2Д рачунарска графика

2Д рачунарска графика (или 2Д графика, дводимензионална рачунарска графика, дводимензионална графика) је приказ неке слике на рачунару представљен у двије димензије (као што је текст или дигитална слика).

2Д графика на рачунарима се користи у топографији, картографији, техничком цртању, рекламирању и тако даље. Почела се користити педесетих година 20. вијека, у рачунарима који су били базирани на векторским графичким уређајима.

2Д технике уреди

2Д графика може повезивати геометријске моделе (векторска графика), дигиталне слике (растерска графика), текст (који је дефинисан садржајем, фонтом, величином, бојом, позицијом и оријентацијом), математичке функције и форммуле и тако даље. Ове компоненте се могу мијењати преко дводимензионалних геометријских промјена као што су претварање, окретање и размјерање.

Непосредно сликање уреди

Добар начин да направите сложену слику јесте да почнете са црном растерском картом попуњеном неком једнообразном позадинском бојом и онда сликате, цртате или лијепите једноставне мрље разних боја у неком одређеном реду.

Неки програми могу самостално поставити боје пиксела, али се већина ослања на 2Д графичку библиотеку и/или графичку картицу, које укључују сљедеће операције:

налијепити дату слику на одређени дио површине;
написати ред ознака са одређеним фонтом и датом позицијом и углом;
насликати једноставан геометријски облик као што је троугао дефинисан са три ћошка;
исцртати линију или једноставну криву са виртуелном оловком.

Додатни модели боја уреди

Текст, облици и линије се приказују бојама које је одредио клијент. Боје пискела се такође могу узети са текстуре. Сликање пиксела неком бојом обично замјењује прошлу боју, док имамо и сликање прозирним и напола прозирним бојама. Такође имамо неке необичне методе као што је преокретање (инверт) боја, које се користи за наглашавање нечега у графичким интерфејсима као и за остале избрисиве или измјенљиве елементе.

Слојеви уреди

2Д графика не омогућује кориштење 3Д техника као што су освјетљење, сјене, одсјај и тако даље. Слојевити (лаyер) модели се понекад зову и 2 1/2-D графика. Слојеви укратко омогућавају боље управљање елементима неке слике. Тако је могуће промијенити један дио слике (односно слој), а да то не утиче на други дио. На примјер, ако желите замрљати један дио слике а не желите оштетити други дио слике, тада се први дио одвоји у један слој а други дио у други слој тако да више нису једна цјелина. Послије мијењања они се могу склопити опет у једну цјелину.

2Д графички хардвер уреди

Скоро све данашње графичке картице користе растерску технику која дијели екран у правоугаону мрежу пиксела. Рзлог томе је највише јефтиноћа растерски-базираног хардвер, насупрот векторском графичком хардверу који је и те како скупљи, али и компликованији.

Данашње графичке картице подржавају 3Д графику, али 1970-их и раних 1980-их тржиштем су владали 2Д графички чипови који су се користили у 8-бит играћим конзолама, неки примјери су Атаријев АНТИЦ, ТИА, ЦТИА и ГТИА, те Цоммодоре/МОС-ов ВИЦ и ВИЦ-II.

2Д графички софтвер уреди

Скоро сви графички интерфејси укључујући оне у Мац ОС, Wиндоwс или из X Wиндоw Сyстем су утемељени на 2Д графичком концепту. Такав софтвер даје визуелно окружење за управљање рачунаром те обично укључује неку врсту "wиндоw" управитеља за помогање корисницима.

2Д графика је битна за управљање периферијама као што су принтер или плотер. Такође, раније су све рачунарске игре биле у 2Д техници, те и сада постоје неке као што су шах, солитаире и тако даље.

2Д графички програми за цртање слика, дијаграма или илустрација се служе дводимензионалним графичким једноставним облицима. Такви програми омогућују памћење неких поставки као што су слојеви, њихов распоред и тако даље. МацДраw који је био представљен 1984. уз Мацинтосх рачунаре је био примјер таквог програма сличног данашњим као што је Адобе иллустратор или ЦорелДраw или бесплатни xфиг. Такође, постоје програми специјализовани за одређене цртеже као што су електрички, електронички и ВЛСИ дијаграми, топографске карте, рачунарски фонтови и тако даље.

Осим тога, постоје растерски програми који су више специјализовани за манипулацију над дигиталним сликама, први примјер је био МацПаинт који је долазио уз МацДраw, данашњи примјери су Пхотосхоп, ПаинтСхоп Про или опен соурце програм ГИМП. Имамо и специјализоване програме за медицину, дигиталну фотографију и тако даље.