Сер Александар Тод

Британски биохемичар (1907-1997)

Александар Робертус Тод, барон Тод OM FRSE (2. октобар 1907 – 10. јануар 1997) био је шкотски биохемичар који је за истраживања о структури и синтези нуклеотида, нуклеозида и нуклеотидних коензима добио Нобелову награду за хемију.[1]

Александар Тод
Александар Тод
Лични подаци
Датум рођења(1907-10-02)2. октобар 1907.
Место рођењаКаткарт, Уједињено Краљевство
Датум смрти10. јануар 1997.(1997-01-10) (89 год.)
Место смртиОукингтон, Кембриџшир, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Глазгову
Универзитет у Франкфурту на Мајни
Универзитет Оксфорд
Научни рад
Пољехемија, биохемија
ИнституцијаИнститут Листер
Универзитет у Единбургу
Универзитет у Лондону
Универзитет у Манчестеру
Универзитет Кембриџ
Универзитет Стратклајд
Хатфилд Политехник
НаградеНобелова награда за хемију (1957)

Детињство, младост и образовање уреди

Тод је рођен у месту Каткарт у предграђу Глазгова, као син Александра Тода, службеника подземне железнице у Глазгову, и његове супруге Џејн Лоури.[2]

Похађао је Алан Глен школу и дипломирао на Универзитету у Глазгову 1928. године. Докторирао је на Гетеовом Универзитету у Франкфурту на Мајни 1931. године својом тезом о хемији жучних киселина.

Тод је добио 1851 истраживачку стипендију Краљевске комисије за изложбу 1851[3], а након студија на колеџу Ориел, Оксфорд, стекао је нови докторат 1933.

Каријера уреди

Тод је обављао дужности у Институту Листер, Универзитету у Единбургу (1934–1936) и Универзитету у Лондону, где је именован читаоцем (академски степен) из биохемије.

1938. године Александар Тод је провео шест месеци као гостујући професор на Калифорнијском технолошком институту, да би на крају одбио понуду за факултет.[4] [5] Тод је постао професор хемије (са титулом Сер Семјуел Хол) и директор хемијских лабораторија Универзитета у Манчестеру 1938. године, где је почео да ради на нуклеозидима, једињењима која чине структурне јединице нуклеинских киселина (ДНК и РНК).

Године 1944. постављен је за 1702 професора хемије (Yusuf Hamied 1702 Professor of Chemistry) на Универзитету у Кембриџу, коју је држао до пензионисања 1971.[6] 1949. синтетисао је аденозин трифосфат (АТП) и флавин аденин динуклеотид (ФАД). Тод је био гостујући професор на Универзитету у Чикагу у јесен 1948.[7] и Универзитету у Сиднеју 1950.[4] [8]

1955. године помогао је у расветљавању структуре витамина Б12, иако су коначну формулу и коначну структуру одредили Дороти Хоџкин и њен тим, а касније је радио на структури и синтези витамина Б1и витамина Е, антоцијана (пигменти цвећа и воћа) од инсеката (лисне уши, бубе) и проучавао алкалоиде који се налазе у хашишу и марихуани. Радио је као председник саветодавног одбора владе Уједињеног Краљевства за научну политику од 1952. до 1964.

Изабран је за члана Христовог колеџа у Кембриџу 1944. године и био је мастер од 1963. до 1978. године. Постао је канцелар Универзитета Стратклајд 1975. године и гостујући професор на Хатфилд Политехник (Универзитет Хертфордшир) (1978–1986). Међу многим одликовањима, укључујући преко 40 почасних диплома, изабран је за члана Краљевског друштва 1942. године, био је председник Краљевског друштва од 1975. до 1980. године и постао је члан Реда за заслуге 1977. године.

Тод је 1981. године био оснивач Светског културног савета.[9]

Преминуо је у Кембриџу 10. јануара 1997. године након срчаног удара.

Породица уреди

1937. Барон Тод се оженио Алисон Саром Дејл (умрла 1987), ћерком добитника Нобелове награде сер Хенрија Дејла, која је, као и Тод, била председница Краљевског друштва у Лондону. Имали су сина Александра Хенрија и две ћерке Хелен Џин и Хилари Алисон.

Почасти уреди

Тоду је указана част да буде предавач на Универзитету Нотр Дам 1948. године,[10] гостујући професор на Технолошком институту у Масачусетсу 1954. године,[4] [11] и предавач на Универзитету у Калифорнији, Беркли, 1957. године. [12]

Постао је Сер Александар Тод 1954. године[13] а проглашен племићем као барон Тод од Трампингтона у округу Кембриџ 16. априла 1962.[14]

У знак сећања му је постављена плава плоча коју је поставило Краљевско хемијско друштво на Одељењу за хемију Универзитета у Кембриџу. [15]

Библиографија уреди

  • Todd, Alexander (1983), A time to remember: the autobiography of a chemist, Cambridge University Press 

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Brown, D. M.; Kornberg, H. (2000). „Alexander Robertus Todd, O.M., Baron Todd of Trumpington. 2 October 1907 – 10 January 1997: Elected F.R.S. 1942”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 46: 515. doi:10.1098/rsbm.1999.0099. 
  2. ^ Brown, Daniel M.; Kornberg, Hans (2000). „Alexander Robertus Todd, O. M., Baron Todd of Trumpington. 2 October 1907-10 January 1997”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 46: 517—532. JSTOR 770414. doi:10.1098/rsbm.1999.0130. 
  3. ^ 1851 Royal Commission Archives
  4. ^ а б в „Lord Todd - Biographical”. www.nobelprize.org. Приступљено 2018-01-27. 
  5. ^ Kay, Lily E. (1992-12-03). The Molecular Vision of Life: Caltech, the Rockefeller Foundation, and the Rise of the New Biology (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780190281618. 
  6. ^ Archer, Mary D.; Haley, Christopher D. (2005), The 1702 chair of chemistry at Cambridge: transformation and change, Cambridge University Press, ISBN 0-521-82873-2 , Chapter 9: Alexander Todd, p 233
  7. ^ Todd, Alexander (17. 11. 1983). A Time to Remember: The Autobiography of a Chemist. Cambridge University Press. стр. 110. ISBN 0521255937. 
  8. ^ Conn, Eric E. (2008). „Our Work with Cyanogenic Plants”. Annual Review of Plant Biology. 59: 1—19. PMID 17988213. doi:10.1146/annurev.arplant.59.032607.092924 . 
  9. ^ „About Us”. World Cultural Council. Приступљено 8. 11. 2016. 
  10. ^ Todd, Alexander R (1949). Vitamins, coenzymes and nucleotides; a series of lectures presented at the University of Notre Dame on October 22, 25 and 27, 1948. (на језику: енглески). Notre Dame, Ind.: University of Notre Dame. OCLC 6142088. 
  11. ^ „Postdoc T.Y. Shen Honors his Wife | MIT Department of Chemistry”. chemistry.mit.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 9. 2015. г. Приступљено 2018-01-27. 
  12. ^ „Nucleotide Co-Enzymes: A Study in Synthesis | Berkeley Graduate Lectures”. gradlectures.berkeley.edu (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-27. 
  13. ^ „No. 40227”. The London Gazette. 9. 7. 1954. стр. 4026. 
  14. ^ „No. 42651”. The London Gazette. 17. 4. 1962. стр. 3185. 
  15. ^ Debrett's Peerage. 1973. 

Референце уреди

Спољашње везе уреди