2-Метил-1-бутанол (активни амил алкохол) је органско хемијско једињење. Он се користи као растварач и интермедијар у производњи других хемикалија. 2-Метил-1-бутанол је компонента многих смеша амил алкохола са индустријком применом.

2-Метил-1-бутанол[1][2]
Називи
IUPAC назив
2-Metil-1-butanol
Други називи
2-Метилбутан-1-ол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.809
УНИИ
  • OCC(C)CC
Својства
C5H12O
Моларна маса 88,148 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,8152 g/cm3
Тачка топљења −1.172 °C (−2.078 °F; −899 K)
Тачка кључања 1.275 °C (2.327 °F; 1.548 K)
31 g/L
Растворљивост меша се са етанолом, етром; веома је растворан у ацетону
Напон паре 3 mmHg
Вискозност 4,453 mPa·s
Термохемија
-356,6 kJ·mol-1 (течност)
-301,4 kJ·mol-1 (гас)
Опасности
385 °Ц (725 °Ф; 658 К)
Сродна једињења
Сродна једињења
Амил алкохол
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Реакције уреди

2-Метил-1-бутанол се може добити из фусел алкохола (јер се природно јавља у воћу, нпр. грожђу,[5]) или се производи било путем хидроформилације, или халогенацијом пентана.[2]

Референце уреди

  1. ^ Лиде, Давид Р. (1998), Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87 изд.), Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 3—374, 5—42, 6—188, 8—102,16—22, ИСБН 978-0-8493-0594-8 
  2. ^ а б МцКетта, Јохн Ј.; Цуннингхам, Wиллиам Аарон (1977), Енцyцлопедиа оф Цхемицал Процессинг анд Десигн, 3, Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 279—280, ИСБН 978-0-8247-2480-1, Приступљено 14. 12. 2009 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Хоwард, Пхилип Х. (1993), Хандбоок оф Енвиронментал Фате анд Еxпосуре Дата фор Органиц Цхемицалс, 4, Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс, стр. 392—396, ИСБН 978-0-87371-413-6, Приступљено 14. 12. 2009 

Види још уреди