Википедија

Алис Вокер

Алис Вокер (енгл. Alice Malsenior Walker, 9. фебруар 1944) је америчка списатељица и феминискиња. Године 1983. је за свој хваљени роман Тхе Цолор Пурпле добила Пулитзерову награду за фикцију.[2][3] Она је исто тако написала новеле Меридијан (1976) и Трећи живот Грејнџ Коперланда (1970), поред многих других. Вокер је феминискиња, и она је сковала термин „воманиста” са значењем „црна феминискиња или обојена феминискиња” 1983. године.[4]

Алис Вокер
Читање и разговор на тему књига „Зашто рат никад није добра идеја” и „Ту је и цвет на крају мог носа који ме мирисе”
Лични подаци
Пуно имеАлице Малсениор Wалкер
Датум рођења(1944-02-09)9. фебруар 1944.
Место рођењаОкруг Патнам (Џорџија),
Занимањероманописац, новелискиња, песникиња
Књижевни рад
Књижевни жанрАфроамеричка књижевност
Најважнија дела
Глас Алис Вокер
из ББЦ програма Desert Island Discs, 19. мај 2013.[1]

Рани живот уреди

Алис Малсениор Талула-Кејт Вокер је рођена у Итонтону у Џорџији, сеоском пољопривредном граду, од оца Вилија Ли Вокера и мајке Мини Талуле Грант.[5][6] Обоје Алисиних родитеља били су паори наполичари, а њена мајка је такође радила као кројачица ради додатног прихода. Волкер, најмлађа од осморо деце, први пут је уписана у школу када је имала само четири године.[5][7]

Када је имала осам година, Вокер је задобила повреду десног ока након што је један од њене браће испалио ББ пиштољ (вид сачмарице).[7] Пошто њена породица није имала приступ аутомобилу, Алис није могла одмах да прими лекарску помоћ, због чега је у том оку постала трајно слепа. Након повреде ока Алис је почела да се бави читањем и писањем.[5] Ткиво ожиљка је уклоњено када јој је било 14 година, али траг још увек остаје. То је описано у њеном есеју „Лепота: Када је други плесач иста личност”.[7][8]

Како су школе у Итонтону биле сегрегиране, Волкер је похађала једину средњу школу која је била доступна црнцима: Батлер Бејкер средњу школу.[7] Она је тамо постала валедикторијанка и уписала се на Спелманов колеџ 1961. године, након што јој је држава Џорџија одобрила пуну стипендију због остваривања највећег академског достигнућа своје класе.[5] Двоје њених професора, Хауард Зин и Стотона Линд су се показали изузетно добрим менторима током њеног боравка у Спелману, али су оба пребачена две године касније.[7] Алиси је понуђена још једна стипендија, овог пута са колеџа Сара Лоренс у Њујорку, а након отпуштања њеног професора на Спелману, Хоуарда Зина, Волкерова је прихватила понуду.[8] Она је постала трудна на почетку своје сениорске године и имала је побачај; ово искуство, као и мноштво самоубилачких мисли које су уследиле, инспирисале су већи део поезије присутне у Једном, Волкеровој првој збирци поезије.[8] Волкерова је дипломирала са Сара Лоренса 1965. године.[8]

Активизам уреди

Алис Вокер је позната је као активискиња за људска права, права животиња, феминизам, антиционизам, пацифизам, итд. Раних 1960-их као студент на факултету Спелман сусретала се с M. L. Кингом, учествовала је у маршу на Вашингтон 1963, те волонтирала у регистрацији црних гласача у Џеорџији и Мисисипију.[9][10] Дана 8. 3. 2003. на међународни дан жена, ухапшена је заједно са 26 других активиста због протестовања против војне интервенције у Ираку. Недуго касније у интервјуу је рекла како сматра да су јој ирачке жене и деца једнако драги као жене и деца властите породице, односно да заједно представљају једну велику породицу, те да је стога имала осећај да ће заправо бомбардирати сами себе.[11]

У јануару 2009. Вокер је била међу 50 потписника петиције који су на филмском фестивалу у Торонту осудили Израел као „апартхеидски режим“.[12] У марту исте године, заједно са 60 других женских активиста из антиратне организације Код Пинк, путовала је у Појас Газе као одговор на недавно завршени рат и ангажирала се у наговарању Израела и Египта да отворе своје границе према блокираном палестинском подручју. Вокер је у сличним активистичким протестима суделовала и у децембру у Египту[13], а 23. 6. 2011. најавила је планове за прикључење флотили за Газу, чији је циљ био пробијање израелске поморске блокаде и достава хуманитарне помоћи.[14][15]

Године 2012. Вокер је одбила да изда дозволу за хебрејски превод своје књиге The Color Purple, с образложењем да Израел „крши међународно право“ и „спроводи апартхеид“[16]. Њена одлука дочекана је уз оштре критике код произраелских појединаца и организација – А. Дершовиц је њена стајалишта описао „биготријом” уз додатак да има „дугу историју подржавања тероризма”, односно „морал раван неонацистима”[17], док је директор Антидефамацијске лиге А. Х. Фоксман одлуку описао „тужном, пристраном и у заслепљеном противизраелском духу”.[18] Фоксман је оштро критиковао и њену другу књигу The Cushion in the Road због аналогија Израела и нацизма, оптуживши притом Вокерову за антисемитизам.[19] С друге стране, израелска аналитичарка и новинарка Е. Голдберг одбацила је такве оптужбе против Вокер, као аргументе наводећи да је била у браку с јеврејским адвокатом M. Р. Левенталом, да јој је кћер полујеврејка, да је на екранизацији књиге The Color Purple сарађивала с јеврејским режисером С. Спилбергом, те да њени позиви на бојкот нису усмерени ни против Јевреја, ни против Израела, већ против израелске владе.[20]

Одабрана дела уреди

Романи и збирке прича уреди

  • The Third Life of Grange Copeland (1970)
  • Everyday Use (1973)
  • In Love and Trouble: Stories of Black Women (1973)
  • Meridian (roman) (1976)
  • The Color Purple (1982)
  • You Can't Keep a Good Woman Down: Stories (1982)
  • Beauty: When the Other Dancer Is the Self (1983)
  • To Hell With Dying (1988)
  • The Temple of My Familiar (1989)
  • Finding the Green Stone (1991)
  • Possessing the Secret of Joy (1992)
  • The Complete Stories (1994)
  • By The Light of My Father's Smile (1998)
  • The Way Forward Is with a Broken Heart (2000)
  • Now Is The Time to Open Your Heart (2005)

Збирке поезије уреди

  • Once (1968)
  • Revolutionary Petunias & Other Poems (1973)
  • Good Night, Willie Lee, I'll See You in the Morning (1979)
  • Horses Make a Landscape Look More Beautiful (1985)
  • Her Blue Body Everything We Know: Earthling Poems (1991)
  • Absolute Trust in the Goodness of the Earth (2003)
  • A Poem Traveled Down My Arm: Poems And Drawings (2003)
  • Collected Poems (2005)

Публицистика уреди

  • In Search of Our Mothers' Gardens: Womanist Prose (1983)
  • Living by the Word (1988)
  • Warrior Marks (1993)
  • The Same River Twice: Honoring the Difficult (1996)
  • Anything We Love Can Be Saved: A Writer's Activism (1997)
  • Go Girl!: The Black Woman's Book of Travel and Adventure (1997)
  • Pema Chodron and Alice Walker in Conversation (1999)
  • Sent By Earth: A Message from the Grandmother Spirit After the Bombing of the World Trade Center and Pentagon (2001)
  • -{Wомен
  • Wе Аре тхе Онес Wе Хаве Беен Wаитинг Фор (2006)
  • Миссиссиппи Wинтер IV

Књиге о Алис Вокер уреди

  • Алице Wалкер: А Лифе, 2004

Референце уреди

  1. ^ „Алице Wалкер”. Десерт Исланд Дисцс. 19. 5. 2013. ББЦ Радио 4. Приступљено 18. 1. 2014. 
  2. ^ "Натионал Боок Аwардс - 1983". Натионал Боок Фоундатион. Приступљено Марцх 15, 2012. (Wитх ессаyс бy Анна Цларк анд Тараyи Јонес фром тхе Аwардс 60-yеар анниверсарy блог.)
  3. ^ "Фицтион". Паст wиннерс анд финалистс бy цатегорy. Тхе Пулитзер Призес. Приступљено Марцх 17, 2012.
  4. ^ „Доцумент”. гсеwеб.гсе.буффало.еду. Архивирано из оригинала 08. 02. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2018. 
  5. ^ а б в г Батес, Герри (2005). Алице Wалкер: А Цритицал Цомпанион . Греенwоод Пресс. ОЦЛЦ 62321382. 
  6. ^ Мооре, Генева Цобб, анд Андреw Биллингслеy. Матернал Метапхорс оф Поwер ин Африцан Америцан Wомен'с Литературе: Фром Пхиллис Wхеатлеy то Тони Моррисон. Университy оф Соутх Царолина Пресс, 2017, ОЦЛЦ 974947406
  7. ^ а б в г д Тхе Оффицерс оф тхе Алице Wалкер Литерарy Социетy. „Абоут Алице Wалкер”. Алице Wалкер Литерарy Социетy. Приступљено 15. 6. 2015. 
  8. ^ а б в г Wорлд Аутхорс 1995-2000, 2003. Биограпхy Референце Банк датабасе. Ретриевед Април 10, 2009.
  9. ^ Демоцрацy Ноw - Wалкер Интервиеw трансцрипт анд аудио филе он "Иннер Лигхт ин А тиме оф даркнесс". Приступљено 2010-02-10.
  10. ^ Демоцрацy Ноw видео он тхе Африцан Америцан Воте. Приступљено 2010-02-10.
  11. ^ „Глобал Wомен Лаунцх Цампаигн то Енд Ираq Wар” (Саопштење). ЦодеПинк: Wомен фор Пеаце. 5. 1. 2006. Архивирано из оригинала 9. 4. 2010. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  12. ^ Броwн, Баррy (5. 9. 2009). „Торонто филм фестивал игнитес анти-Исраел боyцотт”. Тхе Wасхингтон Тимес. 
  13. ^ „Газа Фреедом Марцх”. Архивирано из оригинала 3. 9. 2009. г. Приступљено 29. 12. 2018. 
  14. ^ Харман, Данна (23. 6. 2011). „Аутхор Алице Wалкер то таке парт ин Газа флотилла, деспите У.С. wарнинг”. Хааретз. Тел Авив. 
  15. ^ Урqухарт, Цонал (26. 6. 2011). „Исраел аццусед оф трyинг то интимидате Газа флотилла јоурналистс”. Тхе Гуардиан. Лондон. 
  16. ^ Пост, Хуфф (19. 6. 2012). „Алице Wалкер Рефусес Исраели Публисхер Пермиссион То Транслате 'Тхе Цолор Пурпле'”. Тхе Хуффингтон Пост. Неw Yорк. 
  17. ^ „Алице Wалкер’с биготрy”. Јерусалем Пост. Јерусалем. 21. 6. 2012. 
  18. ^ „АДЛ: Алице Wалкер'с Децисион Нот То Публисх 'Тхе Цолор Пурпле' Ин Хебреw Еxпосес Хер Оwн Биас Анд Биготрy”. Анти-Дефаматион Леагуе. Неw Yорк. 20. 6. 2012. 
  19. ^ „Неw Боок фром Алице Wалкер Цонтаинс ‘Схоцкинг’ 80-Паге Сцреед Агаинст Исраел & Јеwс”. Анти-Дефаматион Леагуе. Неw Yорк. 18. 6. 2013. 
  20. ^ „Алице Wалкер Ис Нот Ан Анти-Семите”. Тхе Даилy Беаст. 2. 7. 2012. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Алис Вокер на Викимедијиној остави.
Видео
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alis_Voker&oldid=27675060”