Амисулприд
Амисулприд (Амазео, Торент, Солиан, Сулпитак, Амитрекс, Солтус) је атипични антипсихотик који се користи за лечење психозе у шизофренији и епизода маније у биполарном поремећају. Он се такође користи у малим дозама за лечење депресије. Овај лек је развила компанија Санофи-Авентис током 1990-тих.[3][4]
-Amisulpride_Structural_Formulea_V.1.svg) | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
(RS)-4-амино-N-[(1-етилпиролидин-2-ил)метил]- 5-етилсулфонил-2-метокси-бензамид | |
| Клинички подаци | |
| Drugs.com | Интернационално име лека |
| Категорија трудноће |
|
| Начин примене | Орално, интрамускуларно[1] |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Фармакокинетички подаци | |
| Биорасположивост | 48%[2] |
| Метаболизам | ? |
| Полувреме елиминације | 12 х[2] |
| Излучивање | Ренално[2] |
| Идентификатори | |
| CAS број | 71675-85-9  [1] |
| ATC код | N05AL05 (WHO) |
| PubChem | CID 2159 |
| DrugBank | DB06288 |
| ChemSpider | 2074 |
| UNII | 8110R61I4U |
| KEGG | D07310 |
| ChEMBL | CHEMBL243712 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C17H27N3O4S |
| Моларна маса | 369,48 g/mol |
| |
| |
Фармакологија
уредиАмисулприд првенствено делује као антагонист D2 и D3 рецептора. Он има висок афинитет за те рецепторе са константом дисоцијације од 2.8 nM и 3.2 nM, респективно. Мада стандардне дозе у опсегу 400 до 1200 mg на дан, које се користе за лечење психозе, инхибирају допаминергичку неуротрансмисију, ниске дозе у опсегу 50 до 200 mg преферентно блокирају инхибиторне пресинаптичке ауторецепторе. То резултује у олакшавању допамина активности, из тог разлога, ниске дозе амисулприда се такође користе за лечење клиничке депресије.
Референце
уреди- ^ а б „Амисулприде” (на језику: Френцх). БИАМ онлине. 2000. Архивирано из оригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено 24. 03. 2012.
- ^ а б в Росензwеиг, П.; Цанал, M.; Патат, А.; Бергоугнан, L.; Зиелениук, I.; Бианцхетти, Г. (2002). „А ревиеw оф тхе пхармацокинетицс, толерабилитy анд пхармацодyнамицс оф амисулприде ин хеалтхy волунтеерс.”. Хуман Псyцхопхармацологy. 17 (1): 1—13. ПМИД 12404702. дои:10.1002/хуп.320.
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
