Црнча (Љубовија)

Црнча
Црнча;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Љубовија
Становништво
— 2022.	757
Географске карактеристике
Координате	44° 17′ 01″ С; 19° 17′ 03″ И / 44.2835° С; 19.284166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	217 m
	Црнча Црнча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	015
Регистарска ознака	LO

Црнча је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 757 становника.

Географија

Црнча је просторно и становништвом највеће насељено место (поред Љубовије) у Азбуковици. За Црнчу се знало још у средњем веку, када је рудник олова и цинка Липник био коришћен. У том периоду називана је Зрнза или Црнциа, а највећи део становништва чинили су Дубровчани. Црнча се помиње и у писму папе Климента четвртог упућеном из Авињона српском цару Стефану Душану, где се наводи као један од највећих средњовековних рудника у тадашњој Европи. Као велепоседнике у том граду (тада је Црнча имала статус града) наводе се имена Дубровчана Брајана Ненадића и Богавца Прибојевића.

Историја

Доласком Османлија у Србију, Црнча постаје један од најважнијих рудника, који поседује и топионицу, једну од најбољих у Османском царству. Касније, током турских освајања, Дубровчани се повлаче и започиње стагнација.

Међутим, током 19. века и одласком Турака са ових простора, Црнчу насељавају српске породице из Црне Горе и Херцеговине, па Црнча убрзо постаје варош. Најпознатије породице које су се доселиле тридесетих година 19. века су: Павловићи (потомци Павла и Итане Петровић, Његошевих рођака, који су због убиства турског аге побегли у Црнчу), који су дошли из црногорског Грахова, Николићи, који су дошли из Херцеговине, Марковићи такође из Херцеговине, из општине Гацко, село Наданићи и други.

Ускоро, Црнча постаје општина и због свог географског положаја (налази се између Љубовије и Зворника) убрзано се развија. Од познатих породица су: Симићи, Пуртићи, Павловићи, Mарковићи.

Крајем деветнаестог века председник општине Црнча, Андрија Павловић (највиши човек у Србији у том тренутку и потомак Павла Петровића) постаје близак српском краљу Милану од којег бива више пута одликован и добија чин пуковника. Интересантно, да се његово име спомиње у књизи Масони у Југославији (написао Ненезић). Његови потомци и данас живе у Црнчи (славе св. Архангела Михаила).

После Другог светског рата Црнча као и цео крај падају у немилост комунистичког режима, као четнички крај.

Водни ресурси

У Црнчи постоји веома велики број шумских потока и река које су део дринског слива. Крупинска река са Коларичком реком чини главну притоку реке Дрине. Поред тога, значајне количине воде у Дрину уносе Медаљски поток и Врачевачки поток, посебно у пролећном и јесењем периоду. Медаљски поток извире у подножју локалитета Стовиш, а Врачевачки поток је део засеока Врнчић у близини насеља Велика Река (општина Мали Зворник).

Демографија

У насељу Црнча живи 967 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,0 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Најпознатије личности из Црнче су признати новинар Милован Бркић и писац Славиша Павловић.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.438
1953.	1.569
1961.	1.783
1971.	1.707
1981.	1.539
1991.	1.373	1.360
2002.	1.213	1.215

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.185	97,69%
Роми	18	1,48%
Руси	2	0,16%
Хрвати	1	0,08%
непознато	6	0,49%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	2
80+	2	12
75—79	17	20
70—74	35	44
65—69	35	46
60—64	33	29
55—59	22	24
50—54	41	36
45—49	50	44
40—44	61	39
35—39	45	43
30—34	42	30
25—29	45	41
20—24	62	33
15—19	45	43
10—14	38	35
5—9	34	33
0—4	28	24
Просек :	38,0	41,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	199	212	320	312	341	376	365

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	61	83	56	77	40	31	14	1	2	0	3,32

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	535	178	317	34	4	2
Женски	486	79	323	79	5	0
УКУПНО	1.021	257	640	113	9	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	268	60	0	41	40
Женски	121	80	0	2	15
Укупно	389	140	0	43	55

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	59	10	2	18
Женски	0	0	7	2	1
Укупно	3	59	17	4	19

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	5	11	2	1
Женски	0	0	1	4	5
Укупно	0	5	12	6	6

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	16
Женски	0	0	0	4
Укупно	0	0	0	20

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]