Спомен-бисте на Трећој београдској гимназији

Спомен-бисте на Трећој београдској гимназији су споменици у Београду. Налазе се на згради Треће београдске гимназије у Улици Његошевој 15, у општини Врачар.

Спомен-бисте на Трећој београдској гимназији

Опште карактеристике

уреди
 

Зграда Треће београдске гимназије, подигнута је према пројекту архитеката Душана Живановића и Драгутина Ђорђевића, односно према истом пројекту према којем је саграђена и гимназија у Ваљеву две године раније 1904.

Средишњи ризалит главне фасаде јако је наглашен каријатидама на улазном порталу, удвојеним стубовима на спрату, богатом пластичном декорацијом прозорских отвора као и бронзаним попрсјима спомен бистама Доситеја Обрадовића, Вука Караџића и Јосифа Панчића, радовима познатог вајара Петра Убавкића.[1]

Доситеј Обрадовић (Чаково, 1739[2] или 1742. — Београд, 28. март 1811[3]) био је српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.[4] Јосиф Панчић (Угрини код Брибира, 17. април 1814Београд, 8. март 1888) је био српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика,[5] а по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Spomen biste na Trećoj beogradskoj gimnaziji”. beogradskevesti.info.rs. Приступљено 11. 8. 2020. 
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1920. године
  3. ^ „Биографија Доситеја Обрадовића”. Dositejeva-zaduzbina.rs. Архивирано из оригинала 06. 05. 2011. г. Приступљено 4. 12. 2015. 
  4. ^ „Вук Стефановић Караџић”. 
  5. ^ "Тежак", Београд 1. јануар 1886.

Спољашње везе

уреди