Srpski kukurek
Srpski kukurek (lat. Helleborus serbicus,[2] syn. Helleborus torquatus[3]) vrsta je biljke iz porodice ljutića, rod kukureka. Stenoendem je balkanske flore. Prvi put je opisan u engleskoj literaturi 1884. godine, a u Srbiji ga je prvi, 1906. godine, opisao botaničar Lujo Adamović,[4] koji je od 1901. do 1905. godine bio profesor botanike na beogradskoj Velikoj školi.[5]
| Srpski kukurek | |
|---|---|
| |
| Srpski kukurek u Botaničkoj bašti Kragujevac | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Ranunculales |
| Porodica: | Ranunculaceae |
| Rod: | Helleborus |
| Vrsta: | H. serbicus
|
| Binomno ime | |
| Helleborus serbicus | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Prema izvorima trenutno prihvaćeno naučno ime vrste je Helleborus multifidus serbicus, a predloženi novi naziv (od strane taksonomske grupe) je Helleborus torquatus Archer-Hind.[6]
Etimologija
urediIme je dobio, zbog svoje otrovnosti, od grčke reči hellein – ubiti i bora – jelo.[7]
Opis
uredi
Ovaj veličanstveni kukurek tamno ljubičastih cvetova je slabo opisan u literaturi (u knjizi Endemične biljke iz edicije Priroda Jugoslavije o njemu je napisana samo jedna rečenica).
Srpski kukurek je višegodišnja biljka.[8] Njegova glavna diferencijalna karakteristika su jako rascepkani i uski lisni segmenti (čak i više u odnosu na srodnog trakastog kukureka, H. multifidus). Listovi su kožasti i izrezani na mnoštvo lisaka i isperaka, rub im je izraženo jednostavno pilast do oštro dvostruko testerast. Cvet nije uvek ljubičast. Javlja se u raznim bojama, od zelene i žute do gotovo crne. Ponekad se javljaju i kombinacije boja, naročito u fazi otvaranja, kada je prvo zelen i postepeno poprima tamniju boju, ili ostaje prevučen purpurnim primesama. Iznutra je nešto svetliji ili retko ima beli krug u centru (forma torquatus).[4]
Kao i ostale vrste iz roda kukureka i srpski kukurek se ubraja u otrovne biljke. Toksični su podzemni delovi i listovi, pa može biti opasan za kućne ljubimce.[9]
Distribucija i stanište
urediSrpski kukurek potiče iz zapadnih delova Balkanskog poluostrva. To je višegodišnja biljka, koja raste prvenstveno u umerenim predelima.[8] Raste u svetlim šumama, naročito u proređenim borovim, i na rubovima istih, u krčevinama i to uglavnom na većim visinama od ostalih vrsta kukureka, na travnom srepentinu. Navodi se kao endem Centralne Srbije (Goč, Stolovi). Zbog izvanredne dekorativnosti, našao se u baštama i prodaji širom sveta, kako u izvornoj tako i u hibridnoj formi (Helleborus multifidus × Helleborus hybridus × hercegovinus itd).[4]
Reference
uredi- ^ „Helleborus torquatus Archer-Hind”. GBIF - Global Biodiversity Information Facility. Pristupljeno 18. 5. 2024.
- ^ „Helleborus serbicus Adam.”. on-line Herbarijum (onlineherbar.bio.bg.ac.rs). Pristupljeno 2024-05-18.
- ^ „Helleborus serbicus Adamovic”. www.gbif.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-18.
- ^ a b v „BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije”. bioras.petnica.rs. Arhivirano iz originala 21. 10. 2020. g. Pristupljeno 2019-10-20.
- ^ Tatić, Budislav (1997). „Lujo Adamović : (1864-1935)”. Život i delo srpskih naučnika (na jeziku: srpski): 209—234. ISSN 6175-0530.
- ^ „Helleborus serbicus | Biologer HR”. biologer.hr. Pristupljeno 2024-05-18.
- ^ „Šumska biljka KUKUREK poznata po svojoj sposobnosti da izleči, ali i da ubije”. Agroinfo (na jeziku: srpski). 2016-06-25. Pristupljeno 2024-05-18.
- ^ a b „Helleborus torquatus Archer-Hind | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-18.
- ^ „Helleborus Serbicus Serbicus -- Earthpedia plant”. Earthpedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-18.
Literatura
uredi- Obratov-Petković, Dragica (1995). „Helleborus Serbicus Adam. kao subedifikator zajednice Helleboro Serbicae-Danthonietum calycinae”. Zbornik rezimea II simpozijuma o flori Srbije: 44. Pristupljeno 18. 5. 2024.
Spoljašnje veze
uredi- Maksimovic, Zoran. „Kukurek - biljka - Lekovito bilje - trave”. TRAVARI SRBIJE (www.travarisrbije.com). Pristupljeno 2024-05-18.
