1-Аминоциклопропан-1-карбоксилна киселина

1-Аминоциклопропан-1-карбоксилна киселина (АЦЦ) је дисупституисана циклична алфа-аминокиселина у којој је трочлани циклопропански прстен кондензован са C(алфа)-атомом аминокиселине.

1-Аминоциклопропан-1-карбоксилна киселина
Називи
Други називи
1-Аминоциклопропанкарбоксилна киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Абревијација АЦЦ
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.108.227
КЕГГ[2]
  • [1]: C(O)(=O)C1(CC1)(N)
  • O=C(O)C1(N)CC1
Својства
C4H7NO2
Моларна маса 101,1 c
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

АЦЦ има значајну улогу у биосинтези биљног хормона етилена.[5][6] Ова киселина се синтетише посредством ензима АЦЦ сyнтхасе ( ЕЦ 4.4.1.14) из метионина и конвертује се у етилен посредством АЦЦ оксидазе (ЕЦ 1.14.17.4).[7]

АЦЦ такође нефизиолошки парцијални агонист НМДА рецептора сисара.[8]

Референце уреди

  1. ^ Цаспи Р, Фоерстер Х, Фулцхер ЦА, Хопкинсон Р, Инграхам Ј, Каипа П, Крумменацкер M, Палеy С, Пицк Ј, Рхее СY, Тиссиер C, Зханг П, Карп ПД (2006). „МетаЦyц: а мултиорганисм датабасе оф метаболиц патхwаyс анд ензyмес”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 34 (Датабасе иссуе): Д511—6. ПМЦ 1347490 . ПМИД 16381923. дои:10.1093/нар/гкј128. 
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Yang S, Hoffman N (1984). „Ethylene biosynthesis and its regulation in higher plants”. Annu. Rev. Plant Physiol. 35: 155—189. doi:10.1146/annurev.pp.35.060184.001103. 
  6. ^ Kende H (1993). „Ethylene biosynthesis”. Annu. Rev. Plant Physiol. 44: 283—307. doi:10.1146/annurev.pp.44.060193.001435. 
  7. ^ Kende H (1989). „Enzymes of Ethylene Biosynthesis”. Plant Physiol. 91 (1): 1—4. PMC 1061940 . PMID 16666977. doi:10.1104/pp.91.1.1. 
  8. ^ Inanobe A, Furukawa H, Gouaux E (2005). „Mechanism of partial agonist action at the NR1 subunit of NMDA receptors”. Neuron. 47 (1): 71—84. PMID 15996549. doi:10.1016/j.neuron.2005.05.022.