Штурмабтајлунг

Штурмабтајлунг (нем. Sturmabteilung, SA), је паравојна формација НСДАП-а - Немачке нацистичке партије у нацистичкој Немачкој. Дословно, име „штурмабтајлунг“ на немачком значи јуришни одред.

Симбол СА

Ова паравојна формација је имала кључну улогу у успону Адолфа Хитлера на власт тридесетих година 20. века. СА-овци су били често познати као смеђокошуљаши због боје њихове униформе, док су СС-овци били познати као црнокошуљаши.

СА је била прва нацистичка паравојна група која је развила псеудо-војне титуле за своје чланове. Чинови СА ће касније бити преузети и од стране многих других група Нацистичке партије, најистакнутије СС.

Историја

Стег СА: Немачка, пробуди се!

Термин „Јуришна дивизија“ оригинално је дошао од специјализованих немачких јединица из Првог светског рата који су користили Хутијерове тактике. Уместо масовног напада, они су се организовали у мале групе које су садржавале по неколико војника. Први пут искоришћена у бици код Камбреја, шира употреба ове тактике и матру 1918. дозволила је Немцима да одбаце британске и француске линије за десетине километара.

У Минхену, 1920. године, Хитлер особно оснива Орднертрупен (нем. Ordnertruppen); одред мишићавих нациста, бивших војника и пивничких избацивача с наредбом да штите његове говоре и окупљања Нацистичке партије од комуниста. У почетку је функционисало као група телохранитеља који је требало да одрже ред на нацистичким окупљањима. Убрзо је име промењено у Шпортабтајлунг (нем. Sportabteilung), скривајуће име с значењем „спортски одред“, и постаје познато по иницијалима СА. Касне 1921. име се мења у последњу верзију: Sturmabteilung. Под водством њиховог популарног лидера Ернста Рема, СА расте у важности унутар структуре нацистичких снага, са хиљадама чланова. 1922, НСДАП ствара омладинску секцију, Југенбунд (нем. Jugendbund), за младиће између 14 и 18 година. Његов наследник, Хитлерјугенд, остаје под заповедништвом СА до 1932. године. СА извршава бројне акте насиља против социјалистичких група кроз 1920-е, најчешће у мањим уличним сукобима.

Хитлер и чланови СА у Брауншвајгу 1932.

Кад је Хитлер преузео власт 1933, СА постаје све више жељна власти и видела је себе као замену за немачку армију. То је разљутило регуларну армију Рајхсвер која је већ презирала Нацистичку партију, и називала СА „смеђим шљамом“. То је такође довело до тензија са осталим лидерима у партији који су видели Ремове СА растуће снаге као претњу својим личним амбицијама. СА се сматрала за опасном и радикалном организацијом, поготово зато што је општи обичај у СА био полагање заклетве лојалности локалним челницима СА, а не Адолфу Хитлеру или Нацистичкој партији у целини. С циљем да уђе у савез са нерадикалним снагама у немачкој војсци и да учврсти своју позицију унутар Нацистичке партије, Хитлер наређује смакнуће водства СА, које се догодило у ноћи између 30. јуна и 1. јула 1934. Овај догађај је познат као Ноћ дугих ножева. Виктор Луце постаје нови заповедник СА, и организација убрзо постаје маргинализована у нацистичкој владајућој структури.

Вође СА

Вођа СА био је познат као Врховни вођа СА (Oberster SA-Führer). Следећи људи били су на овом положају током постојања СА:

• Емил Морис (1920. – 1921)
• Ханс Улрих Клинч (1921—1923)
• Херман Геринг (1923)
• ниједан (1923—1925)
• Франц Пфефер фон Саломон (1926. – 1930)
• Адолф Хитлер (1930—1945)

1930, ради централизовања СА, Хитлер лично преузима вођство над целом организацијом. Свакодневне послове тада води Шеф штаба СА (Stabschef SA), делујући у Хитлерово име.

Тај положај држали су:

• Ернст Рем (1931—1934)
• Виктор Луце (1934—1943)
• Вилхелм Шепман (1943. – 1945)

Ноћ дугих ножева

Главни чланак: Ноћ дугих ножева

Архитекте чистке: Хитлер, Геринг, Гебелс и Хес. Одсутни су само Химлер и Хајдрих.

Хитлер је имао своје разлоге зашто је желео да се Рем уклони. Неки од његових моћних присталица су се већ неко време жалили на Рема. Генерали су се противили Ремовој жељи да СА, снаге од преко три милиона људи, апсорбују много мању Немачку армију у своје редове под његовим вођством. Пошто су официри развили Рајхсвер као професионалну снагу од 100.000, веровали су да ће бити уништен ако се споји са милионима необучених СА насилника. Штавише, команданти армија су били веома забринути због извештаја о огромној залихи оружја у рукама СА припадника. Индустријалци, који су обезбедили средства за победу нациста, били су незадовољни Ремовим социјалистичким погледима на економију и његовим тврдњама да се права револуција тек треба десити. Председник Хинденбург је обавестио Хитлера у јуну 1934. да ће, ако не дође до потеза за обуздавање СА, он распустити владу и прогласити ванредно стање.

Хитлер је такође био забринут да Рем и СА имају моћ да га уклоне са места вође. Геринг и Химлер су рачунали на овај страх тако што су Хитлера непрестано хранили новим информацијама о Ремовом предложеном пучу. Мајсторски потез је био тврдња да је Грегор Штрасер, кога је Хитлер мрзео, део планиране завере против њега. Са овом вести, Хитлер је наредио свим вођама СА да присуствују састанку у хотелу Ханселбауер у Бад Висзеу.

Хитлер је 30. јуна 1934. у пратњи СС јединица стигао у Бад Висзе, где је лично ухапсио Рема и друге високе вође СА. Током наредних 48 сати, 200 других високих официра СА је ухапшено на путу за Висзе. Многи су стрељани и убијени чим су ухваћени, али Хитлер је одлучио да помилује Рема због његових прошлих услуга у покрету. Првог јула, након великог притиска Геринга и Химлера, Хитлер је пристао да Рем умре. Хитлер је инсистирао да Рему прво треба дозволити да изврши самоубиство. Када је Рем одбио да то учини, упуцала су га два СС официра, Теодор Ајке и Михаел Липерт. Иако су имена 85 жртава позната, процењује се да је укупан број убијених између 150 и 200 мушкараца, од којих су остали неидентификовани.

Неки Немци су били шокирани погубљењима, али многи други су сматрали да је Хитлер успоставио „ред“ у земљи. Гебелсова пропаганда је истицала „Ремов револт” у данима који су уследили. Хомосексуалност Рема и других вођа СА објављена је у јавности да би се додала „вредност шока“, иако су Хитлер и други нацистички лидери годинама знали за сексуалност Рема и других именованих вођа СА.

Литература

• Alford, Kenneth (2002). Nazi Millionaires: The Allied Search for Hidden SS Gold. ISBN 978-0-9711709-6-4. 
• Baranowski, Shelley (2010). Nazi Empire: German Colonialism and Imperialism from Bismarck to Hitler. Cambridge; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67408-9. 
• Bloch, Michael (1992). Ribbentrop. New York: Crown Publishers. ISBN 0517593106. 
• Brown, Timothy S. (април 2009). Weimar Radicals: Nazis and Communists between Authenticity and Performance. ISBN 9781845459086. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Bullock, Alan (1958). Hitler: A Study in Tyranny. New York: Harper. 
• Drury, Ian (2003). German Stormtrooper 1914–1918. Osprey Publishing. 
• Friedrich, Thomas (2012). Hitler's Berlin: Abused City. Превод: Spencer, Stewart. New Haven, Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-16670-5. 
• Garscha, Wilfrid (2012). „Ordinary Austrians: Common War Criminals of World War II”. Ур.: Bischof, Günter; Plasser, Fritz; Maltschnig, Eva. Austrian Lives. University of New Orleans Press. стр. 304—326. ISBN 978-1-60801-140-7. 
• Goodman, Joyce; Martin, Jane (2002). Gender, colonialism and education: the politics of experience. London; Portland, OR: Woburn Press. ISBN 0-7130-0226-3. 
• Heiden, Konrad (1938). Hitler: A Biography. London: Constable & Co. Ltd. 
• Hoffmann, Peter (2000) [1979]. Hitler's Personal Security: Protecting the Führer 1921–1945. Da Capo Press. ISBN 978-0-30680-947-7. 
• Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6. 
• Jacobsen, Hans-Adolf (1999). „The Structure of Nazi Foreign Policy, 1933-1945”. Ур.: Leitz, Christian. The Third Reich The Essential Readings. Blackwell. стр. 49—94. ISBN 9-780631-207009. 
• Lindner, Erik. „Zwölf Millionen für Göring”. Cicero Online. Приступљено 2018-08-20. 
• Littlejohn, David (1990). The Sturmabteilung: Hitler's Stormtroopers 1921–1945. London: Osprey Publishing. 
• Manchester, William (2003). The Arms of Krupp, 1587–1968: The Rise and Fall of the Industrial Dynasty That Armed Germany at War. Back Bay. ISBN 0-316-52940-0. 
• McNab, Chris (2009). The SS: 1923–1945. Amber Books Ltd. ISBN 978-1-906626-49-5. 
• McNab, Chris (2011). Hitler's Masterplan: The Essential Facts and Figures for Hitler's Third Reich. Amber Books Ltd. ISBN 978-1907446962. 
• McNab, Chris (2013). Hitler's Elite: The SS 1939–45. Osprey Publishing. ISBN 978-1-78200-088-4. 
• Mitcham, Samuel W. Jr. (1996). Why Hitler?: The Genesis of the Nazi Reich. Westport, Connecticut: Praeger. ISBN 0-275-95485-4. 
• Siemens, Daniel (2013-09-11). „Nazi storm-troopers' cigarettes” (University department). UCL SSEES Research Blog. Приступљено 2018-08-25. 
• Toland, John (1976). Adolf Hitler. Garden City, New York: Doubleday & Company. ISBN 0-385-03724-4. 
• Wheeler-Bennett, John (2005) [1967]. The Nemesis of Power. London: Macmillan. ISBN 978-1-4039-1812-3. 
• Yerger, Mark C. (1997). Allgemeine-SS: The Commands, Units, and Leaders of the General SS. Schiffer Publishing Ltd. ISBN 0-7643-0145-4. 
• Zentner, Christian; Bedürftig, Friedemann (1991). The Encyclopedia of the Third Reich. New York: MacMillan Publishing. ISBN 0-02-897500-6. 
• Bessel, Richard (1984). Political Violence and The Rise of Nazism: The Storm Troopers in Eastern Germany, 1925–1934. Yale University Press. ISBN 0-300-03171-8. 
• Campbell, Bruce (1998). The SA Generals and The Rise of Nazism. University Press of Kentucky. ISBN 0-8131-2047-0. 
• Evans, Richard J. (2003). The Coming of the Third Reich. Penguin Group. ISBN 978-0-14-303469-8. 
• Evans, Richard J. (2005). The Third Reich in Power. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-303790-3. 
• Fischer, Conan (1983). Stormtroopers: A Social, Economic, and Ideological Analysis, 1929–35. Allen & Unwin. ISBN 0-04-943028-9. 
• Halcomb, Jill (1985). The SA: A Historical Perspective. Crown/Agincourt Publishers. ISBN 0-934870-13-6. 
• Hatch, Nicholas H. (trans. and ed.) (2000). The Brown Battalions: Hitler's SA in Words and Pictures. Turner. ISBN 1-56311-595-6. 
• Maracin, Paul (2004). The Night of the Long Knives: 48 Hours that Changed the History of the World. The Lyons Press. 
• Merkl, Peter H. (1980). The Making of a Stormtrooper. Princeton University Press. ISBN 0-691-07620-0. 
• Mitchell, Otis C. (2008). Hitler's Stormtroopers. McFarland & Company. ISBN 9780786477296. 
• Reiche, Eric G. (1986). The Development of the SA in Nürnberg 1922–1934. Cambridge University Press. ISBN 9780521524315. 
• Siemens, Daniel (2018). Stormtroopers. A new history of Hitler's Brownshirts. Yale University Press. ISBN 9780300196818. 
• Wackerfuss, Andrew (2015). Stormtrooper Families: Homosexuality and Community in the Early Nazi Movement. Harrington Park Press. ISBN 9781939594051. 
• Collier, Martin; Pedley, Phillip (2005). Hitler and the Nazi State. New York: Harcourt. ISBN 978-0-435-32709-5. 
• Cook, Stan; Bender, Roger James (1994). Leibstandarte SS Adolf Hitler: Uniforms, Organization, & History. San Jose, CA: James Bender Publishing. ISBN 978-0-912138-55-8. 
• Fest, Joachim (1974). Hitler. New York: Harcourt. ISBN 978-0-15-602754-0. 
• Frei, Norbert (1987). National Socialist Rule in Germany: The Führer State 1933–1945. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-631-18507-9. 
• Gilbert, Gustave (1995). Nuremberg Diary. New York: Da Capo Press -reprinted with arrangement of original publishers Farrar, Straus & Giroux. ISBN 0-306-80661-4. 
• Gallo, Max (1972). The Night of the Long Knives. New York: Harper & Row. ISBN 9780060113971. 
• Höhne, Heinz (1970). The Order of the Death's Head: The Story of Hitler's SS. New York: Coward-McCann. ISBN 978-0-14-139012-3. 
• Johnson, Paul (1991). Modern Times – the World from the Twenties to the Nineties. New York City: HarperCollins. ISBN 978-0-06-016833-9. 
• Kershaw, Ian (1999). Hitler: 1889–1936 Hubris. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-32035-0. 
• Kershaw, Ian (2001). The "Hitler Myth": Image and Reality in the Third Reich. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280206-4. 
• Klemperer, Victor (1998). I Will Bear Witness: The Diaries of Victor Klemperer. New York: Random House. ISBN 978-0-679-45696-4. 
• Macdonogh, Giles (2001). The Last Kaiser: William the Impetuous. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-1-84212-478-9. 
• O'Neill, Robert (1967). The German Army and the Nazi Party 1933–1939. New York: James H. Heineman. ISBN 978-0-685-11957-0. 
• Schoenbaum, David (1997). Hitler's Social Revolution: Class and Status in Nazi Germany, 1933–1939. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-31554-7. 
• Schwarzmüller, Theo (1995). Zwischen Kaiser und "Führer": Generalfeldmarschall August von Mackensen, eine politische Biographie. Dtv (на језику: немачки). Paderborn. ISBN 978-3-423-30823-6. 
• Shirer, William L (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon and Schuster. ISBN 978-0-671-72868-7. 
• Speer, Albert (1995). Inside the Third Reich. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-1-84212-735-3. 
• Spielvogel, Jackson J. (1996). Hitler and Nazi Germany: A History. New York: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-189877-6. 
• Toland, John (1976). Adolf Hitler: The Definitive Biography. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-42053-2. 
• Wheeler-Bennett, John (2005). The Nemesis of Power: The German Army in Politics 1918–1945 (2nd изд.). Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-1812-3. 
• Williams, Max (2001). Reinhard Heydrich: The Biography, Volume 1—Road To War. Church Stretton: Ulric Publishing. ISBN 978-0-9537577-5-6. 
• Von Papen, Franz (1953). Memoirs. London: Dutton. ASIN B0007DRFHQ. 
• Mau, Herman (1972). „The 'Second Revolution'—June 30, 1934”. Ур.: Holborn, Hajo. Republic to Reich: The Making of the Nazi Revolution. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-394-47122-8. 
• Tolstoy, Nikolai (1972). Night of the Long Knives. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-02787-0. 
• Wiskemann, Elizabeth, "The Night of the Long Knives", History Today (June 1964) 14#6, pp. 371–380.
• Zierenberg, Malte (2018). „Verrat und Volksgemeinschaft. Der Fall Ernst Röhm”. Verräter. Böhlau Verlag. стр. 281—296. ISBN 978-3-412-22186-7. S2CID 187004527. doi:10.7788/9783412511920.281. 

Спољашње везе

• „Röhm-Putsch” (на језику: немачки). Deutsches Historisches Museum (DHM), German Historical Museum. Приступљено 15. 5. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The German Churches and the Nazi State”. United States Holocaust Memorial Museum. Приступљено 6. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)