Чаруга (филм)
Чаруга је југословенски филм из 1991. године.[1] Режирао га је Рајко Грлић, који је и писао сценарио[2][3], према књизи Ивана Кушана.
| Чаруга | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Чаруга |
| Жанр | комедија акција драма |
| Режија | Рајко Грлић |
| Сценарио | Рајко Грлић према књизи Ивана Кушана |
| Продуцент | Мајк Дауни Младен Коцеић Весна Морт |
| Главне улоге | Иво Грегуревић Давор Јањић Петар Божовић Ена Беговић |
| Музика | Горан Бреговић |
| Сценограф | Жељко Сенечић |
| Сниматељ | Слободан Трнинић |
| Монтажа | Андрија Зафрановић |
| Продуцентска кућа |  ХРТВиба филм Маестро Филм |
| Година | 1991. |
| Трајање | 108 минута |
| Земља |  Југославија |
| Језик | хрватски, српски |
| IMDb веза | |
Радња
уреди
Овај филм говори о утопији званој комунизам, сновима о томе да сви имају онолико колико им треба. Мирис новца прогутао је Чаругину утопију...[2]
Године 1918, након повратка с руског фронта у Славонију, Чаруга постаје вођа побуњених сељака који желе велепоседничку земљу да поделе између себе. Након убиства велепоседника, Чаруга завршава у затвору из кога ускоро бежи у шуму и придружује се одметницима, који се боре за социјалну правду. Чаруга убија дотадашњега вођу - Црвеног Божа - и постаје вођа одметника. Прати га глас да је заштитник сиротиње, но убрзо борбу за праведну ствар замењују све чешће сурове пљачке и безобзирна убиства жандара и цивила. Похлепа за новцем и моћи, брзо је растерала све снове, а Чаруга се од револуционара и романтичног хајдука преобразио у суровог разбојника и убицу.[4]
Улоге
уреди| Глумац | Улога |
|---|---|
| Иво Грегуревић | Јово Станисављевић Чаруга |
| Давор Јањић | Мали |
| Петар Божовић | Жандар Гиле |
| Ена Беговић | Свилена |
| Дејан Аћимовић | Матота |
| Бранислав Лечић | Црвени Божо |
| Филип Шоваговић | Крмпотић |
| Ђуро Утјешановић | Лугар Гашо |
| Петре Арсовски | Ћурковић |
| Ненад Стојановски | Лајтанат |
| Гојмир Лешњак | Угљенац |
| Вида Јерман | Ката |
| Нада Гаћешић | Служавка |
| Стјепан Бахерт | Ђука |
| Жељко Конигскнехт | Бубњар |
| Јадранка Матковић | Изабела |
| Јосип Мароти | Кочијаш |
| Звонимир Торјанац | Веселиновић |
| Урса Раукар | Пирсловица |
| Хелена Буљан | Удовица |
| Ива Рогуља | Трговац |
| Жељко Сенечић | Сликар |
| Иво Кадић | Крвник |
| Данко Љуштина | Јатак Урош |
| Миха Балох | Судија |
| Вили Матула | Жандар Сура |
| Бранка Трлин-Матула | Манда |
| Љубомир Дренски | Благајник |
| Мухамед Косцан | Кувар |
| Данко Нусхол | Жандар Миха |
| Љиљана Штокало | Фрајла |
| Младен Будишчак |
Гости филма
уреди- Фабијан Шоваговић - Брица
- Семка Соколовић Берток - Баба Нанча
- Радко Полич - Газда Мартин
- Славко Јурaга - Матејко
- Хелена Буљан - Удовица
- Вања Драх - Шлосингер
- Ана Карић - Пиленце
- Миха Балох - Судија
- Звонимир Зоричић - Поп
- Бранко Менићанин - Продановић
- Паоло Магиели - Конобар
- Душан Јовановић - Пирсл
- Иван Томљеновић - Крчмар Лука
- Младен Будишчак - Жупан
- Иван Кушан - Шофер
- Младен Раукар - Новинар
- Јосип Клима - Дете
- Душко Љуштина - Ухапшеник
Награде
уреди- Златна арена за сценографију
- Златна арена за костимографију
Занимљивост
уреди- Филм је инспирисан животом одметника Јовом Станисављевићем Чаругом.[6]
Референце
уреди- ^ Hrvatski državni arhiv: Odjel Hrvatske kinoteke: Hrvatski dugometražni filmovi 1944.-2006. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2012), pristupljeno 1. studenoga 2015.
- ^ а б „Чаруга”. Филмска Банка. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „Чаруга”. База ХР кинематографије. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Чаруга”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „ČARUGA”. Pula film festival. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 28. 1. 2021.
- ^ „Јован Станисављевић Чаруга између мита и стварности”. Недељник. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.