Алака
Алака (шп. Hallaca, шпански изговор: [aˈʎaka]) је јело из Венецуеле.[1] Састоји се од кукурузног теста пуњеног надевом од говедине, свињетине или пилетине и додатних састојака попут сувог грожђа, капара или маслина.[2] Алака се обмотава листовима плантана, везује концем и термички обрађује кувањем. Јело се традиционално служи толком божићних празника и постоје неколико варијанти. Сматра се за једним од националних јела Венецуеле и сматра се да потиче из Оринокие.[1] Алака се често конзумира на истоку Кубе,[3][4] затим у неким крајевима Колумбије као и у Еквадору, Аруби и Курасау. У Никарагви је ово јело познато под именом накатамал.
 Алака и хлеб од шунке | |
| Друго име | Аљача, Хаљако, Гуанимо, Тамал, Пастелес ен ојас |
|---|---|
| Врста јела | дамплинг |
| Регије или држава | Латинска Америка |
| Главни састојци | тесто од кукурузног брашна или маниоке, месо (говедина, свињетина, пилетина), суво грожђе, капари, маслине |
| Варијације | Пастелес, Гуаниме, Алкапуриас |
 Медија: Алака | |
Порекло
уредиАлака је мезоамеричко јело слично тамалу које се у различитим крајевима различито зове. Присутно је широм бивших шпанских колонија на јужноамеричком континенту. Сматра се да су ово јело измислили робови током колонијалног доба.[5] Робови су припремали божићне оброке за робовласнике, а од остатака намирница, припремали су алаке за себе. Друга верзија настанка и популаризације овог јела укључује причу у којој је ћерка једног велепоседника затражила да проба алаке. Њој се јело толико свидело да је уврштено у оброк њене породице а касније се проширило као традиционални празнични оброци за све класе.[6]
Традиција
уреди
Алака је обавезни део божићне трпезе у Венецуели.[7] Божићни оброци у Венецуели укључују халаку, пецива, пан де хамон и пилећи паприкаш. Међутим, због несташице хране у Венецуели и економске кризе, нису све породице могле себи да приуште богату божићну трпезу.[8] Године 2014. Влада ове државе организовала је јавно прављење алаке. Токм приликом направљена је алака дуга 122 м и тиме је постављен Гинисов рекорд.[9]
За разлику од венецуеланске традиције где је алака углавном празнично јело, оно се на Еквадору конзумира током целе године. Такође постоје неколико варијанти у зависности од дела земље. Заједно са хумусом, алака се сматра делом традиционалне еквадорске кухиње.[10]
Напомене
уреди- ^ Росенблат, Áнгел. (Венезуела Аналyсис, ???). халлаца.асп "халлаца". Ретриевед 9 Јануарy 2005.
- ^ Цастилло, Ефраин. Ревиста Естампас (???) "Децанос де ла Навидад" Ретриевед 8 Април 2012
Референце
уреди- ^ а б Кијац, M.Б. (2003). Тхе Соутх Америцан Табле: Тхе Флавор анд Соул оф Аутхентиц Хоме Цоокинг фром Патагониа то Рио де Јанеиро, wитх 450 Реципес
. НYМ Сериес. Харвард Цоммон Пресс. стр. 84. ИСБН 978-1-55832-249-3. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ Албала, К. (2011). Фоод Цултурес оф тхе Wорлд Енцyцлопедиа. Фоод Цултурес оф тхе Wорлд Енцyцлопедиа. Греенwоод. стр. 1–ПА102. ИСБН 978-0-313-37626-9. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ Гартх, Ханна 2013 Фоод анд Идентитy ин тхе Цариббеан. Лондон: Блоомсбурy.
- ^ Цуза, Алејандро (15. 11. 2017). Цубан Спанисх Диалецтологy: Вариатион, Цонтацт, анд Цханге. ИСБН 9781626165113.
- ^ „РЕЦИПЕ: Традитионал Венезуелан халлацас”. 9неwс.
- ^ „Тхрее генератионс гатхер то царрy он Венезуелан Цхристмас халлацас традитион ин Напервилле”. Цхицаго Трибуне. 23. 12. 2017.
- ^ Сцхуетз, К. (2009). Венезуела. Еxплоринг Цоунтриес. Беллwетхер Медиа. стр. 23. ИСБН 978-1-61211-587-0. Приступљено 5. 11. 2016.
- ^ „А хомемаде Цхристмас дисх ис тхе латест цасуалтy оф Венезуела'с ецономиц црисис”. Миами Хералд. 16. 12. 2017.
- ^ „Венезуелан цоокс продуце wорлд'с ларгест халлаца, традитионал саворy Цхристмас треат”. Фоx Неwс.
- ^ „Фор тхис Венезуелан, Цхристмас исн'т Цхристмас wитхоут халлаца”.
