Википедија

Аини у Русији

(преусмерено са Ainu u Rusiji)

Аину или Аини,[3] староседелачки су народ Русије који живи у Сахалинској области, Хабаровској Покрајини и Камчатској Покрајини. Поред Русије, Аини насељавају и север Јапана. Руски Ајни (рус. Айны) називају се и Курилима (рус. Куриль), Камчатским Курилима (рус. Камчатские Куриль / Камчадальские Айны) или Ајни (рус. Айны). Постоји шест подгрупа руских Аина: Камчатски Аини, Севернокурилски Аини, Јужнокурилски Аини, Северносахалински Аини, Јужносахалински Аини и Амурски Аини.

Аини
Група Аинуа у Сахалинској области (1902)
Укупна популација
 Русија 109[1] (2010)
Региони са значајном популацијом
 Хабаровска Покрајина
 Камчатска Покрајина
 Сахалинска област
Језици
аински, руски
Религија
Руска православна црква, шаманизам
Сродне етничке групе
Аини са Хокаида;
културно сродне: Камчадали, Рјукјуани[2], Јамото (Јапанци)
Аину људи испред традиционалног шатора
Аину мушкарци
Аину капут од коже птица (Аину музеј, Хокаидо, Јапан)

Иако се само око 100 људи изјашњава као Аини у Русији (према попису из 2010), претпоставља се да је макар 1.000 људи из Русије аинског порекла. Низак број Аина је услед одбијања федералне владе да овај народ призна као постојећу етничку групу. Већина оних који се изјашњавају као Аини живе у Камчатској Покрајини, иако се највећи број људи са аинским пореклом (које не признају) срећу у Сахалинској области.[4]

Историја уреди

Трговачке експедиције Аина на полуострву Камчатка и осталим северним регионима данашње Русије су започеле врло рано, упркос традиционално седентерним обичајима Аина друштава. Сеобе Аина на Камчатку и област реке Амур са Хокаида су биле јако ограничене у периоду после 16. века, услед забране и онемогућавања сеоба од стране јапанских трговаца.[5]

Камчатски Аини су први пут дошли у контакт са руским трговцима крзна на крају 17. века. Веза између Амурских и Севернокурилских Аина је остварена током 18. века. Аини су мислили да су Руси, који се разликују по изгледу од њихових непријатеља, монголоидних Јапанаца, њихови пријатељи, што је довело до тога да до средине 18. века више од 1.500 Аина узима руско држављанство. Аини имају кавказоидне карактеристике, што је било и главни разлог за узимање руског држављанства.

Када су Јапанци први пут дошли у контакт са Русима, назвали су их Црвени Аини (плавокоси Аини). Тек су почетком 19. века Јапанци схватили да су Руси друга етничка група и да не припадају Аинима. Руси су са друге стране Аине описивали као „длакаве”, „тамнопуте” са тамном косом и очима. Раноруски истраживачи су наводили да Аини изгледају као брадати руски сељаци (тамнопути) или као Роми.

Аини (поготово са Курилских острва) подржавали су Русе за време конфликта са Јапанцима у 19. веку. Међутим, после пораза у Руско-јапанском рату 1905. године, Руси су окренули леђа својим савезницима и оставили их на милост и немилост Јапана. Хиљаде Аина и њихових породица је побијено, а остатак пресељен на острво Хакаидо. Као резултат овога, Аини нису дали подршку Русима током Другог светског рата. Мали број Аина је одлучило да остане у Русији после завршетка рата. Њих 90% је прихватило репатријацију у Јапан.

Поновно насељавање Камчатке уреди

Као резултат Петербуршког договора, Курилска острва су предата Јапану, заједно са Аинима. Укупно 83 севернокурилских Аина је дошло у Петропавловск Камчатски 18. септембра 1877. године, после одлуке да желе да остану под протекторатом Русије. Они су одбили предлог руских власти да се преселе у нови резерват Командорских острва. Коначно је договор постигнут 1881. године, када је договорено да Аини населе село Јавин. Марта 1881. је једна група напустила Петропавловск и започела путовање пешке до Јавина. Четири месеца касније су стигли до својих кућа. Голигино, још једно аинско село је направљено касније. Још девет Аина је 1884. дошло у село. Према попису из 1897. у Русији, Голигино је имало популацију од 57 (сви Аини), а Јавин од 39 становника (33 Аина и 6 Руса).[6] Под Совјетима су оба села уништена и становници пребачени у већинску руску руралну насеобину Запорожје Улшболшетеског региона.[7] Као резултат мешаних бракова дошло је до асимилације 3 етничке групе Камчадала.

Током руске царевине, Аинима је била забрањена самоидентификација јер су империјалистички јапански званичници сматрали да све територије које насељавају Аини припадају Јапану. Термини „Курили” и „Камчатски Курили” су коришћени за идентификацију етничких група са ових простора. Током времена Совјетског Савеза, људи са аинским презименима су слати у гулаге и радне кампове, где су често страдали због мешања са Јапанцима. Због овога је већина Аина своја имена и презимена заменила словенским.

Дана 7. фебруара 1953. године, К. Омелченко, министар војске и државни секретар у СССР-у је забранио штампи да било шта пише о Аинима који живе у држави. Ова одлука је опозвана тек две деценије касније.[тражи се извор]

Нова историја уреди

Севернокурилски Аини из Запорожја су тренутно највећа Аинска подгрупа у Русији. Накамура клан (Јужнокурилски Аини) најмања су подгрупа и броје само 6 припадника који живе у Петропавловску. На Сахалинском острву је мали број људи који се изјашњавају као сахалински Аини, док већи број њих, који носе порекло преко оца од Аина, то не признаје. Већина од 888 људи јапанског порекла који живе у Русији (попис из 2010) мешавина су Аина и Јапанаца, иако већина њих то не признаје (чисто јапанско порекло даје им право на улазак у Јапан без визе).[8] Слично томе, нико себе не назива Аинима амурске долине, без обзира што се људи аинског порекла могу наћи у Хаборовску. Верује се да не постоји ниједан потомак камчатских Аинуа данас.

Године 1979, СССР је избацио термин „Аину” са листе живећих етничких група Русије, акт којим се Аини сматрају исчезлом етничком групом са њених територија. Према попису становништа из 2002, испитаницима није дата могућност изјашњавања као Аину.[9][10][11]

Аини су се изјаснили као староседеоци Курилских острва и да су како Јапанци, тако и Руси били нападачи.[12]

У 2004. години, мала група Аина из Камчатске покрајине је писало Владимиру Путину, тражећи од њега да преиспита одлуке о додељивању спорних јужних Курилских острва Јапану. У писму су прозвали Јапанце, Русе руског царства и Совјете због извршених злочина над Аинима, као што су убијања, депортације и асимилација. Такође су тражили од њега да призна да су Јапанци почињени геноцид над Аинима, што је Путин одбио.[13] Према мишљену заједнице, њихов усуд се једино може поредити са интензитетом и начином нестанка староседелачких заједница Америка.

Током пописа становништва у Русији 2010. године, скоро 100 људи је пробало да се региструје као етнички Аини у селима, али је локална влада Камчатске провинције одбила то, сврставајући ове људи у групу етничких Камчадала.[14][15] Године 2011. је представник камчатских Аина, Алексеј Владимирович Накамура, тражио од Владимира Иљухина (гувернер Камчатке) и Бориса Невзорова (председавајући Думом) да укључе Аине у централну листу староседелаца Северне Русије, Сибира и Далеког Истока. I овај предлог је одбијен.[16]

Етнички Аини Сахалинске области и Хабаровске провинције нису организовани политички. По речима Алексеја Накамуре, од 2012. године, у Русији има 205 Аина (што је повећање у односу на 2008. годину када се само 12 људи изјашњавало као Аини) и они се, поред курилских Камчадала (Ителмена са Курилских острва), боре за званично признање.[17][18] Пошто Аини нису званично препознати као етничка група, на званичним листама се они уписују као људи без етнитета, етнички Руси или Камчадали.[19]

Године 2012, како курилским Аинима тако и курилским Камчадалима, забрањен је риболов и право на лов, што влада Русије гарантује уставним правом свим староседелачким етничким групама далеког севера.[4][20]

Недавно су Аини основали Удружење руских Аина крајњег Истока (РАДА).[21]

Демографија уреди

По подацима пописа из 2010. године, свега 109 Аина живи у Русији. Од овог броја, 94 живи у Камчатској покрајини, 4 у Приморкој покрајини, 3 у Сахалинској области, 1 у Хабаровску, 4 у Москви, 1 у Санкт Петербургу, 1 у Јекатеринбургу и 1 у Ростову. Прави број Аина је вероватно већи, пошто је стотинак Аина Сахалина одбило да се изјасни тако.[22]

Аини Сахалина уреди

За време Руског Царства, Аини који су живели у царству нису смели да се изјашњавају тако, јер су империјалистички јапански званичници сматрали да све територије које насељавају Аини припадају Јапану. Термини „Курили” и „Камчатски Курили” и слично су коришћени за идентификацију Аина. Током времена Совјетског Савеза, људи са аинским презименима су слати у гулаге и радне кампове, где су често страдали због мешања са Јапанцима. Због тога је већина Аина своја имена и презимена заменила словенским. Да би уништили аински идентитет, Совјетски званичници су их скинули са листе староседелачких народа, те њихова етничка припадност није могла да се нађе у пасошу. Због овога, деца рођена после 1945. године нису могла да се изјасне као Аини.

После Другог светског рата, већина Сахалинских Аина је депортовано у Јапан. Од 1.159 Аина, само је 100 преостало у Русији. Од тих који су преостали, само су старији били чистокрвни Аини, док је остатак или био мешавина са неким староседелачким народом или мешавина са Русима. Последње аинско домаћинство је нестало касних 1960-тих, када је Јаманака Китаро извршио самоубиство због смрти његове супруге. Пар није имао деце.[23]

Аини Улшболшетеског региона уреди

Од 826 људи који живе у селу Запорожје у Улшболшетеском региону, више од 100 њих тврдило је да су Аини на попису 2010. Они су бивши становници или њихови потомци похараних аинских села Јавина и Голигина. Број људи са аинским пореклом је много већи, али генерално постоји отклон од индентифилације људи са Аинима, слично као у Сахалину, само мањих пропорција. Већина популације у Запорожју себе назива Камчадалима (термин који се употребљава за људе мешаног порекла са јаким словенским пореклом) или Русима, радије него да се идентификују са неким од страроседелачких етничких група (Аини или Ителмени). Иако идентификација као Ителмен даје неке додатне погодности (ловна и риболовна дозвола), становници су јако опрезни због етничке поларизације и одговора чистокрвних руских сународника. Идентификација као Аину нема ниједну предност. Пошто нису признати као етничка група, они немају право на риболовачке и ловачке квоте.

Породице и презиме Аина са курилским пореклом су: Бутини (Бутины), Сторожеви (Сторожевы), Игнатијеви (Игнатьевы), Мерлини (Мерлины), Коневи (Коневы), Лукашевскије (Лукашевские) и Новограблиније (Новограбленные).

Аини клана Накамура уреди

За разлику од осталих Аину кланова који данас живе у Русији, постоје основане сумње у припадност клана Накамура камчатским Аинима. Не зна се да ли припадају севернокурилским, јужнокурилским или камчатским Аинима. Овај проблем се створио због тога што је клан првобитно имигрирао на Камчатку са острва Кунашир 1789. године. Кунаширски Аини припадају јужнокурилским Аинима. Они су се населили око Курилског језера које је било настањено камчатским и севернокурилским Аинима. Године 1929, Аини са Курилског језера су пребегли на острво Парамушир после оружаног конфликта са Совјетима. У то време Парамушир је био под управом Јапана. Током инвазије Курилских острва, Акира Накамура (б. 1897) био је заробљен од стране совјетске војске, а његов старији син, Такеши Накамура (1925–1945) убијен током битке. Преживелог Акириног сина, Кеизоа (б. 1927) су заробили, а касније укључили у совјетску војску. После рата, Кеизо је отишао у град Корсаков и почео да ради у локалној луци. Године 1963, он се оженио Тамаром Пихтејевом, чланицом сахалинског аинског племена. Њихов једини син Алексеј је рођен 1964. године. Потомци Тамаре и Алексеја се налазе на Сахалину и на Камчатки.

Последња позната депортација Аина у Јапан се десила 1982. године, када је Кеизо Накамура, чистокрвни јужнокурилски Аину, депортован на Хокаидо по одслуживању своје петнаестогодишње казне у провинцији Магадан. Његова жена, Тамара Тимофејевна Пихтејева, била је мешаног, аинско-сахалинског и гилијачког порекла. После хапшења Кеизоа 1967, Тамара и њен син Алексеј Накамура су протерани са Камчатке и послати на острво Сахалин да живе у граду Томари.

Аини Командорских острва уреди

Године 1877, породоца Бадајев се одвојила од остатка севернокурилских Аина и одлучила да се насели на Командорска острва, заједно са Алеутима. Они су се прикључили Алеутима и данас се тако идентификују. Две породице које тамо обитавају верују да имају делимично аинско порекло — Бадајеви и Кузњецови.[24]

Командорска острва су првобитно означена као уточишта за Алеуте (Атка острва, Ату (острво), Лисичја острва, Андреанова острва и слично), који су морали да напусте Аљаску након што су је Руси продали САД-у. На Беринговом острву је 1827. године живело 110 људи (од којих је 93 Алеута или алеутско-руских креола). Пошто су севернокурилски Аини имајли сличне проблеме, цар је желео да их премести близу Алеута. Аини су били скептични у вези понуде и одбили су предлог, желећи да остану на Камчатки која им је географски била позната. Позната је само једна аинска породица која се преселила, а њој су се потом придружили етнички Руси, Камчадали, Ителмени, Кодијакци (ескимски Алутити са острва Кодиак) и Креоли (људи мешаног порекла или Метиси), Коми (народ) и Роми).

До 1879. године, острво је било дом 168 Алеута, 332 Креола, плус око 50 до 60 људи других националности, укључујући Аине и Русе. Сви Креоли су говорили алеутским језиком који је био говор њихових мајки. Аини, заједно са осталим мањинама су брзо, у само неколико деценија, асимиловани од стране Алеута.

Федерално признање уреди

Према званичницима пописа Руске Федерације, Аини су ишчезла етничка група Русије. Они који се поистовећују са Аинима, нити говоре аинским језиком, нити практикују традиције аинске културе. Друштвеним понашањем и обичајима готово су идентични староруским насељеницима Камчатке и зато се бенефиције које имају Ителмени не могу дати Аинима Камчатке.

Језик Аина је нестао као говорни језик Русије. Болшеретски курили су престали са употребом језика почетком 20. века. Само троје људи који су течно говорили су преостали на Сахалину до 1979, а од 1980. године се он сматра изумрлим језиком. Иако је Кеизо Накамура говорио течно курилскоаински језик и превео неколико докумената на руски за потребе НКВДа, знање језика није пренео на сина. Таке Асаи, последња која је говорила сахалинскоаинским језиком, умрла је у Јапану 1994. године.[25]

Референце уреди

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 05. 02. 2017. г. Приступљено 10. 09. 2017. 
  2. ^ Рyукyуан, Аину Пеопле Генетицаллy Симилар | Асиан Сциентист Магазине | Сциенце, Тецхнологy анд Медицине Неwс Упдатес Фром Асиа
  3. ^ Зечевић, Слободан. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36: Буллетин ду Мусéе Етхнограпхиqуе де Белграде. стр. 76. ИССН: 0350-0322. 
  4. ^ а б „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2012. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  5. ^ Петер Беллwоод; Иммануел Несс (10. 11. 2014). Тхе Глобал Прехисторy оф Хуман Мигратион. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 227. ИСБН 978-1-118-97059-1. 
  6. ^ АНСИПРА-Јапан-3
  7. ^ Камчадальские айны добиваются признания - YоуТубе
  8. ^ В России снова появились айны - самый загадочный народ Дальнего востока
  9. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2007. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  10. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  11. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 19. 7. 2011. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  12. ^ МцЦартхy, Террy (22. 9. 1992). „Аину пеопле лаy анциент цлаим то Куриле Исландс: Тхе хунтерс анд фисхерс wхо лост тхеир ланд то тхе Руссианс анд Јапанесе аре гаининг тхе цонфиденце то деманд тхеир ригхтс”. Тхе Индепендент. 
  13. ^ „Камчатское Время”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2018. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  14. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 23. 6. 2012. г. Приступљено 8. 9. 2017. 
  15. ^ „Петропавловск-Камчатский » Айны – древние и таинственные”. Архивирано из оригинала 29. 12. 2016. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  16. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2016. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  17. ^ „Алексей Накамура - Интервью”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2013. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  18. ^ Айны – борцы с самураями | Сегодня.ру
  19. ^ Представители малочисленного народа айну хотят узаконить свой статус — Российская газета
  20. ^ Льыоравэтльан - Представители малочисленного народа айну на Камчатке хотят узаконить свой статус
  21. ^ Руссиа’с Аину Цоммунитy Макес Итс Еxистенце Кноwн – Аналyсис – Еурасиа Ревиеw
  22. ^ Русская линия / Библиотека периодической печати / Северные острова принадлежат айнам
  23. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2011. г. Приступљено 8. 09. 2017. 
  24. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 8. 09. 2017. 
  25. ^ Пиłсудски, Бронисłаw; Алфред Ф. Мајеwицз (2004). Тхе Цоллецтед Wоркс оф Бронисłаw Пиłсудски. Трендс ин Лингуистицс Сериес. 3. Wалтер де Груyтер. стр. 600. ИСБН 9783110176148. Приступљено 22. 5. 2012. 
 
Аини у Русији на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aini_u_Rusiji&oldid=26726337”