Акциза

Акциза је посебан облик пореза на промет и један од најстаријих порезних облика. Назив датира из 16. века када су у Холандији опорезивали пиво, алкохолна пића, со и шећер посебним порезом који су звали excijsen. Производи који се опорезују акцизама најчешће су цигарете, алкохолна пића и нафтни деривати. Акцизама се опорезују производи са нееластичном потражњом, а порезни обвезници су произвођачи и увозници. Порезна основица је одређена мерном јединицом (килограм, литар и сл), а износи су у апсолутним вредностима (нпр. 10 динара на 1 kg кафе). На цену производа се додаје износ акцизе, а на тај износ се онда обрачунава ПДВ. Пивари би добијали папир са маркицама, секли их на појединачне маркице, одлепили их, и залепили преко чепа бурета са пивом како би се маркице уништиле када се источи буре.]]

1871. америчка приходна маркица за 1/6 бурета пива.

Акцизна маркица

Руска акцизна маркица

Акциза је врста пореза на произведену робу који се наплаћује током производње, а не приликом продаје. Често се повезује са појмом царине (која се наплаћује на робу која се превози преко контролисаних граничних прелаза, приликом увоза или извоза) . Сада можемо направити разлику између ова два појма: царина се, као облик пореза, наплаћује на већ постојећу робу - опорезива роба - на контролисаном граничном прелазу, док се акциза наплаћује на робу унутар државе у којој је произведена.

Иако се појам акцизе често поистовећује са појмом пореза, она само представља његов специфичан облик. Заправо, порез се наплаћује појединцу ( тачније, одређује се колики би тај износ могао бити), док се акциза наплаћује на одређену робу. Акциза представља индиректно опорезивање, што значи да се од продавца или произвођача робе (производа и улуга) који плаћа надокнаду држави очекује да повећа продајну цену како би надокнадио свој губитак. Акцизе се обично намећу као додатак на друге индиректне порезе, као што су порез на промет или ПДВ. Углавном, оне се разликују од ових врста индиректних пореза по следећем:

1. Акциза је порез на јединицу производа, односно постоји тачно одређен износ за количину или јединицу неког купљеног производа, док су порез на промет или ПДВ ад валорем порези и пропорцијални су цени робе
3. Акциза се обично везује за уски асортиман производа
4. Акциза је обично скупља и заузима већи удео у продајној цени назначених производа

Типични примери акциза су порез на бензин и остала горива, порез на цигаре и алкохол ( због чега се понекад и називају порезом на пороке).

Историја и објашњење акцизе

Реч акциза је изведена из холандске речи аццијнс, која потиче од латинске речи ацценсаре што значи „опорезивати“.

Акциза се појављује средином 17. века за време Пуританизма. На Британским острвима, убрзо током обнове монархије, многа друштвена ограничења која су до тада постојала била су промењена, међутим акциза је поново уведена у Закон о укидању најамнине (Тенурес Аболитион Ацт) 1660. године као кирија за закуп поседа, који припада краљевској породици, која ће касније постати феудална обавеза. Пошто је број поседа био ограничен, акцизе су се наплаћивале и на друге ствари; у то време сматрало се да постоји груба веза између имућних произвођача опорезиване робе и имућних закупника краљевског поседа.

Наплаћивање акциза је наставило да буде средство којим су се остваривали како политички, тако и финансијски циљеви. Наметнуте су како би се побољшала јавна безбедност и здравље, друштвени морал, заштита животне средине и национална безбедност. У одбрану опорезивању жестоких пића акцизом Адам Смит је написао следеће: „ Већ неко време политика Велике Британије је оријентисана ка смањењу конзумирања алкохолних пића, због тенденције да оно људима наруши здравље и да их деморалише“. Самјуел Џонсон је био строжи по овом питању, па је у свом дневнику 1755. године записао следеће:

„Акцизе – толико омражени порез на робу о коме не одлучују судије, већ бедници који су унајмљени од стране оних којима се акцизе исплаћују.“

Као начин за одвраћање, акцизе су углавном усмерене на три категорије које штете:

• оне које угрожавају здравље због токсичних супстанци ( што их чини врстом пореза на друштвено непожељну робу, обично се односи на цигаре и алкохол)
• имају штетни утицај на животну средину ( на овај начин делује као зелени порез); обично се односи на фосилна горива ( као на пример бензин )
• оне које имају лош утицај на друштво / морално неприхватљиве активности ( што га чини врстом пореза на порок ); углавном се односе на коцкање, али могу обухватити и проституцију ( укључујући подстицање и завођење) на местима где је она легална

Новац који је прикупљен опорезивањем акцизама се може користити као надокнада за одређене друштвене трошкове који су повезани са производом или услугом на које се акцизе наплаћују. На пример, приход од опорезивања цигарета се може користити за кампање које држава спроводи против пушења или за лечење рака, кардиоваскуларних обољења, болести плућа и тако даље.

У неким државама, се акцизе на робу наплаћују искључиво као казнене мере. Многе америчке земље намећу акцизе на илегалне супстанце и овакво опорезивање се не сматра извором прихода државе, већ се користи како би се спровеле строже казнене мере, подижући оптужбе против осумњичених за утају пореза.

Роба која се опорезује

Цигарете, алкохол и бензин

Ово су три основне групе које се опорезују акцизама у већини држава. То су производи који се масовно свакодневно употребљавају ( чак се некад доживљавају и као „неопходни“) и који доносе значајан приход владама. Прве две групе се сматрају легалним дрогама, које су узрочници многих болести ( као што су рак плућа, цироза јетре) и које користи велики део друштва, а за које је познато да стварају зависност. Бензин (или гас), као и дизел и друга горива, се такође опорезују акцизама, углавном због штетног утицаја која имају на животну средину; тако прикупљена средства се користе за побољшање саобраћајне инфраструктуре.

Дрога

Неке државе у Америци увеле су порез на илегалне супстанце.

Коцкање

Лиценце за коцкање у многим земљама подлежу акцизама. У 18. веку у Енглеској, и на кратко у Британској Северној Америци, коцкање је, само по себи, било предмет опорезивања, чије се опорезивање вршило на исти начин као и опорезивање докумената, тако што би печат који представља потврду да је порез плаћен, био утиснут на карту јединица пик у сваком паковању карата, као доказ да је обавеза измирена ( што објашњава сложен дизајн, који је постојао на карти у многим паковањима). У почетку печат се користио само за документа ( у ту категорије спадају и карте), а касније и за коцкицекоцкице (што их чини јединим предметом поред докумената који мора имати печат по закону – Стамп Ацт 1765 ). Због опорезивања и карата и коцкица, може се сматрати да је постојала директна акциза на коцкање.

Профит кладионица у Великој Британији је такође предмет Општег коцкарског опорезивања.

Проституција

У канадском парламенту је 2005. године предложено да проституција подлеже овом начину опорезивања на посебним рачунима, а 2009. је у Невади формулисано да :

• 5.5 Увођење акциза на проституцију, јавне куће се опорезују (Канада)
• “Акциза се уводи за свакога ко користи услуге проституције у износу од 5$ за сваки дан или део дана када корисник користи услуге проституције " ( Невада )

Канадски посланици су као разлог за увођење пореза у горе наведена пословањима навели повећање финансијских средстава за полицијску заштиту и здравствено осигурање проститутки – мада постоји и доста разлога против ових мера.

Остала роба

Со, папир и кафа

Један од најпознатијих пореза у целој историји је Француски порез на со. Иако је то више био порез него акциза, у неким земљама се со доводила у везу са акцизом заједно са папиром и кафом, као и многим другим намирницама, што би у данашње време било неуобичајено . Заправо, со је била опорезивана од другог до двадесетог века.

Много је различитих разлога наведено за опорезивање таквих супстанци, углавном - ако не експлицитно дат - оно се јављало као последица оскудице тих намирница и њихове велике вредности у датом тренутку; владе су сматрале да имају пуно право на део профита који су трговци остварили на њима.

Порез на прозор (и слично)

Порез на прозор је уведен као део пореза на доходак, како би се задржала права неизмењена финансијска ситуација појединаца, јер би богатији појединци имали веће домове и стога би имали и више прозора, а за разлику од прихода, прозори се не могу лако сакрити. Порези који функционишу на сличан начин су и порез на огњиште, порез на цигле и порез на тапете. Акциза се наплаћује на месту производње. У случају пореза на огњиште и пореза на прозоре, статус акцизе зависи од тога да ли се филозофски може рећи да прозор/огњиште заиста постоји пре него што се огњиште/прозор уведе у власништво. Иако су формално представљали акцизу, ови порези су заправо били само замена за директне порезе, пре него уобичајен разлог за акцизу.

Сви ови порези доводили су до избегавања плаћања, што је имало значајан утицај на друштво и архитектуру. Људи су намерно зазидавали прозоре како би избегли порез на прозоре. Користили су много веће цигле како би смањили износ за плаћање пореза на циглу, или купили обичан папир и касније га попунили да би избегли порез на тапете. Неки од сиромашнијих људи су чак живели у хладним и мрачним просторијама, како би избегли плаћање тих пореза. Насупрот томе, поједини богаташи би наглашавали своју способност да плате порез. Као начин да покажу своје богатство, на својим имањима би уграђивали што више прозора, чак би постављали и неке лажне, користили фину циглу, покривали њихове ентеријере тапетама и поседовали неколико камина у свакој соби.

Новине и рекламе

Новине су се опорезивале у Великој Британији од 1712. до 1853. године. Првобитан порез повећан је Законом о жиговима из 1814. године, којим је предвиђено четири пенија по копији. С обзиром да је то било изузетно скупо за породице радничке класе (удвостручена је цена новина), тај порез је у негативном контексту назван "порезом на знање”.Људи су били приморани да изнајмљују новине по сату ,а неки су пак скупљали новац како би их купили и делили. То је довело до тога да су чак и старе новине биле веома тражене.

Обавеза оглашавања је такође била прописана истим законом и наплаћивана је "по јединици", без обзира на величину или природу огласа. До 1883. године цена је била три шилинга и шест пенија, након чега је смањена на један шилинг и шест пенија.

Механизми имплементације

1828. "Карта јединица са печатом који потврђује плаћен порез

”

Производи под акцизом се најчешће обележавају посебном маркицом. У случају алкохола или дувана, произвођачима могу бити дате велике количине ових маркица или они могу бити принуђени, од стране државе, да их купе у великим количинама; након чега се од произвођача очекује да маркице залепе на сваку појединачну амбалажу алкохола или дувана. Један од најинтересантнијих примера ових мера се види у шпилу карата, где је кец пик имао компликован дезен, који је настао док су се карте наплаћивале са царином на карте. Још један од начина како су се државе постарале да акциза буде наплаћена је монопол над тим тржиштима у власништву државе.

Акцизе широм света

Аустралија

Аустралијски завод за порезе описује акцизу као порез који се наплаћује на поједине производе направљене у Аустралији. У ове производе се убрајају: алкохолна пића, дувански производи, фосилна горива и алтернативна горива.

У Аустралији термин акциза није само академског карактера, него је био и предмет полемике на суду неколико пута. Аустралијски врховни суд је у више наврата нагласио да порез може бити акциза невезано са тиме да ли је производ домаће или иностране производње; најскорије на суду Новог Јужног Велса већина је изгласала да је акциза порез унутар државе који се наплаћује "на одређен корак у производњи, продаји или дистрибуцији добара", где су заузели широк став што се тиче дефиниције тог корака, који ако га је могуће опорезовати, постаје акциза.

Канада

У Канади и провинцијална и федерална влада наплаћују акцизне порезе на нееластична добра као што су цигарете, гориво, алкохол и клима уређаји за моторна возила. Већи део цене цигарета и алкохола је заправо износ акцизе. Порез на клима уређаје за возила је тренутно 100 долара по јединици. Канада је једна од држава са највећом порезном стопом на цигарете и алкохол на свету. Називају се још и порези на грехе.

Немачка

У Немачкој акциза се наплаћује на следећи начин:

• Енергенти:
• Бензин: €0.6545 /л (ц. €0.073 /кWх)
• Дизел: €0.4704 /л (ц. €0.047 /кWх)
• ТНГ: €0.166 /кг (ц. €0.0896 /л ор €0.0129 /кWх)
• КПГ: €0.1803 /кг (ц. €0.0139 /кWх)
• Уље за грејање: €0.13 /кг (ц. €0.0119 /кWх)
• Струја: Стандардна: €0.0205 /кWх, за возове, трамваје итд. : €0.01142 /кWх
• Нуклеарно гориво: €145 /г
• Међупроизводи/полупроизводи намењени за даљу производњу алкохолних пића:
• Стандардна: €1.53 /л
• Са процентом алкохола <15%: €1.02 /л
• Полупроизводи намењени за производњу шампањца: €1.36 /л
• Цигарете: €0.0982 /цигаретте + 21.69%
• Дуван за луле: €15.66 /кг + 13.13%
• Томпуси: €0.014 /цигар + 1.47%
• Кафа: Печена: €2.19 /кг, Инстант: €4.78 /кг
• Пиво: €0.094 /л
• Шампањац: Са процентом алкохола <6%: €0.51 /л, са процентом алкохола >=6%: €1.36 /л
• Алкопопс

Индија

Производи који испуњавају следеће услове су у Индији опорезивани акцизом:

• Мора постојати произвођач
• Произвођач мора бити из Индије
• Производња за резултат треба да даје добра
• Ова добра су аутоматски подложна акцизи(ова добра морају бити наведена у Закону о централној акцизној тарифи, 1985)

Уједињено Краљевство

У Уједињеном Краљевству се појављују следећи облици акцизе:

• Порез за путнике који лете (Закон о финансијама 1994)
• Наплата за агрегате (Закон о финансијама 2001)
• Порез на алкохолна пића (порез на пиво, порез на вино, порез на сајдере, порез на жестину)( Закон о опорезивању алкохолних пића 1979)
• Порез на Бинго (Закон о опорезивању кладионица и коцкања 1981)
• Наплата за мењање климе (Закон о финансијама 2012)
• Порез на дуван (Закон о опорезивању дувана 1994)
• Акцизни порез на возила (Закон о регистрацији и опорезивању возила)

Историјски гледано, ове порезе је сакупљао Одбор за акцизе, који се накнадно спојио са Интерним Приходима (који су били задужени за скупљање свих осталих пореза). Како би се борили са организованим криминалом, избегавањем акцизе, шверцовањем као и избегавањем пореза Одбор за акцизе је уједињен са Царинским одбором формирао ХМ Царине и Акцизе. У оваквом комбинованом облику, овај одбор се искључиво бавио увозом и извозом добара у и из Уједињеног Краљевства, а њени запослени су имали већу моћ од полиције да заплене, приступе или преузму робу. Дана 18. априла 2005. Царине и Акцизе су били спојени са Интерним Приходима како би се створило ново одељење, ХМ Приходи и Царине. Ово се десило због огромне разлике у моћи између ове две установе, која је проузроковала бројне проблеме. Оно што је остало од старе организације бави се аспектом скупљања финансија.

Сједињене Америчке Државе

Главни чланак: Акцизни порез у САД

У Сједињеним Америчким Државама, термин акциза има барем два значења : (А) било који порез, осим пореза на имовину и пореза по глави становника ( акциза је индиректни порез у уставноправном смислу ) или (Б) као порез који се једноставно назива акциза у погледу језика закона, који намеће тај порез ( акциза у смислу законског права, која се понекад назива “разним акцизама” ). Акциза по дефиницији А није увек нужно иста као акциза по дефиницији Б.

Акциза (по дефиницији Б) је дефинисана као “порез након производње, продаје или пословне лиценце или права, за разлику од пореза на имовину или приходе“.

Како федерална, тако и државна влада убира порез на робу као сто су алкохол, моторна горива, дувански производи. Закони неких федералних, али и државних влада намећу акцизе, познате као порез на доходак. Иако су федерално акцизне таксе географски униформне, државне акцизе се знатно разликују. Опорезивање представља значајни део малопродајних цена на алкохол и дуванске производе.

Локалне власти такође могу да уведу акцизе. На пример, град Анкориџ на Аљасци, наплаћује порез на цигарете у износу од 1,30 долара по пакету, који је изнад федералног и државног пореза на акцизе. У 2011. години, америчка федерална акциза на бензин је износила 18,4 цента по галону (4,86 L / L) и 24,4 цента по галону (6,45 L / L) за дизел гориво.

Критике

Критичари акцизе су то протумачили и описали као начин на који влада може да настави непотребно опорезивање становништва. Присуство повраћаја пореза по британској листи акцизних активности коришћено је да се подржи овај аргумент, као резултат то доводи до тога да се порези примењују на особе чак и када би иначе били ослобођени плаћања других врста пореза (то је и разлог због којег се они квалификују за повраћај новца уопште ).

Осим тога, акциза се понекад удвостручује са другим порезима, а посебно са царинским порезима (осим за бесцаринске производе). Ако се роба купи у једној земљи и касније извози у другу, акциза се мора платити када је та роба произведена, а затим се царина плаћа када та роба уђе у другу земљу; у одређеном смислу, та роба је опорезована два пута, иако са становишта друге земље, она се појавила као опорезована роба на граници.

У неким земљама, као што је Велика Британија, акциза је углавном ограничена на луксузну робу или робу која представља ризик по здравље или морал, али то није случај свуда. Опорезивање лекова и медицинске опреме било је предмет сукоба, поготово у земљама које су у развоју, због чињенице да то може довести до тога да цене лекова и медицинских поступака повећају, чак и када они могу потенцијално спасити људске животе; ово понекад приморава здравствене раднике да ограниче број извршених операција.

У неким земљама, илегална роба је подложна акцизама, а основа за утају пореза је касније коришћена за кривично гоњење лидера криминалних банди, када није било могуће кривично гонити њихове криминалне активности. Такође се тврди, да су опорезивањем забрањених супстанци, неке америчке државе у стању да остваре додатне приходе. У неким случајевима, законодавство отвара могућност држави да затвори очи пред одређеним криминалним активностима, допуштајући трговцима да сачувају своју анонимност и на тај начин омогуће прикупљање прихода без хапшења починитеља:

Дилер није дужан да да своје име или адресу приликом куповине маркица, а одељењу је забрањено да дели било какве информације које се односе на куповину маркица за лекове.

Види још

• Царина
• Акциза на промет хартија од вредности