Hromomikoza

Hromomikoza
Hromomikoza
Latinski	Chromomycosis
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	infektologija, Dermatologija
MKB-10	B43
MKB-9-CM	117.2
DiseasesDB	29799
eMedicine	derm/855
MeSH	D002862
	[uredi na Vikipodacima]

Hromomikoza je hronična gljivična infekcija kože i potkožnog tkiva koja se najčešće javlja posle povrede kože.

Postoji više vrsta gljivica koje mogu da uzrokuju hromomikozu. Zajedničko za sve uzročnike je mrka prebojenost. Mogući uzročnici su: lat. Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, Fonsecaea compacta.^[1] Gljivice ulaze u organizam na mestima povreda na koži, pa su tako infekciji često izloženi poljoprivrednici koji nekada idu bosi po tlu koje sadrži navedene uzročnike i dolaze u kontakt sa ivercima drveća i trnjem.

Epidemiologija

U svetskim razmera, incidenca hromomikoze je značajno veća u tropskim i suptropskim regionima u kojima vlada visoka vlažnost i temperaturi vazduha između 30 °C i 35° С. ^[2] Procenjuje se da se oko 20% slučajeva hromomikoze javlja u područjima sveta sa umerenim klimatskim uslovima, kao što su Japan^[3] Kanada, ^[4] Finska,^[5], Rumunija i Češka Republika ^[6]

Hromomikoza se najčešće javlja kod poljoprivrednih radnika muškog pola u ruralnim regijama Severne, Centralne i Južne Amerike, ali i širom sveta, uključujući i Evropu, Indiju, Južnu Afriku i Australiju. Najviša incidenca u svetu je u afričkim zemljama na Madagaskaru, mada je veliki broj slučajeva prijavljen u Japanu i Brazilskoj Amazoniji (incidenca je 1,6 slučajeva na 10.000 stanovnika) u jednom selu u „Crnoj Gori“, u državi Rondoniji.

Zemalja sa najvišim brojem obolelih su Madagaskar i Brazil. Nekoliko različitih Latinskoameričkih i Afričkih zemalja, poput Gabona, Kolumbije, Venecuele, Kube, Dominikanske Republike i Meksika, imaju takođe visoku stopu razboljevanja od ove bolesti.

Prema hromomikozi ne postoji rasna predispozicija, a što se tiče pola, bolest više preovaladava kod osoba muškog pola (oko 70% obolelih su muškarci). Učestalost razboljevanja muškaraca je najverovatnije posledica njihovog češćeg bavljenja poljoprivrednim poslovima i veće sklonosti samopovređivanju, u odnosu na osobe ženskog pola koje su više posvećena kućim poslovima. Takođe na manji broj razboljevanja žena, mogu uticati i ženski hormoni koji najverovatnije ograničavaju rast gljivica.^[7]

Bolesnika sa hromomikozom su najčešće životne dobi između 30 i 50 godina, a smrtnost od ove bolesti je zanemarljivo mala.^[8]

Klinička slika

Promena na koži se polako razvija i prvo nastaju male papule (izdignuća na koži), a iz njih se vremenom razvijaju plakovi ili čvorovi. Promene su najčešće lokalizovane na donjim udovima i to stopalima, zatim dlanovima, rukama, sedalnom predelu, a znatno ređe na ušima, licu i grudima. Čvorovi polako rastu i površina im je izbrazdana. U mnogim slučajevima centralni delovi ove promene zarastaju i posle toga ostaju bledo prebojeni ožiljci. Plakovi se šire po periferiji, imaju izdignute ivice i u centru ostaje žuto prebojen ožiljak. Na površini plakova i čvorova se mogu pojaviti crne tačke ili nekada ulceracije (čirevi) mogu biti ispunjene gnojavokrvavim sadržajem. U nekim slučajevima se štetni agensi šire preko krvi i limfe pa promene nastaju i na udaljenim regijama od primarne lezije.

Česte su sekundarne bakterijske infekcije, koje vode u limfedem (progresivno oticanje međućelijskog tkiva u kome se nakuplja limfa) i elefantijazu (veoma izražen otok koji čini da udovi bude ekstremno uvećan). Kod dugotrajne bolesti, mogu se naći promene u različitim stadijumima. Prognoza je dobra, jer najčešće infekcija ostaje lokalizovana, mada je kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom moguće širenje infekcije, a veoma retko može da se razvije i skvamocelularni karcinom kože.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, biopsije promena i kulture i patohistološkog nalaza, kao i na osnovu seroloških testova.

Rani stadijumi se leče hirurški, krioterapijom i antigljivičnim preparatma.

Izvori

^ Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, or Fonsecaea compacta
^ Brygoo ER, Destombes P (1975). „Epidemiologie de la chromoblastomycose humaine”. Bull Inst Pasteur. 74: 219—43. .
^ Nishimoto K. (septembar 1981). „Chromomycosis in Japan”. Ann Soc Belg Med Trop. 61 (3): 405—12. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Berger, Louis; Langeron, M. (1949). „Sur un type nouveau de chromomycose observé au Canada ( torula bergeri n. Sp.)”. Ann Parasit Hum Comp. 24 (5–6): 574—99. doi:10.1051/parasite/1949245574. .
^ Putkonen, T. (novembar 1966). „Chromomycosis in Finland. The possible role of the Finnish sauna in its spreading”. Hautarzt. 17 (11): 507—9. PMID 5995093. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
^ Rippon JW. Chromoblastomycosis and related dermal infections caused by dematiaceous fungi. In: Medical Mycology. The Pathogenic Fungi and the Pathogenic Actinomycetes. 2nd ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders; 1982:249-76.
^ Pradhan, S. V.; Talwar, O. P.; Ghosh, A.; Swami, R. M.; Shiva Raj, K. C.; Gupta, S. (May—Jun 2007). „Chromoblastomycosis in Nepal: A study of 13 cases”. Indian J Dermatol Venereol Leprol. 73 (3): 176—8. PMID 17558050. doi:10.4103/0378-6323.32741  . Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
^ Robert A Schwartz; Eugeniusz Baran (13. 5. 2024). „Chromoblastomycosis: Background, Pathophysiology, Etiology”. Pristupljeno 10. 03. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

„Hromomikoza”. Arhivirano iz originala 02. 03. 2010. g. Pristupljeno 10. 3. 2010.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Fonsecaea pedrosoi, Phialophora verrucosa, Cladosporium carrionii, or Fonsecaea compacta

[2] Brygoo ER, Destombes P (1975). „Epidemiologie de la chromoblastomycose humaine”. Bull Inst Pasteur. 74: 219—43. .

[3] Nishimoto K. (septembar 1981). „Chromomycosis in Japan”. Ann Soc Belg Med Trop. 61 (3): 405—12. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] Berger, Louis; Langeron, M. (1949). „Sur un type nouveau de chromomycose observé au Canada ( torula bergeri n. Sp.)”. Ann Parasit Hum Comp. 24 (5–6): 574—99. doi:10.1051/parasite/1949245574. .

[5] Putkonen, T. (novembar 1966). „Chromomycosis in Finland. The possible role of the Finnish sauna in its spreading”. Hautarzt. 17 (11): 507—9. PMID 5995093. CS1 održavanje: Format datuma (veza).

[6] Rippon JW. Chromoblastomycosis and related dermal infections caused by dematiaceous fungi. In: Medical Mycology. The Pathogenic Fungi and the Pathogenic Actinomycetes. 2nd ed. Philadelphia, Pa: WB Saunders; 1982:249-76.

[7] Pradhan, S. V.; Talwar, O. P.; Ghosh, A.; Swami, R. M.; Shiva Raj, K. C.; Gupta, S. (May—Jun 2007). „Chromoblastomycosis in Nepal: A study of 13 cases”. Indian J Dermatol Venereol Leprol. 73 (3): 176—8. PMID 17558050. doi:10.4103/0378-6323.32741  . Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

[8] Robert A Schwartz; Eugeniusz Baran (13. 5. 2024). „Chromoblastomycosis: Background, Pathophysiology, Etiology”. Pristupljeno 10. 03. 2010. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]