Српски кукурек (лат. Helleborus serbicus,[2] syn. Helleborus torquatus[3]) врста је биљке из породице љутића, род кукурека. Стеноендем је балканске флоре. Први пут је описан у енглеској литератури 1884. године, а у Србији га је први, 1906. године, описао ботаничар Лујо Адамовић,[4] који је од 1901. до 1905. године био професор ботанике на београдској Великој школи.[5]

Српски кукурек
Српски кукурек у Ботаничкој башти Крагујевац
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Ranunculales
Породица: Ranunculaceae
Род: Helleborus
Врста:
H. serbicus
Биномно име
Helleborus serbicus
Синоними[1]
  • Helleborus torquatus Archer-Hind
  • Helleborus croaticus Martinis

Према изворима тренутно прихваћено научно име врсте је Helleborus multifidus serbicus, а предложени нови назив (од стране таксономске групе) је Helleborus torquatus Archer-Hind.[6]

Етимологија

уреди

Име је добио, због своје отровности, од грчке речи hellein – убити и бора – јело.[7]

Опис

уреди
 
Кукурек може изазвати озбиљне здравствене сметње или чак и смрт!

Овај величанствени кукурек тамно љубичастих цветова је слабо описан у литератури (у књизи Ендемичне биљке из едиције Природа Југославије о њему је написана само једна реченица).

Српски кукурек је вишегодишња биљка.[8] Његова главна диференцијална карактеристика су јако расцепкани и уски лисни сегменти (чак и више у односу на сродног тракастог кукурека, H. multifidus). Листови су кожасти и изрезани на мноштво лисака и исперака, руб им је изражено једноставно пиласт до оштро двоструко тестераст. Цвет није увек љубичаст. Јавља се у разним бојама, од зелене и жуте до готово црне. Понекад се јављају и комбинације боја, нарочито у фази отварања, када је прво зелен и постепено поприма тамнију боју, или остаје превучен пурпурним примесама. Изнутра је нешто светлији или ретко има бели круг у центру (форма torquatus).[4]

Као и остале врсте из рода кукурека и српски кукурек се убраја у отровне биљке. Токсични су подземни делови и листови, па може бити опасан за кућне љубимце.[9]

Дистрибуција и станиште

уреди

Српски кукурек потиче из западних делова Балканског полуострва. То је вишегодишња биљка, која расте првенствено у умереним пределима.[8] Расте у светлим шумама, нарочито у проређеним боровим, и на рубовима истих, у крчевинама и то углавном на већим висинама од осталих врста кукурека, на травном срепентину. Наводи се као ендем Централне Србије (Гоч, Столови). Због изванредне декоративности, нашао се у баштама и продаји широм света, како у изворној тако и у хибридној форми (Helleborus multifidus × Helleborus hybridus × hercegovinus итд).[4]

Референце

уреди
  1. ^ „Helleborus torquatus Archer-Hind”. GBIF - Global Biodiversity Information Facility. Приступљено 18. 5. 2024. 
  2. ^ „Helleborus serbicus Adam.”. on-line Herbarijum (onlineherbar.bio.bg.ac.rs). Приступљено 2024-05-18. 
  3. ^ „Helleborus serbicus Adamovic”. www.gbif.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-18. 
  4. ^ а б в „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 21. 10. 2020. г. Приступљено 2019-10-20. 
  5. ^ Татић, Будислав (1997). „Лујо Адамовић : (1864-1935)”. Живот и дело српских научника (на језику: српски): 209—234. ISSN 6175-0530. 
  6. ^ „Helleborus serbicus | Biologer HR”. biologer.hr. Приступљено 2024-05-18. 
  7. ^ „Šumska biljka KUKUREK poznata po svojoj sposobnosti da izleči, ali i da ubije”. Agroinfo (на језику: српски). 2016-06-25. Приступљено 2024-05-18. 
  8. ^ а б „Helleborus torquatus Archer-Hind | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-18. 
  9. ^ „Helleborus Serbicus Serbicus -- Earthpedia plant”. Earthpedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-18. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди