Хромомикоза
Хромомикоза је хронична гљивична инфекција коже и поткожног ткива која се најчешће јавља после повреде коже.
| Хромомикоза | |
|---|---|
| Латински | Chromomycosis |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија, Дерматологија |
| МКБ-10 | B43 |
| МКБ-9-CM | 117.2 |
| DiseasesDB | 29799 |
| eMedicine | derm/855 |
| MeSH | D002862 |
Постоји више врста гљивица које могу да узрокују хромомикозу. Заједничко за све узрочнике је мрка пребојеност. Могући узрочници су: лат. Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, Fonsecaea compacta.[1] Гљивице улазе у организам на местима повреда на кожи, па су тако инфекцији често изложени пољопривредници који некада иду боси по тлу које садржи наведене узрочнике и долазе у контакт са иверцима дрвећа и трњем.
Епидемиологија уреди
У светским размера, инциденца хромомикозе је значајно већа у тропским и суптропским регионима у којима влада висока влажност и температури ваздуха између 30 °C и 35° С. [2] Процењује се да се око 20% случајева хромомикозе јавља у подручјима света са умереним климатским условима, као што су Јапан[3] Канада, [4] Финска,[5], Румунија и Чешка Република [6]
Хромомикоза се најчешће јавља код пољопривредних радника мушког пола у руралним регијама Северне, Централне и Јужне Америке, али и широм света, укључујући и Европу, Индију, Јужну Африку и Аустралију. Највиша инциденца у свету је у афричким земљама на Мадагаскару, мада је велики број случајева пријављен у Јапану и Бразилској Амазонији (инциденца је 1,6 случајева на 10.000 становника) у једном селу у „Црној Гори“, у држави Рондонији.
Земаља са највишим бројем оболелих су Мадагаскар и Бразил. Неколико различитих Латинскоамеричких и Афричких земаља, попут Габона, Колумбије, Венецуеле, Кубе, Доминиканске Републике и Мексика, имају такође високу стопу разбољевања од ове болести.
Према хромомикози не постоји расна предиспозиција, а што се тиче пола, болест више преоваладава код особа мушког пола (око 70% оболелих су мушкарци). Учесталост разбољевања мушкараца је највероватније последица њиховог чешћег бављења пољопривредним пословима и веће склоности самоповређивању, у односу на особе женског пола које су више посвећена кућим пословима. Такође на мањи број разбољевања жена, могу утицати и женски хормони који највероватније ограничавају раст гљивица.[7]
Болесника са хромомикозом су најчешће животне доби између 30 и 50 година, а смртност од ове болести је занемарљиво мала.[8]
Клиничка слика уреди
Промена на кожи се полако развија и прво настају мале папуле (издигнућа на кожи), а из њих се временом развијају плакови или чворови. Промене су најчешће локализоване на доњим удовима и то стопалима, затим длановима, рукама, седалном пределу, а знатно ређе на ушима, лицу и грудима. Чворови полако расту и површина им је избраздана. У многим случајевима централни делови ове промене зарастају и после тога остају бледо пребојени ожиљци. Плакови се шире по периферији, имају издигнуте ивице и у центру остаје жуто пребојен ожиљак. На површини плакова и чворова се могу појавити црне тачке или некада улцерације (чиреви) могу бити испуњене гнојавокрвавим садржајем. У неким случајевима се штетни агенси шире преко крви и лимфе па промене настају и на удаљеним регијама од примарне лезије.
Честе су секундарне бактеријске инфекције, које воде у лимфедем (прогресивно отицање међућелијског ткива у коме се накупља лимфа) и елефантијазу (веома изражен оток који чини да удови буде екстремно увећан). Код дуготрајне болести, могу се наћи промене у различитим стадијумима. Прогноза је добра, јер најчешће инфекција остаје локализована, мада је код болесника са ослабљеним имунитетом могуће ширење инфекције, а веома ретко може да се развије и сквамоцелуларни карцином коже.
Дијагноза и лечење уреди
Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, биопсије промена и културе и патохистолошког налаза, као и на основу серолошких тестова.
Рани стадијуми се лече хируршки, криотерапијом и антигљивичним препаратма.
Извори уреди
- ^ Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, or Fonsecaea compacta
- ^ Brygoo ER, Destombes P (1975). „Epidemiologie de la chromoblastomycose humaine”. Bull Inst Pasteur. 74: 219—43..
- ^ Nishimoto K. (септембар 1981). „Chromomycosis in Japan”. Ann Soc Belg Med Trop. 61 (3): 405—12.
- ^ Berger, Louis; Langeron, M. (1949). „Sur un type nouveau de chromomycose observé au Canada ( torula bergeri n. Sp.)”. Ann Parasit Hum Comp. 24 (5–6): 574—99. doi:10.1051/parasite/1949245574..
- ^ Putkonen, T. (новембар 1966). „Chromomycosis in Finland. The possible role of the Finnish sauna in its spreading”. Hautarzt. 17 (11): 507—9. PMID 5995093..
- ^ Rippon JW. Chromoblastomycosis and related dermal infections caused by dematiaceous fungi. In: Medical Mycology. The Pathogenic Fungi and the Pathogenic Actinomycetes. 2nd ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders; 1982:249-76.
- ^ Pradhan, S. V.; Talwar, O. P.; Ghosh, A.; Swami, R. M.; Shiva Raj, K. C.; Gupta, S. (May—Jun 2007). „Chromoblastomycosis in Nepal: A study of 13 cases”. Indian J Dermatol Venereol Leprol. 73 (3): 176—8. PMID 17558050. doi:10.4103/0378-6323.32741
. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=(помоћ) - ^ Robert A Schwartz; Eugeniusz Baran (13. 5. 2024). „Chromoblastomycosis: Background, Pathophysiology, Etiology”. Приступљено 10. 03. 2010.
Спољашње везе уреди
- „Хромомикоза”. Архивирано из оригинала 02. 03. 2010. г. Приступљено 10. 3. 2010.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
