Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Ваљево. С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије.

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима
Опште информације
Место	Моравци
Општина	Љиг
Ентитет	Србија
Држава	Србија
Врста споменика	споменик културе
Време настанка	1858. године
Тип културног добра	Непокретно културно добро

Историја

Црква Сабора Светог Архангела Гаврила у Моравцима се налази са леве стране изнад Ибарског пута, удаљена око два километра од Љига. Освећена је 26. јула 1858. године, на дан Сабора Светог Архангела Гаврила по којем носи назив. За изградњу садашњег храма су прилоге од по седам дуката у злату дали сви мушкарци који су живели у селима Моравци, Липље, Дићи, Гукоши, Ивановци, Пољанице, Козељ, Бранчић и Брајковић. Пројекат цркве је урадио архитекта Теодор Шифт, а пластичне украсе изведене у унутрашњости храма је саградио Теодор Теодоровић Сарајлија. Црква је једнобродна, монументална грађевина са апсидом у ширини наоса на истоку и припратом са торњем на западу. Поред главног портала на западној страни црква има и портале на северу и југу наоса. Током Првог светског рата су на цркви били оштећени северна страна крова и торањ. У част страдалих у ратовима 1912—1920. на северном, јужном и западном зиду наоса су постављене мермерне плоче на којима су уклесана њихова имена. Иконостас са двадесет и седам икона је 1943. године темпером на дасци осликао Никодим Бркић. Садашња црква је подигнута на старом месту на коме је у тринаестом веку постојао храм чији је ктитор био Стефан Урош I. Манастир Моравци је био запуштен, у њему су се налазиле мошти светитеља које је 1732. године пренео у свој манастир игуман Боговађе. Моравци су били пусти до 1797. када га је обнавио Хаџи Рувимов ученик Хаџи Ђера. Светитељске мошти које је донео са поклоничког путовања у Јерусалиму се налазе у проширењу на северном зиду наоса садашње цркве. На манастирској ћелији је постојао натпис настао 27. септембра 1798. који је сведочио о њеној обнови за коју су били заслужни Хаџи Ђера и Никола Грбовић. Моравички архимандрит Хаџи Ђера је убијен 1804. године и сахрањен је јужно од моравичке цркве на месту на коме је 2000-те преко старе надгробне плоче постављена нова. У југозападном делу порте је двоспратна зграда некадашње основне школе која је 1911. била прва народна читаоница и једина сеоска библиотека на подручју садашњег Колубарског управног округа. Одлуком Министарства просвете Републике Србије 2014. године је враћена цркви. Од 2017. црква Сабора светог архангела Гаврила у Моравцима је мирска црква. У ризници цркве се чувају вредни богослужбени предмети: антиминс из 1728. године, антиминс из друге половине деветнаестог века, свитак са текстом Абагара и старе богослужбене књиге на којима се налазе Хаџи Ђерини записи.

Види још

• Љиг
• Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Литература

• Класицизам код Срба, Каталог грађевинарства, Београд 1967.
• Б. Маринковић, Хаџи Рувим, пре целине, пре смисла, књ. II, Ваљево 1990.
• Д. Давидов, Српска графика у XVIII веку, Нови Сад 1978.
• М. Тимотијевић, Први српски штампани антиминси и њихови узори, Зборник Матице српске за ликовне уметности, 23, Нови Сад 1987.
• З. Ранковић, Фотографи Ваљевског краја, Колубара децембар 2008.
• Н. Радојичић, Српски Абагар, Етнолог 4, Љубљана 1930.
• Ј. Мишковић, Опис рудничког округа, Гласник ученог друштва XLI, Београд 1875.
• Љ. Стојановић, Стари српски натписи и записи, књ. II, Београд 1983.
• P. Gary, Furta sacra, Thefts of Relicws in the Central Middle Ages, Princenton, New Jersy 1990.
• О. Зиројевић, Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године, Београд 1984.
• Ж. Дукић, Хаџи Ђера, Београд 1928.
• Л. Арсенијевић Баталака, Историја, Београд 1898.
• М. Т. Ракић, Качер: Антропогеографска проучавања – Српски етнографски зборник, књ. VI (Насеља српских земаља, књ. III), Београд, 1905.
• В. Караџић, Српска историја нашег времена, Београд 1969.
• М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа, Београд 1888.
• М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876.
• М. Ђ. Милићевић, Путничка писма, Београд 1868.
• А. Р. Милошевић, Визуелна култура Србије под аустријском влашћу (1718—1739), Београд 2016, докторска дисертација, рукопис, Филозофски факултет у Београду, Београд 2016.
• Д. Пантелић, Војно–географски описи Србије пред Кочину крајину 1783. и 1784. године, СКА Споменик LXXXII, Други разред бр. 64, Београд 1936.
• Д. Илић, Хаџи Ђера, Београд 1903.
• А. Лома, О среским установама у Ваљевској нахији и ван ње 1791—1819. године, Гласник МИА 12, Ваљево 1978.
• Крагујевачка нахија 1815—1839, Београд 1954.
• М. Т. Ракић, Качер, антропогеографска проучавања, СЕЗб, VI, насеља српских земаља
• Дневник Игњата Васића, проте лозничког, књига 1, Шабац, Либерална штампарија 1889.
• В. Савић, Прота Матија Ненадовић, акта и писма, Горњи Милановац 1984.
• С. Милутиновић Сарајлија, Историја Србије од почетка 1813. до конца 1815. године, Београд 1888.
• Б. Куниберт, Српски устанак и прва влада Милоша Обреновића, 1804—1850, Београд 1901.
• Н. Радосављевић, Православна црква у Београдском пашалуку 1766—1831 (Управа Васељенске патријаршије), Београд 2007.
• А. Ивић, Између Првог и Другог устанка (од септембра 1813. до априла 1815. године), Загреб 1917.
• К. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Карађорђа, у Бечу 1884.
• В. Б. Савић, Прота Матија Ненадовић, акта и писма, Горњи Милановац 1984.
• А. С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије XV и XVI века, књ. III, Чачак 1985.
• Е. Челебија, Путопис, књ. II, Сарајево 1957.
• З. Ранковић, Старе библиотеке у Белановици и Моравцима, Колубара 1998, Ваљево 1998.
• Д. Сарачевић, Хаџи Ђера и манастир Моравци, Моравци 1984.
• Б. Радић, П. Пајкић, Знаменитости Шумадије, Крагујевац 2006.