Црнча (Љубовија)
Црнча је насеље у Србији у општини Љубовија у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 757 становника.
Црнча | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Мачвански |
Општина | Љубовија |
Становништво | |
— 2022. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 17′ 01″ С; 19° 17′ 03″ И / 44.2835° С; 19.284166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 217 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 015 |
Регистарска ознака | LO |
Географија
уредиЦрнча је просторно и становништвом највеће насељено место (поред Љубовије) у Азбуковици. За Црнчу се знало још у средњем веку, када је рудник олова и цинка Липник био коришћен. У том периоду називана је Зрнза или Црнциа, а највећи део становништва чинили су Дубровчани. Црнча се помиње и у писму папе Климента четвртог упућеном из Авињона српском цару Стефану Душану, где се наводи као један од највећих средњовековних рудника у тадашњој Европи. Као велепоседнике у том граду (тада је Црнча имала статус града) наводе се имена Дубровчана Брајана Ненадића и Богавца Прибојевића.
Историја
уредиДоласком Османлија у Србију, Црнча постаје један од најважнијих рудника, који поседује и топионицу, једну од најбољих у Османском царству. Касније, током турских освајања, Дубровчани се повлаче и започиње стагнација.
Међутим, током 19. века и одласком Турака са ових простора, Црнчу насељавају српске породице из Црне Горе и Херцеговине, па Црнча убрзо постаје варош. Најпознатије породице које су се доселиле тридесетих година 19. века су: Павловићи (потомци Павла и Итане Петровић, Његошевих рођака, који су због убиства турског аге побегли у Црнчу), који су дошли из црногорског Грахова, Николићи, који су дошли из Херцеговине, Марковићи такође из Херцеговине, из општине Гацко, село Наданићи и други.
Ускоро, Црнча постаје општина и због свог географског положаја (налази се између Љубовије и Зворника) убрзано се развија. Од познатих породица су: Симићи, Пуртићи, Павловићи, Mарковићи.
Крајем деветнаестог века председник општине Црнча, Андрија Павловић (највиши човек у Србији у том тренутку и потомак Павла Петровића) постаје близак српском краљу Милану од којег бива више пута одликован и добија чин пуковника. Интересантно, да се његово име спомиње у књизи Масони у Југославији (написао Ненезић). Његови потомци и данас живе у Црнчи (славе св. Архангела Михаила).
После Другог светског рата Црнча као и цео крај падају у немилост комунистичког режима, као четнички крај.
Водни ресурси
уредиУ Црнчи постоји веома велики број шумских потока и река које су део дринског слива. Крупинска река са Коларичком реком чини главну притоку реке Дрине. Поред тога, значајне количине воде у Дрину уносе Медаљски поток и Врачевачки поток, посебно у пролећном и јесењем периоду. Медаљски поток извире у подножју локалитета Стовиш, а Врачевачки поток је део засеока Врнчић у близини насеља Велика Река (општина Мали Зворник).
Демографија
уредиУ насељу Црнча живи 967 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,0 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 365 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника. Најпознатије личности из Црнче су признати новинар Милован Бркић и писац Славиша Павловић.
|
|
|
Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Број домаћинстава | 199 | 212 | 320 | 312 | 341 | 376 | 365 |
Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Број домаћинстава | 61 | 83 | 56 | 77 | 40 | 31 | 14 | 1 | 2 | 0 | 3,32 |
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 535 | 178 | 317 | 34 | 4 | 2 |
Женски | 486 | 79 | 323 | 79 | 5 | 0 |
УКУПНО | 1.021 | 257 | 640 | 113 | 9 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 268 | 60 | 0 | 41 | 40 |
Женски | 121 | 80 | 0 | 2 | 15 |
Укупно | 389 | 140 | 0 | 43 | 55 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 3 | 59 | 10 | 2 | 18 |
Женски | 0 | 0 | 7 | 2 | 1 |
Укупно | 3 | 59 | 17 | 4 | 19 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 5 | 11 | 2 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 5 |
Укупно | 0 | 5 | 12 | 6 | 6 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 16 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
Укупно | 0 | 0 | 0 | 20 |
Референце
уреди- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
уреди- Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Зграда била суд и затвор - чува историју Црнче код Љубовије (Б92, 22. април 2021)