After Man: A Zoology of the Future
Након човека: зоологија будућности (енгл. After Man: A Zoology of the Future) прва је књига из жанра спекулативна еволуција коју је написао шкотски геолог и палеонтолог Доугал Диксон. Књига је објављена 1981. године од стране издавачких кућа Гранада Публисхинг, у Уједињеном Краљевству, и Ст. Мартин'с Пресс, у Сједињеним Америчким Државама. Књига је поново објављена 2018. године од стране издавачке куће Бреакдоwн Пресс у Уједињеном Краљевству. Књига је илустрована илустрацијама животиња са Земље које живе током периода 50 милиона година нове ере у периоду Кенозоика који Диксон назива Постомик (енг. Постхомиц).
| Ориг. наслов | ' |
|---|---|
| Аутор | Доугал Диксон |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Жанр / врста дела | научна фантастика |
| Издавање | |
| Издавање | Ст. Мартин'с Пресс |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-0586057506 |
Након човека употребљава измишљену поставку и хипотетичке животиње да објасни природне процесе који стоје иза еволуције, што је концепт који се показао успешним. Успех Након човека изнедрио је две пратеће књиге о спекулативној еволуцији (које се понекад заједно називају „Након трилогја”)[1] које су користиле нова измишљена окружења и бића да би објаснили друге природне процесе. Нови диносауруси, објављени 1988. године, објаснили су концепт зоогеографије и биогеографских подручја кроз свет у којем се кредно-палеогено изумирање никада није догодило, а нептичји диносауруси још увек живе. Књига Човек након човек, објављена 1990. године, усредсредила се на климатске промене током следећих неколико милиона година са гледишта будућих људских врста генетички модификованих да се томе прилагоде.[2]
Након човека и Диксонове касније књиге су инспирисале спекулативни еволуцијски уметнички покрет који се фокусира на спекулативним сценаријима у еволуцији живота, често могућим будућим сценаријима (попут Након човека) или на алтернативне путеве у прошлости (попут Нових диносаурса). Диксон се често сматра оснивачем модерног покрета спекулативне еволуције.[1][3][4]
Распоред континената
уреди
Диксон претпоставља, да ће се током периода Постхомиц, Европа и Африка спојити, и затворити Средоземно море. Азија и Северна Америка ће на северу Земље спојити и затворити Берингов мореуз. Јужна Америка се одвојила од Централне Америке. Аустралија се спојила са Јужном Азијом, подигавши планински ланац. Делови Источне Африке су се одвојили и настало је острво Лемурија. Формирана су и вулканска острва - архипелаг Пакаус (енг. Пацаус) и острво Батавија (енг. Батавиа).
Неке од животиња из књиге
уреди- Палатопс спп. (енг. Роотсуцкер) - оклопљени глодар из северноамеричких пустиња који има пљоснату главу у облику лопате.
- Мyрмевенариус ампхибиус (енг. Сwимминг Антеатер) - мравојед који живи у јужноамеричким мочварама.
- Пхоцапотамус лутупхагус (енг. 'Муд-Гулпер) - џиновски глодар који понсећа на ламантина који има главу нилског коња, и живи у афричким мочварама.
- Натопитхецус ранапес (енг. Сwимминг Монкеy) - мајмун који живи у афричким мочварама и храни се рибом.
- Теребраденс тубаурис (енг. Трутеал) - слепи сисар који подсећа на ровку са зечјим ушима и кљуном птице, живи у азијским листопадним шумама, и храни се глистама
- Пробосцисунцус спп. (енг. Трее Друммер) - животиња слична ровки са сурлом и зубима сличним кљовама слона, која живи у азијским листопадним шумама на дрвећу.
- Арматецхинос импенетрабилис (енг. Тестадон) - инсектојед који подсећа на јежа, само што уместо иглица има оклоп сличан код армадила, и живи у листопадним шумама Европе.
- Грима фрондиформе (енг. Оаклеаф Тоад) - жаба која има леђа у облику храстовог листа, и живи у листопадним шумама Европе.
- Тапимус маxимус (енг. Тапимус) - глодар са кљовама из Јужне Америке.
- Силфрангерус гигантеус (енг. Гиантала) - џиновски торбарски лењивац који подсећа на кенгура, и живи у тропским шумама Аустралије.
- Тхyласус виргатус (енг. Поссет) - свиња-торбар која живи у тропским шумама Аустралије
- Тетрацерас африцанус (енг. Рундихорн) - џиновска гигантилопа (гигантилопе су масивни потомци антилопа) слична носорогу која живи у тропским саванама у Африци.
- Мегалодорцас гигантеус (енг. Гигантелопе) - џиновска животиња величине слона са четири рога и дугим вратом која живи у афричким саванама.
- Процеросус елепханасус (енг. Зарандер) - свиња са слоновском сурлом и четири кљове која живи у прашумама Африке.
- Формицедерус паладенс (енг. Турми) - свиња мравојед из афричких прашума.
- Сциндереденс солунгулус (енг. Дистартеропс) - водени пацов који представља мешавину моржа и дабра, и живи у поларним океанима.
- Цастратрагус грандицерос (енг. Цлефт-Бацк Антелопе) - примитивна антилопа са острва Лемурија.
- Мегалодорцас бореалис (енг. Wооллy гигантелопе) - подврста гигантилопе која живи у крдима на северном делу континента. Користи своје рогове како би склонила снег са пута. Може се рећи да је сродна давно изумрлом рунастом мамуту.
Референце
уреди- ^ а б Наисх, Даррен. „Оф Афтер Ман, Тхе Неw Диносаурс анд Греенwорлд: ан интервиеw wитх Доугал Диxон”. Сциентифиц Америцан Блог Нетwорк (интервју) (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-21.
- ^ Лyдон, Сусаннах (2018-05-30). „Спецулативе биологy: ундерстандинг тхе паст анд предицтинг оур футуре”. тхе Гуардиан. Приступљено 2018-09-23.
- ^ Потенза, Алессандра. „Тхис боок имагинес wхат анималс мигхт лоок лике иф хуманс wент еxтинцт”. Тхе Верге. Приступљено 12. 6. 2018.
- ^ Наисх, Даррен. „Суммер 2018 ат Тет Зоо Тоwерс”. Сциентифиц Америцан Блог Нетwорк (на језику: енглески). Приступљено 2019-08-14.