летова за Анголу, Габон, Гану и Португалију, као и повременим домаћим летовима за Принсипе), и многи тргови (праке). Сао Томе такође служи као центар путне и аутобуске мреже острва. Град је познат по музици чилолија.[3]

Клима

уреди
 
Рибари у Сао Томеу
 
Унутрашњост највеће пијаце Сао Томеа

Сао Томе карактерише тропска влажна и сува клима (Кепен As), иако није далеко изнад полусушне климе (BSh) због утицаја хладне Бенгуелске струје, која чак и највлажније месеце чини сушнијим него што би се очекивало за тако ниске географске ширине, али у исто време чини град веома облачним и магловитим чак и током сушне сезоне готово без кише средином године. Град има релативно дугу влажну сезону од октобра до маја и кратку сушну сезону. Сао Томе у просеку има нешто мање од 900 mm (35 in) падавина годишње. Температуре у граду су релативно константне, са просечним високим температурама обично око 30 °C (86 °F) и просечним ниским температурама око 22 °C (71,6 °F).

Клима Сао Томе (Међународни аеродром Сао Томе)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,0
(89,6)
33,6
(92,5)
33,5
(92,3)
33,4
(92,1)
33,9
(93)
31,0
(87,8)
30,7
(87,3)
31,0
(87,8)
31,7
(89,1)
31,5
(88,7)
31,6
(88,9)
32,0
(89,6)
33,9
(93)
Максимум, °C (°F) 29,4
(84,9)
29,9
(85,8)
30,2
(86,4)
30,1
(86,2)
29,3
(84,7)
28,0
(82,4)
27,3
(81,1)
27,7
(81,9)
28,6
(83,5)
28,7
(83,7)
29,0
(84,2)
29,1
(84,4)
28,9
(84)
Просек, °C (°F) 25,9
(78,6)
26,2
(79,2)
26,4
(79,5)
26,4
(79,5)
26,0
(78,8)
24,7
(76,5)
23,8
(74,8)
24,1
(75,4)
25,0
(77)
25,2
(77,4)
25,5
(77,9)
25,6
(78,1)
25,4
(77,7)
Минимум, °C (°F) 22,4
(72,3)
22,5
(72,5)
22,6
(72,7)
22,6
(72,7)
22,6
(72,7)
21,4
(70,5)
20,4
(68,7)
20,5
(68,9)
21,3
(70,3)
21,8
(71,2)
22,0
(71,6)
22,1
(71,8)
21,8
(71,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) 19,1
(66,4)
19,6
(67,3)
19,2
(66,6)
19,4
(66,9)
18,5
(65,3)
14,0
(57,2)
14,0
(57,2)
13,4
(56,1)
16,0
(60,8)
18,3
(64,9)
18,8
(65,8)
19,6
(67,3)
13,4
(56,1)
Количина кише, mm (in) 81
(3,19)
84
(3,31)
131
(5,16)
122
(4,8)
113
(4,45)
19
(0,75)
0
(0)
1
(0,04)
17
(0,67)
110
(4,33)
99
(3,9)
108
(4,25)
885
(34,85)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 8 8 12 11 10 3 2 3 6 12 11 8 94
Релативна влажност, % 85 84 83 83 84 79 77 78 79 82 85 85 82
Сунчани сати — месечни просек 142,6 135,6 139,5 126,0 145,7 165,0 161,2 148,8 120,0 114,7 135,0 142,6 1.676,7
Сунчани сати — дневни просек 4,6 4,8 4,5 4,2 4,7 5,5 5,2 4,8 4,0 3,7 4,5 4,6 4,6
Извор: Deutscher Wetterdienst[4]

Историја

уреди

Алваро Камина је основао колонију Сао Томе 1493. године. Португалци су дошли у Сао Томе у потрази за земљом за узгој шећерне трске. Острво је било ненасељено пре доласка Португалаца негде око 1470. Сао Томе, који се налазио око 40 km (25 mi) северно од екватора, имао је довољно влажну климу да се шећерна трска узгаја у дивљем изобиљу. Око 2.000 јеврејске деце, старости осам година и мање, одведено је са Иберијског полуострва ради рада на плантажама шећера.[5] Оближње афричко Краљевство Конго је на крају постало и извор робовског рада. Острво Сао Томе је било главни центар производње шећера у шеснаестом веку; престигао га је Бразил до 1600. године.[6]

Сао Томе је центриран око катедрале из шеснаестог века, која је у великој мери обновљена у 19. веку. Још једна рана зграда је тврђава Сао Себастијао, изграђена 1566. године, а сада Национални музеј Сао Томе. Дана 9. јула 1595. побуна робова коју је предводио Реј Амадор преузела је контролу над престоницом; они су покорени 1596. године.[7] Године 1599. Холанђани су заузели град као и острва на два дана; поново су га заузели 1641. године. Град је служио као главни град португалске колоније Сао Томе и Принсипе, а од независности Сао Томеа и Принсипа 1975. године, као престоница суверене државе.[8]

Становништво

уреди
Популација (ист.): Сао Томе
Година
Становништво

Привреда

уреди

Саобраћај

уреди

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „What Is The Capital Of São Tomé and Príncipe?”. WorldAtlas. Приступљено 4. 2. 2020. 
  2. ^ „São Tomé gets ferry link with Cape Verde”. afrol.com. 
  3. ^ „Cultura”. 
  4. ^ „Klimatafel von Sao Tomé (Flugh.) / Sao Tomé und Principe” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 26. 1. 2016. 
  5. ^ Allen 1997, стр. 5
  6. ^ Manning, Patrick (2006). „Slavery & Slave Trade in West Africa 1450-1930”. Themes in West Africa's history. Akyeampong, Emmanuel Kwaku. Athens: Ohio University. стр. 102—103. ISBN 978-0-8214-4566-2. OCLC 745696019. 
  7. ^ A Verdadeira Origem do Célebre Rei Amador Gerhard Seibert of Espaço Cultural STP
  8. ^ Roman Adrian Cybriwsky (2013). Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture. USA: ABC-CLIO. стр. 275. 
  9. ^ „Lisboa - Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon - Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 01. 02. 2015. г. Приступљено 2013-08-23. 
  10. ^ „Acordos de Geminação, de Cooperação e/ou Amizade da Cidade de Lisboa” [Lisbon - Twinning Agreements, Cooperation and Friendship]. Camara Municipal de Lisboa (на језику: португалски). Приступљено 2013-08-23. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди