Филип Миров Радуловић

Филип Миров Радуловић (село Пажићи код Даниловграда 1870 – 1924.) био је официр црногорске књажевске војске и учесник Руско-јапанског, Првог и Другог балканског, као и Првог светског рата. За војне заслуге одликован је руским Орденом Георгијевски II степена, црногорском Златном медаљом Милоша Обилића, као и Даниловим крстом другог реда и медаљом за храброст.

филип радуловић
Лични подаци
Датум рођења1870.
Место рођењасело Пажићи, општина Даниловград, Књажевина Црна Гора Књажевина Црна Гора
Датум смрти1924.
Место смртиПажићи, општина Даниловград, Краљевина СХС
Професијаофицир
Деловање
Учешће у ратовимаРуско-јапанског,
Први балкански,
Други балкански,
Први светски
СлужбаВојска Књажевине Црне Горе
19101916.

Одликовања

Биографија

уреди

Рођен је у селу Пажићи код Даниловграда, од оца Мира и мајке Јеле (рођене Брајовић). Био је најстарије дете у многочланој породици. Основну школу завршио је у Бјелопавлићима у манастиру Ждребаоник, а нижу гимназију у Подгорици.

Војничка каријера

уреди

Као даровит младић, упућен је на даље школовање у Русију о државном трошку на школовање у артиљеријској школи у Петровграду. Након завршетка школовања постаје официр царске руске војске, да би одмах узео учешћа у Руско- јапанском рату. Истакао се у одбрани Порт Артура где је био тешко рањен. Због тога је био предложен од стране руских војника и официра, генералу Куропаткину (командант одбране Порт Артура) за Орден Георгијевски II степена.

По избијању Првог балканског рата, Филип је дошао у Црну Гору. Са црногорском војском учествовао је у борбама против Турака на Дечићу, Бардањолту, при опсади и заузећу Скадра. За храброст и вештину у командовању, краљ Никола га је лично одликовао Златном Обилића медаљом, затим Даниловим крстом другог реда и медаљом за храброст.

По избијању Другог балканског рата, Филип је узео учешћа у борбама против Бугара на Брегалници у саставу црногорске добровољачке војске. У Првом светском рату учествовао је у борбама на Грахову, Троглаву, код Вишеграда и на Јавору. Са главнином црногорским снагама у саставу Санџачког одреда, учествовао је и у борбама на Гласинцу и Романији, до на домак Сарајева, на Калиновику, код Клобука, Фоче и на Мојковцу.

Како су се у битки на Мојковцу борбе водиле прса у прса, Филип је тешко рањен у тим борбама. Како су се касније Филипове ране гнојиле, без антибиотика и лекарске неге, Филип је оронуо и изнемогао. Преминуо је у родном селу Пажићи код Даниловграда 1924. године.[1]

Референце

уреди
  1. ^ Батричевић, Ђуро (1994). Др Анто Гвозденовић генерал у три војске - Црногорци у руско-јапанском рату. Цетиње: Обод. ISBN 978-86-305-0169-2. 

Спољашње везе

уреди