Анирацетам је органско једињење, које садржи 12 атома угљеника и има молекулску масу од 219,237 Da.[1][2][3][4]

Анирацетам
Клинички подаци
Продајно имеAMPAMET, Draganon, Sarpul
Drugs.comМонографија
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1-2,5 х
Идентификатори
CAS број72432-10-1 ДаY
ATC кодN06BX11 (WHO)
PubChemCID 2196
DrugBankDB04599 ДаY
ChemSpider2111 ДаY
KEGGC13355 ДаY
ChEBICHEBI:47943 ДаY
ChEMBLCHEMBL36994 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC12H13NO3
Моларна маса219,237
  • COC1=CC=C(C=C1)C(=O)N1CCCC1=O
  • InChI=1S/C12H13NO3/c1-16-10-6-4-9(5-7-10)12(15)13-8-2-3-11(13)14/h4-7H,2-3,8H2,1H3 ДаY
  • Key:ZXNRTKGTQJPIJK-UHFFFAOYSA-N ДаY
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 1,3
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -2,0
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 46,6

Референце

уреди
  1. ^ Nakamura K, Kurasawa M: Anxiolytic effects of aniracetam in three different mouse models of anxiety and the underlying mechanism. Eur J Pharmacol. 2001 May 18;420(1):33-43. PMID 11412837
  2. ^ Lawrence JJ, Brenowitz S, Trussell LO: The mechanism of action of aniracetam at synaptic alpha-amino-3-hydroxy-5-methyl-4-isoxazolepropionic acid (AMPA) receptors: indirect and direct effects on desensitization. Mol Pharmacol. 2003 Aug;64(2):269-78. PMID 12869631
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).